Вести
13. 07. 2017.
Мој избор: Састанак представника цивилног друштва с министрима иностраних послова
Кад су у питању безобразне и бесмислене изјаве, европски комесар за проширење Johanes Han постаје све озбиљнија конкуренција домаћим политичарима. Имала сам несрећу да га данас и лично гледам у тренутку док је изговарао још једну у низу антологијских реченица о ситуацији на Западном Балкану: “Медијске слободе могу да буду унапређене уколико створимо медијско тржиште, и омогућимо да медији не буду зависни од финансијске помоћи”.
Мислила сам да ће том приликом имати неки тик, да ће му се трзнути капак или ивица уста, да ће му се тело – само од себе – побунити због онога што изговара, а за шта у старту и сам зна да нема везе са животом, бар не када су у питању медији Западног Балкана, па самим тим и медији у Србији.
Пажљиво сам гледала, али – ништа. Рекао је то као да заиста верује, као да та фразетина која му прелази преко уста није једна од оних “непотпуних истина” које добро звуче, али које истовремено имају фаталне последице по све на које се односе.
Дотични Хан више је него добро упознат с чињеницом да на овдашњем медијском тржишту опстају само они који су послушни и који зато добијају рекламе, да овде заправо и нема тржишта (јер је оно одавно постало политички плен и место на којем се губе или добијају избори) и да би пре “стварања медијског тржишта” требало обезбедити да медији и новинари који у њима раде физички преживе.
Не може Хан да глуми како није упознат. Јер, речено му је, објашњено, на много места, директно и индиректно. Али, Хан не чује. И није га брига.
Зато мислим да више не вреди ни да објашњавамо, већ да та европска врата коначно затворимо и прихватимо да смо у свему овоме – сами.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.