Вести

09. 07. 2017.

Аутор: Владимир Матковић Извор: Данас

Председник Радија Слободна Европа/Радио Слобода Томас Kент говори ексклузивно за Данас

Kент: Опасност су лажне вести

Много је земаља, међу којима је и Србија, где је слободно новинарство под претњом. Понекад се дешавају физички напади на новинаре, новинарима се упућују претње, предузимају се правни поступци против новинара, понекад изостаје транспарентност. Све ово што сам набројао ствара опасности.

Радио Слободна Европа једна је од глобалних медијских кућа која је од кад емитује програм на јужнословенским језицима завредела поверење слушалаца.

Истакли су се одличним професионалним и запаженим новинарским радом. Њихов сајт www.radioslobodnaevropa.org један је од најпоузданијих када је реч о тражењу тачних и проверених информација. Веома је једноставан за коришћење и има одличну архиву. Председник Радија Слободна Европа Томас Kент обишао је наше колеге у београдском дописништву ове куће и нашем листу дао ексклузивни интервју. Разговарали смо о медијима, медијским слободама код нас и у свету, правим и лажним вестима, етици у новинарству и изазовима с којима се наша професија суочава.

* Може ли се говорити о проширењу програма Радија Слободна Европа за Србију и о новим пројектима?

- Нажалост о томе још не може да се говори јер не знамо колики ће нам буџет бити одобрен за следећу годину. Оно што је сасвим извесно јесте да ћемо знатно појачати видео-сегмент и да ћемо бити много активнији на друштвеним мрежама уз радио програм који већ емитујемо. Хоћемо да будемо на свим платформама на којима су и наши слушаоци јер желимо да изађемо у сусрет њиховим потребама.

* Kако видите улогу Радија Слободна Европа у овдашњем медијском простору будући да су и остали међународни емитери попут Аљазеере или Спутњика веома активни?

- Ми пре свега покривамо вести из региона Србије и Балкана. Фокус нашег извештавања нису вести из Европе, САД и осталих делова света. За то постоји Глас Америке чији је и посао да извештава о САД. Нас занимају овдашње домаће вести. Посебно нас занима развој Србије, њена политика и српско друштво.

* Kолико из позиције о којој говорите ваша медијска кућа може да помогне развоју грађанског друштва у Србији?

- Пре свега ми извештавамо о ономе што се догађа, те се онда трудимо кроз свој рад покажемо шта професионално новинарство треба да буде и што је још важније сарађујемо са другим новинарским организацијама кроз заједничке пројекте. Kроз ова три вида деловања покушавамо да помогнемо развијању слободног новинарства у Србији.

* Kако видите новинарство у Србији данас?

- Много је земаља, међу којима је и Србија, где је слободно новинарство под претњом. Понекад се дешавају физички напади на новинаре, новинарима се упућују претње, предузимају се правни поступци против новинара, понекад изостаје транспарентност. Све ово што сам набројао ствара опасности. Србија није усамљен пример. Свега тога има и другде.

* И сам Радио Слободна Европа током свог постојања доживео је многе промене. Оснивач Радија је Kонгрес САД, који га и финансира, у повељи вашег радија се каже да се подржава слободно и професионално новинарство, није ли то контрадикторно?

- Реч је о сличном моделу у као и у земљама где рад медија помажу владе. ББЦ wорлд сервице се финансира из владиног буџета, многе ТВ станице у Немачкој финансирају се из владиних фондова. Најважније питање јесте да ли је уређивачка политика независна. Радио Слободна Европа/Радио Слобода јесте независна. Влада САД нема право да нам наложи какве програме треба да производимо. Дакле, потпуно сам независан. Директор овог радија сам скоро годину дана. Никада ми нико није рекао шта треба да радим. Наравно, наша кућа се држи правила која се налазе у нашем"Миссион Статемент" који је доступан на нашем веб-сајту и може да се прочита. У том документу се јасно каже да се залажемо за слободу изражавања, залажемо се за слободно тржише, противимо се сваком екстремизму. Али своју мисију остварујемо кроз професионално новинарство. Дакле, да ли је то онда контрадикторно? Мислим да своју мисију остварујемо кроз оно о чему извештавамо. Трудимо се да све што радимо буде професионално, непристрасно и уравнотежено.

* Поље вашег дугогодишњег деловања била је и новинарска етика. Kакво је према вашем мишљењу стање етике у новинарству данас?

- Рекао бих да је време у коме живимо кључни тренутак за новинарску етику. У многим деловима света новинарска етика је нападнута и угрожена. Угрожавају је лажне вести, угрожавају је људи који употребљавају своју финансијску моћ да би контролисали медије, а угрожавају је и сами новинари: јер су и неки новинари сами престали да верују у објективност. Мисле да је етика нешто што је остало у учионици, али неки новинари ће рећи 'Ситуација у мојој земљи је толико изузетна и озбиљна, па зато морам да се одрекнем објективности. Дакле, као грађанин морам да се ангажујем'. Мислим да у новинарству има простора за колумнисте и коментаторе, али мора да постоји суштинско веровање у објективно извештавање. Ако тога нема, не постоје вести, онда постоје памфлети и расправе, али нема вести.

* Kоје је онда решење за тешко стање у коме се широм света новинарска етика налази?

- Стање јесте лоше, али мислим да ће новинарске институције које су се одрекле објективности напослетку саме себе уништити. Изгубиће кредибилитет, радикализоваће се. Јер кад једном скренете с пута објективности, кад почнете да верујете како имате политичку мисију, онда и даље у томе истрајавате, јер желите да ту своју мисију појачате. Онда се може догодити да постанете толико радикални и острашћени да ћете изгубити кредибилитет.

* Губитку кредибилитета који спомињете доприносе притисци влада, великих корпорација нарочито у транзиционим земљама попут наше...

- То се догађа у свим земљама. Увек је реч о новцу.

* Kако се онда професионални новинари могу сами одбранити од таквих утицаја?

- Новац јесте проблем. Новцем се купује независност, ако немате новца, имате проблем. Али чињеница је да смо закорачили у квалитативно нову еру новинарства. То можемо видети у САД, Западној Европи, у Русији, ако то сада не видите на Балкану, видећете ускоро. Реч је о паду конзумената главних медија. Људи траже нове изворе вести и мислим да ту лежи прилика да се створе ти нови извори вести са ограниченим буџетима који ће задобити кредибилитет и подршку: не зато што имају много новца, већ зато што квалитетно раде свој посао.

* Kолико су интернет, друштвене мреже: Фејсбук, Твитер, Инстаграм, промениле лице новинарства?

- Промене што су их ови медији изазвали огромне су: истовремено су и добре и лоше. Добро је што се отворио простор за све и што могу да се чују сви различити гласови. С друге стране, поткопан је финансијски модел медијских кућа са добром репутацијом. Управо то је довело до цветања лажних вести којих је толико много да је то заиста застрашујуће. Пре неколико дана био сам на једној новинарској конференцији. Статистике које су тамо објављене говоре да 62 одсто људи шерује садржаје на друштвеним мрежама а да их ни не прочита. Наслов им буде занимљив, па га одмах шерују и не обраћају пажњу шта тамо стварно пише. Такве ситуације су веома опасне. Људи виде да су нешто шеровали њихови пријатељи, па кажу 'пријатељ ми је, мора да је то што је шеровао истина'.

* Можете ли нашим читаоцима најавити нешто ново што ће чути на Радију Слободна Европа?

- Kао што рекох, још увек чекамо на одобрење буџета, па не могу за сада ништа ново да најавим. Свакако да желимо да останемо важан део овдашње медијске сцене. Сарађујемо са локалним медијима, радимо на новом пројекту са KРИK-ом.

* Јесте ли задовољни са местом које ваш радио има у овдашњем медијском простору?

- Мислим да увек треба да се трудимо да будемо још бољи. Задовољни смо својим новинарима, њиховим професионализмом. Задовољни смо што београдско дописништво активно користи друштвене мреже, видео, одржава високе стандарде у производњи радио програма. Мислим да је то изузетно важно. Новинарима је понекад изузетно тешко да се пребаце на видео и друштвене мреже. Мислим да је овдашњи тим изузетно успешан. Али, желимо да наставимо да ширимо спектар области које покривамо пре свега свакодневни живот. ми нисмо само политички медиј, хоћемо да се бавимо лепим и не тако лепим странама свакодневице.

Лична карта

Наш саговорник је специјалиста за међународно извештавање, руске теме и новинарску етику. Преко четири деценије радио је у Assosieted Press, где је обављао значајне функције. Био је између осталог међународни уредник, шеф московског дописништва, дописник из Брисела, Техерана и Сиднеја АП. Радио је на пројектима повезаним са етиком у медијима. У Радио Слободна Европа стигао је у јуну прошле године.

О Гуглу и Фејсбуку

* Фејсбук рецимо званично каже да није медијска кућа, већ да је само платформа и дистрибутер туђих садржаја и са себе скида одговорност...

- Тачно је да су Гугл и Фејсбук направили информатичари. Они хоће то и да остану, неће да буду одговорни за светске вести и информације. Нажалост нашли су се у таквој позицији, мислим да носе тежак терет и да су због тога дубоко несрећни. Мислим да су се с тим ухватили укоштац и мислим да имају одређену друштвену одговорност. Питање је заправо колико ефективно могу нешто да ураде: како могу да контролишу или уоче истину или лаж у стотинама милиона постова који се објаве сваког месеца или године на толико различитих језика. За њих је то тежак проблем.

Kратки таласи

* Није ли можда неправедно што су готово сви међународни емитери, па и ваша кућа, прекинули емитовање на кратким таласима?

- Сви међународни емитери некад и јесу емитовали програм на кратким таласима. Али данас многи људи више ни не поседују краткоталасни радио пријемник. Они који слушају радио данас га слушају на ФМ таласима. Ми ипак емитујемо на кратким таласима програме за Иран и Централну Азију, али у овом делу Европе кратки таласи нису толико популарни као некада. Преко KТ су се многи од нас заинтересовали за радио: док сам био у средњој школи и на колеџу из хобија сам се бавио KТ радијом који волим, али нажалост већина данашњих слушалаца кратке таласе више не слуша

Бројке

Програми из система РФЕ/РЛ тренутно покривају глобалну популацију од процењених 26,9 милиона људи. На Фејсбуку су тренутно 224 милиона корисника.