Вести
31. 07. 2017.
Стојановић Гајић: Популизам погодује лажним вестима
Све док се верује извору који шири лажне вести и одлуке доносимо на основу осећања блискости и непријатељства, не питајући се "да ли ово има логике", можемо да поклекнемо пред лажним вестима, изјавила је ФоНету директорка Београдског центра за безбедносну политику Соња Стојановић Гајић.
Могућност много бржег ширења лажних вести преко интернета је прва ствар због које смо забринути, а друга ствар је да се грађани све више информишу путем друштвених, а не традиционалних медија, рекла је Стојановић Гајић.
Према њеној оцени, људи верују "вршњачким изворима", ономе што су њихови пријатељи на Фејсбуку и Твитеру поделили, одакле је год то потекло.
Стојановић Гајић сматра да је то последица демократизације извора информација, али напомиње да се друштвене мреже, као средство, могу користити и у добре и у лоше сврхе.
Свакако се преко њих могу ширити лажне вести, али не можемо рећи да је све на друштвеним мрежама аутоматски и лажна вест, предочила је Стојановић Гајић.
Напротив, објаснила је она, друштвене мреже су и средство за ширење истинитих информација или за проверу података у срединама у којима нема плурализма и слободе у традиционалним медијима.
У срединама у којима на главним телевизијама не можете да чујете нешто из више извора или проверите неку чињеницу, социјални медији су вам често једини извор, објаснила је Стојановић Гајић.
Тако су се јавили покрети различитих "проверавача истине", попут Истиномера у Србији, који проверавају изјаве политичара, твдрње да ли су обећања испуњена, реформе споведене и да ли основне чињенице стоје или не.
Стојановић Гајић указује да суштински проблем феномена лажних вести није у слабијој позицији традиционалних медија, него у политчкој ситуацији.
Према њеним речима, истраживања су показала да лажне вести много боље пролазе у поларизованим друштвима, која се деле на то да ли су за нешто или против нечега.
Ми више верујемо некоме зато што је из наше групе, него ономе што говори. Популистичка друштва много више оперишу лажним вестима и полуистинама, указала је Стојановић Гајић.
То не морају бити неистине у потпуности, објаснила је она, већ информације које делимично користе чињенице, а делимично нешто за шта нема података.
У тој утакмици, предочила је Стојановић Гајић, заправо је проблем недостатка поверења у институционални система и медије, као представнике тог институционалног система, па се више верује припадницима те органске, своје групе.
Непотпуне информације обично служе да застраше, упозорила је она, а то је опет везано за популизам да некога плашите неким или нечим.
Имате покрете који причају о невероватним последицама вакцина и где се људи одлучују да не заштите децу вакцином, већ да верују у алтернативне методе, па све до озбиљних геополитичких последица, да целу групу народа сматрате непријатељем зато што сте добили полуинфомације, илустровала је Стојановић Гајић.
Скорашња истраживања о покретима који се боре на основу чињеница, рекла је она, показују да, колико год ви имали тачне чињенице, то не значи да ће оне проћи, да ће вас људи чути, већ да много више зависи од тога да ли вас перципирају као кредбилиан извор.
Да би вас неко перципирао као кредибилан извор, истакла је Стојановић Гајић, мора да има основно поверење у то да имате добру намеру.
Технологијом не мозете решити проблем лажних вести, битан је онај контакт између људи, стварање простора за дијалог да бисмо могли да видимо зашто се не слажемо, али да друге не перципирамо као непријатеље, закључила је Стојановић Гајић.
Коментари (1)
Остави коментар31.07.
2017.
Hm...
Lažne vesti, fejk njuz, postistina... najviše ih plasira onaj ko u vlasništvu ili pod kontrolom ima najviše medija, društvene mreže, filmsku industriju, obrazovne ustanove, fondacije, udruženja... i sve to finansira fejk novcem koji je još pre pola veka izgubio zlatnu podlogu. Živimo u globalnom fejku, gde se istina smatra neprijateljem.
Одговори