Вести
16. 07. 2017.
Драгана Пећо: Србија застрашује истраживаче корупције
Новинарка КРИК-а којој је проваљено у стан каже да међународна заједница затвара очи пред угрожавањем слободе медија јер сматра Србију фактором стабилности у региону. Драгана Пећо је награђивана новинарка и део истраживачког тима КРИК-а, новинарске мреже посвећене истраживању криминала и корупције, која је пре непуних месец дана добила престижну Data Journalim Award у Бечу за најбољу базу података имовине политичара.
Протекле седмице Драганин стан је обијен, а ствари испретуране. Уз недостатак материјалних губитака многи сумњају да се ради о покушају застрашивања.
Какав је то осећај кад дођете кући и затекнете све испретурано?
Тога дана нисам уопште била у граду, мој дечко је ушао у стан, и одмах ме је звао. Осећај је грозан. Језиво је, али ја сам била спремна на то. Просто живиш са тим, знаш да то може да се деси. Од када је основан КРИК, прошли смо кроз свашта. Имали смо претње, случајеве праћења и прислушкивања, а сада и ово. Не могу да тврдим да је повезано са послом, али ме брине с обзиром на посао којим се бавим и не бих хтела да се занемари чињеница да се бавим истраживачким новинарством. Тешко је живети у Србији и радити овај посао: Не само да је тешко, већ је и опасно. Случајеви напада на новинаре су све учесталији, а држава не чини ништа да се они реше.
Како је то изгледало?
Моје ствари су испретуране, док ствари мог дечка нису. Мени је све избачено напоље, сва врата од ормара су остављена широм отворена. Чудно ми је да је неко тражио новац, јер су извађене ствари и неке ситнице из предмета где је једним погледом јасно да нема новца. Такође, извађено је и сво смеће из канте за ђубре, а нејасно ми је зашто би неки лопов то радио.
Како се понашате кад искусите такву ситуацију?
Ја сам већ давно своје навике променила и пажљива сам када је посао у питању. Преко телефона ништа се не разговара о послу, за осетљиве ствари које истражујемо користимо сигурну комуникацију. Ово када се десило, наравно да ме је потресло, не само мене већ и мени драге људе из мог окружења.
Често путујете, учествујете у међународним скуповима и семинарима. Да ли у иностранству има реакција и знања о томе што се дешава у Србији?
Људи у иностранству (дипломати, политичари) све знају шта се овде дешава, они су врло добро упућени у оно што се дешава медијима, упознати су да су слобода медија угрожена, да су претње и напади на новинаре све учесталије, али су они мишљења да док је ова држава „фактор стабилности“ у региону, да је воде људи који се баве решавањем великих питања, попут овог са Косовом, или других који требају Србију да приближе Европској унији – у том смислу људска права и слобода медија су тек на другом месту, док они сви јако добро знају шта се дешава.
Можда мисле да је приоритет чланство Србије у ЕУ и када се реши то питање, да ће све друго бити много лакше?
Мислим да је ово погрешан пут. Боље да улазак Србије у Европску унију што дуже траје, док се ствари не реше како треба. Имају великих проблема што се људских права тиче, а и стања истраживачког новинарства у државама које су примљене у Европску унију таква су каква јесу. Најбољи је пример наших колега у Бугарској који пролазе кроз исте ове ствари, кроз упадање у станове, прислушкивање. Они су у држави која је већ део Европске уније, зато сматрам да није добро да приме Србију сад, овакву каква јесте. Не могу неке ствари да се остављају по страни, све је то битно. Ти са таквом корумпираном државом ни не желиш да решиш све, јер нећеш моћи онда да водиш своје бизнисе, због тога се чине ти мали помаци, али тим темпом не знам колико година ће требати да ова држава сведе корупцију на минимум, јер искоренити је неће никад.
Многи нападају Александра Вучића, док је тешко оспорити чињеницу да је он једини српски политичар који је у последњих неколико година озбилијно радио на себи, који је повукао неке политичке потезе за које нису имали храбрости ни Борис Тадић, ни Војислав Коштуница…
Разумем шта хоћеш да кажеш и то јесте. Исто тако, док с једне стране нико није отишао толико далеко по питању Косова и ЕУ, нико до сад није срозао стање у медијима на овај ниво као сад.
Вратимо се на полицију. Смирује ли вас саопштење МУП-а о томе да у Београду има јако пуно провала у станове?
Саопштење МУП-а да у Београду има јако пуно провала у станове, које су „неким случајем“ пренели многи медији, мени изгледа чудно. Мој случај је тек узет у руке, а ођедном већина медија преноси саопштење МУП-а о учесталости провала у Београду. Неки медији нису пренели вест о провали у мој стан, али јесу пренели саопштење МУП-а. Исто је и тако са нашим (КРИК-овим) истраживањима. Неки медији уопште њих не преносе, али то је цасе студy српског новинарства.
Дакле, како то изгледа? Како настају вести у Србији?
Када изађе, на пример, нека моја прича, ја знам зашто излази нека друга, у другим медијима, после ње.
Примера ради, након наше приче о [министру здравља] Златибору Лончару и његовим везама са Земунским кланом, изашле су приче по насловним странама како се реновирају здравствене установе и болнице и најављена је реформа здравља. Након многих прича о градоначелнику Београда Синиши Малом и случајевима корупције које смо открили, десило се да медиј објави његов текст као плаћени оглас, а да то јасно не назначи. Позитивних текстова у медијима о политичарима које смо истраживали након наших прича било је неколико. На тај начин ја гледам ово саопштење.
Како функционишете сада?
Нисам сад уплашена и како време пролази, кад ми све пролази кроз главу, све више мислим да је то био покушај застрашивања због истраживања крупног криминала и корупције у држави. За сад, колико знамо, полиција се посветила томе, ми чекамо резултате. Како време пролази, осећам све мање страха, а све више и више беса.
Коментари (1)
Остави коментар16.07.
2017.
Hm...
Neka koleginica istražuje korupciju u redovima onih za koje radi. Videće šta je zastrašivanje. I ne samo to. Licemerju nema ni kraja ni granice.
Одговори