Вести
13. 07. 2017.
Напредно је у ствари назадно
Кочијашки речник који се данима упражњава у информативном програму прорежимске телевизије са националном фреквенцијом, убедљиво говори о карактеру владајућег режима који такав речник оправдава.
Штавише, ко год се дрзне да критикује непримерену уређивачку политику дотичне приватне (а заправо прорежимске) телевизије, бива од стране власти оптужен или да заговара диктатуру (јер тражи одузимање националне фреквенције телевизији која константно промовише непримерени речник у информативном програму), или да се ставља на страну власника сензационалистичког таблоида који из неких својих побуда критикује власт.
(Замењивање теза је омиљена техника манипулатора, и против ње се треба борити здраворазумским резоновањем.)
Кренимо, најпре, од питања – да ли телевизија са националном фреквенцијом треба да води рачуна о етичности емитованих садржаја? Одговор је, наравно, потврдан. И ту не стоји аргументација да је слобода уређивачке политике неприкосновена, односно да је власнику телевизије допуштено да у етар изговара све што му падне на памет.
Уосталом, каквом амбису води друштво у којем родитељи и дете гледају дечији филм на ТВ-у (и то у раним послеподневним часовима), а онда их уредништво дотичне телевизије три пута (у вестима од минут-два, које се изван сваког резона преметну у вести од десет до петнаест минута) сасече отвореним писмима упућеним разноразним непријатељима режима. А онда родитељи морају да објашњавају седмогодишњем детету шта је то кокаин, лопина, криминална битанга, ретардирани дрипац, буздованчина…, које презентер вести ауторитативним гласом испоручује у етар!
(Да је у питању искључиво кабловска телевизија било би дегутантно, а камоли када је у питању телевизија са националном фреквенцијом.)
Управо због таквог, крајње неодговорног понашања дотичног власништва-уредништва према гледаоцима (који не морају делити политичке светоназоре телевизије са националном фреквенцијом која баш због тога мора бити окренута свим грађанима Србије) – ова и треба да остане без националне фреквенције. Па нека убудуће функционише искључиво као кабловски сервис владајуће партије (без националне фреквенције), а што би било крајње поштено и сасвим регуларно деловање.
Међутим, није регуларно да државно регулаторно тело ћути када телевизија са националном фреквенцијом отворено, и на непримерен начин, функционише као партијски сервис.
Стога је следеће питање које ваља поставити – а да ли је онда диктатура тражити одузимање националне фреквенције телевизији која не поштује етички и професионални кодекс, обашка културу дијалога (приликом презентовања вести)? Одговор је, наравно, одречан.
Телевизија није грађанин, обичан човек, физичко лице…, па да се жали да јој неко узурпира људска права. Реч је, пре свега, о медију који креира јавно мњење и који је националну фреквенцију добио под императивом одговорног придржавања етичког кодекса на који га (ваљда) обавезује некакав, претходно потписан, уговор.
У ствари, диктатура је управо толерисање, од стране власти, било каквог злоупотребљавања националне фреквенције – у било које сврхе и у било чијем (приватном/партијском) интересу. Диктатура је и недозвољавање надлежним институцијама да реагују на злоупотребе националне фреквенције од стране појединих телевизија, као и на злоупотребе правосудног или пореског система од стране појединих правних лица.
На концу, диктатура је и када државне институције, обашка телевизије са националном фреквенцијом, неометано раде у интересу партије на власти. (Карактеристика раних банана држава).
У међувремену, напредна власт која свакога дана у сваком погледу показује да ни по чему није боља од претходне власти (коју непрестано прозива) представља самој себи највећу контрадикторност. А то значи да се од напредне странке (у теорији) брзином светлости преображава у назадну странку (у пракси).
И све док нам назадно буде представљано као напредно, наш ће прогрес у ствари функционисати као регрес. А када се једном будемо освешћивали и почели будити из зимскога сна, схватићемо да су нас предуго онесвешћивали хипокритичним заменама теза – од којих нормалне људе редовно подилази језа.
Коментари (1)
Остави коментар13.07.
2017.
Hm...
Površan tekst. Nedostaje najvažnije (u vezi sa naslovom "Napredno je u stvari nazadno");Liberalno-demokratsko novinarstvo je strvinarstvo.
Одговори