Вести
22. 07. 2017.
Зашто је Политика у мају пазила шта објављује, а у јулу то не чини?
Колегијум београдског листа „Политика“ је синоћ поводом случајева написа „фантомских коментатора“ у том листу, саопштио да је тужилаштву пријавио да је месецима „на мети напада непознатих хакера и злонамерника који би желели да обичну новинарску грешку представе као наводну намеру ‘Политике’ да обмане своје читаоце“.
У среду је Комисија за жалбе Савета за штампу најавила да ће 27. јула размотрити жалбу Аутономног женског центра на текст објављен у „Политици“ под насловом „Против насиља, не против мушкараца и жена“ због наводног релативизовања насиља над женама и спорног идентитета аутора.
Савет је саопштио да му се обратило више грађана који се, како се наводи, „осећају превареним“ због текста чији је аутор наводно особа која не постоји, а жалбе се односе и на сам садржај текста којим се релативизује насиље над женама и вређа достојанство жртава насиља.
Уз то је у среду Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић упозорила да се у колумнама које су последњих дана објављене у дневном листу „Политика“, „на недопустив и увредљив начин оправдавају недавна убиства жена и партнерско и породично насиље“.
У синоћњем саопштењу Колегијум листа „Политика“ признаје да није проверен идентитет аутора два текста који су се путем електронске поште лажно представили маја и јуна ове године, а које је тај лист објавио, те се „Политика“, како указује, тако „нашла на мети криминалног напада непознатих починилаца, о чијим правим намерама и мотивима можемо само да нагађамо“.
„Верујемо да се извршиоци тог напада не налазе ни у Канади, ни у Америци, већ у Србији, о чему смо и обавестили тужилаштво“, наводи Колегијум и додаје да неће бежати ни од сопствене кривице што идентитет аутора тих чланака није детаљније проверен.
Пошто оцењује да се против тог листа „бесомучна кампања… води првенствено путем друштвених мрежа, али и напада колега од којих би се очекивало мало више професионалне солидарности“, Колегијум пише да “ ‘Политика’ ради по законима Републике Србије и зато јој неће судити судити ни пресуђивати невладине организације и друштвене мреже, као ни самопрокламована регулаторна тела за контролу медија, заправо удружења грађана која се финансирају донацијама из иностранства“.
Међутим, да је ово стварно необична ситуација за Политику показује и један сличан сличај који се догодио релативно скоро.
За разлику од случаја коментатора „којима није проверен идентитет“, Политика је у мају јако пазила шта објављује и ко је аутор, пошто је одбила да објави оглас КРИК-а о сумњивим пословима градоначелника Београда Синише Малог. Ова жеља КРИК-а дошла је после плаћеног интервјуа који је Политика објавила неколико дана пре тога у којем је Синиша Мали говорио о својим успесима на позицији градоначелника. Проблем је био у томе што Политика читаоцима није јасно назаначила да је у питању плаћен оглас, чиме је према мишљењу стручњака прекршила новинарски кодекс. КРИК је зато скупио новац и решио да за своју причу „плати место“ у Политици, али је то Политика одбила.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.