Вести
01. 08. 2017.
Новинарство
Да ли је српско новинарство дотакло дно или је сасвим близу њега, одакле ће тешко моћи да се извуче?
Сви су изгледи да нашој медијској сцени нема спаса, иако ће неко демагошки закључити како од горег увек може да буде - горе! А да је заиста тако, доказује нам један дневнитаблоид и једна комерцијапна телевизија.
Док први (таблоид) већ месецима „по најмуљевитијем блату” повлачи председника Републике Србије, други (телевизија) упорно и срчано брани лик и дело председника Републике Србије неразумним саопштењима и „специјапним” емисијама са стапно истим „сведоцима” из два друга дневна таблоида, који су, замислите, некада били челници оног првог дневног таблоида!?
Повод том медијском двобоју, који лагано прераста у рововски рат, представља, наводно, неплаћени вишемилионски порез (и невраћени кредити) медијске куће која објављује онај таблоид, због чега држава примењује законске мере, а које су погрешно протумачене као атак на слободу изражавања, чији је циљ гушење и гашење тог таблоида.
На страну мој чврст став да пред законом сви морамо бити једнаки и да нам је обавеза да држави дамо оно што нам она као обавезу намеће. Убеђен сам да председник Републике Србије, поготово овај актуелни, није заслужио да заједно са својима буде изложен најпогрднијим увредама, баш као што мислим да њега нико не треба да брани јер је потпуно способан и обучен да то сам ради. Али, када неко, као што је случај са наведеном телевизијом, која је, узгред речено, носилац националне фреквенције, дозволи себи право да истерује правду на свој начин, онда на српском медијском небу имамо слику од које је, верујем, већини мука.
Занимљиво, нико од надлежних који се баве информисањем због настапе ситуације није се постидео, па се та штрокава сапуница продужава у недоглед, вређајући свакога ко се разумно бави писаном речи. У том смислу нисам приметио да се због тог медијског хорора, у коме нема невиних и наивних, неко узбудио или огласио.
Није то учинило ни једно од српских удружења новинара, нити њихов Суд части, ни РЕМ (регулативно тело за електронске медије), апи ни Министарство за културу и информисање, где је, иначе, једна чудно састављена радна група започела израду Медијске стратегије Републике Србије. Стратегија? За кога? За дневни таблоид који све најгоре доноси о председнику Републике Србије, или за комерцијалну телевизију која, одавно, није више само комерцијална? Зашто се толико дуго толеришу ти медијски атаци, чиме сео Србији стиче изузетно лош утисак и изван њених граница, а што нема везе са демократијом и слободама, које се тако често спомињу у извештајима Европске комисије о напретку Србије на путу ка Европској унији.
Реч је, ипак, о примитивизму и мизерним играма из ријалитија без слаткиша, који теже забораву горућих проблема од којих зависи опстанак наше државе. Тога нема нигде на свету.
Не желим, наравно, да се подсећам неких бољих времена, када су медијски сукоби оваквог типа били незамисливи. Додуше, нисам сигуран да ли је тај период стварно био бољи, или се то мени само чини, али је извесно да су новинари били моралнији и, свакако, знатно бољи. И људски и занатски! Ако ни због чега, онда због чињенице да та професија тада није ишла путем који тачно води до ђавола. Данас нам је од свега остала само мржња, сујета и по неки лош трач!
Премало за будућност којој тежимо. Зар не?
Александар Гајовић
Главни и одговорни уредник „Илустроване Политике"
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.