Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Виши суд по други пут одредио кућни притвор Радоњићу и Ромићу, Тужилаштво се опет жалило
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

09. 08. 2017.

Аутор: Светлана Палић Извор: Цензоловка

Виши суд по други пут одредио кућни притвор Радоњићу и Ромићу, Тужилаштво се опет жалило

Након одлуке Апелационог суда да поништи решење о укидању затворског притвора двојици оптужених за убиство новинара Славка Ћурувије, судско веће Посебног одељења Вишег суда у Београду, које води овај процес, поново је у петак, 4. августа, донело меру такозваног кућног притвора Милану Радоњићу и Ратку Ромићу. Тужилаштво за организовани криминал је и на ново решење послало жалбу Апелационом суду.

Трочлано судско веће реаговало је након што му је Апелациони суд почетком прошле недеље поништио прво решење о укидању затворског притвора од 6. јула ове године и као главни процесни недостатак навело противречност два става о замени затворског притвора кућним притвором. У првом ставу решења, наиме, судско веће је навело да укида притвор и окривљене пушта на слободу, док им је у другом ставу одредило меру кућног притвора.

У новом решењу избачен је први став, тако да се сада чека коначна одлука Апелационог суда.

Тужилаштво је, с друге стране, упорно у настојању да Радоњића и Ромића врати у затворски притвор, те је у понедељак проследило нову жалбу у којој оспорава наводе решења судског већа Вишег суда.

На шест куцаних страна нове жалбе, како сазнајемо, указује се на то да и даље постоје сви процесни разлози да двојица окривљених буду у Централном затвору, а најважнији је да је јавност и даље осетљива и да узнемирено реагује на сва дешавања у вези са убиством познатог новинара и власника листова Дневни телеграф и Европљанин.

Славко Ћурувија убијен је 11. априла 1999. године, у јеку НАТО бомбардовања, у хаустору испред свог стана у Светогорској улици број 35 у центру Београда. Неколико минута пре егзекуције напрасно је повучена екипа Деветог (пратећег) одељења Ресора државне безбедности, која је неколико дана пре убиства непрекидно пратила Ћурувију.

Према оптужници, некадашњи шеф београдског центра Ресора државне безбедности Милан Радоњић руководио је праћењем Ћурувије и наредио повлачење, док је некадашњи главни инспектор Друге управе РДБ-а Ратко Ромић, са Мирославом Кураком (у бекству), у хаустору пришао Ћурувији и његовој пријатељици Бранки Прпи и с леђа је ударио кундаком пиштоља, док је Курак испалио рафал са 17 метака у Ћурувију.

Веће којим председава судија Снежана Јовановић је, на велико изненађење јавности, уочи летње паузе 6. јула усвојило захтев адвоката одбране Зоре Добричанин Никодиновићи укинуло затворски притвор Радоњићу, окривљеном да је организовао убиство новинара и да је саучествовао у убиству тако што је дршком пиштоља ударио Бранку Прпу у потиљак.

Укидање притвора замењено је мером забране напуштања стана, уз електронски надзор (ношење тзв. наногице), што је друго име за кућни притвор.

„И даље стоје околности да се према окривљенима примењује мера притвора, али веће сматра да због дужине трајања овог поступка, као и дужине времена које су окривљени провели у притвору, а које је три и по године, као и чињенице да се спорни догађај десио пре сада скоро 18 година, да је, дакле, због протока времена смањен интензитет узнемирености јавности. У овој фази поступка то нас је определило да укинемо притвор и заменимо га кућним притвором, са обавезном мером примене електронског надзора“, саопштила је тада Јовановићева.

Адвокати одбране били су видно задовољни, а заступници оштећених реаговали су умерено. И једни и други су истицали да не постоји статистика према којој укидање затворског притвора и замена кућним притвором води директно ослобађајућој пресуди.

Неке организације и медији су ипак замену затворског притвора кућним притвором видели као корак ка ослобађајућој пресуди.

Најпре су реаговали Веран Матић, председник Комисије за истраживање убистава новинара, и Славко Ћурувија фондација, која је у саопштењу навела да је узнемирена одлуком, подсећајући да је „реч о особама које су оптужене за кривично дело тешког убиства, те да у овим околностима кућни притвор уз обавезу ношења ’наногице’ може изгледати као давање непримерених привилегија“.

Матић је изразио „велико узнемирење оваквом одлуком судског већа и чињеницом да оптужени за убиство једног новинара добијају повлашћенији третман у поступку који се води“.

„Оно што додатно збуњује представља чињеница да је пре десетак дана  (крајем јуна, оп. а.) виша судска инстанца одбила жалбу оптужених на претходно продужење притвора, а у међувремену није дошло до промене било којих околности.“ Матић је подсетио да „посебно забрињава чињеница да су поједини сведоци у изјавама пред судским већем изјављивали да им је прећено, а да још увек није утврђено ко им је претио, нити је завршено саслушање свих сведока“.

Већи део медија је информацију о замени затворског притвора кућним притвором заправо доживео као „пуштање“ из притвора или својеврстан обрт у случају суђења за убиство Славка Ћурувије.

Јавност у већини написа укидање затворског притвора види као укидање притвора уопште и чекање пресуде код куће.

Суђење за убиство Славка Ћурувије наставља се 13. и 14. септембра 2017. године. На реду је саслушање сведока одбране. Радоњић и Ромић засад остају у кућном притвору – до нове одлуке Апелационог суда по жалби Тужилаштва за организовани криминал.

Првооптужени Радомир Марковић правоснажно је осуђен за злочин на Ибарској магистрали и убиство Ивана Стамболића и служи јединствену казну од 40 година затвора, док је осумњичени убица Ћурувије, Мирослав Курак, у бекству и њему се суди у одсуству.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси