Вести
17. 08. 2017.
Укидање "Утиска" прекретница
За 20 година када се буде тумачила власт Александра Вучића, гашење "Утиска недеље" и протест испред ТВ Б92, који је због тога уследио, биће означени као прекретница, изјавио је ФоНету директор и главни уредник Недељника Вељко Лалић, који сматра да су недељни листови из те ситуације посредно извукли корист, јер су се ти интервјуи преселили код њих.
Лалић је оценио и да је медијска ситуација у Србији специфична у односу на регион, јер овде постоји пет до шест озбиљних недељних листова, док, на пример, у суседној Мађарској нема ниједног.
Ипак, новинарство у Србији је под великим ударом и стално се појављују приче у јавности колико је ко од медија добио новца, указао је Лалић и предочио да ситуацију компликује и недостатак јаке опозиције, па власт на медије гледа као на противнике.
Према речима Лалића, јавним мишљењем у Србији још од деведесетих управља онај ко "влада" Другим дневником Радио-телевизије Србије, јер ту информативну емисију гледа три милиона људи и она има највећи утицај.
Као пример из деведесетих, Лалић је поменуо извештавање РТС за време потписивања Дејтонског споразума, 1995. године, када је првобитно јављано да је то издаја, па онда да је то победа и споразум којим је створена српска држава.
Све те опречне информације су даване у једном дану и то у две различите информативне емисије у року од три и по сата, подсетио је Лалић.
Мислим да је некада довољно три и по сата да ова нација промени мишљење, напоменуо је Лалић, који, ипак, мисли да је деведестих српско новинарство створило и неке квалитетне медије и то на антимилошевићевском таласу.
Говорећи о феномену лажних вести, Лалић је упитао да ли постоји већа лажна вест од оне да је некадашња СР Југославија победила НАТО, док се истовремено војска повлачи са дела територије?
За разлику од Америке, у којој, у случају рата, држава води снажну пропаганду и организује серију конференција за новинаре, приметио је Лалић, у Србији медији то понекад и сами раде за државу.
То је лоше наслеђе деведесетих, констатовао је Лалић и уочио да феномен лажних вести има и своју политичку страну, јер се за лажне проглашавају оне вести које вам се не свиђају.
Пример за то је, према његовим речима, амерички председник Доналд Трамп, који највише оптужује лист ранга Њујорк тајмса.
Тако је и овде. Да ли је Савамала случај или није... Лажна вест је све што вам се не свиђа... Ту су на удару мејнстрим медији, оценио је Лалић.
Он је указао и на проблем нетачних информација које се појављују на Фејсбуку и другим друштвеним мрежама, упозоравајући и на све чешћи говор мржње.
Упитан о наводном интервјуу Доналда Трампа за Недељник, Лалић је одговорио да сматра да то није пример лажне вести, јер се његова редакција нашла у вртлогу председничке кампање у САД која је била најпрљавија у историји.
Ја сам, као главни уредник, написао како је дошло до тог интервјуа... Нисмо знали да ли смо преварени од посредника или Трамповог кабинета, објаснио је Лалић.
Упитан да ли саморегулација може да помогне струци у борби против лажних вести, Лалић је одговорио да не верује да ће тај проблем решити Савет за штампу и саморегулација, већ да очекује да тржиште помогне.
Мислим да би новине требало да граде интегритет, јер и немају ништа друго. Када купујете новине, желите да верујете том извору и да знате да вас нико не лаже, прецизирао је Лалић, који је истакао да његов лист, чекајући проверу, велики број прича не објављује.
Лалић је оценио и да се економски моменат не може заобићи када се говори о српском новинарству.
Деведесетих ни у банци није могло да се заради много више него у новинарству и тада су најталентованији улазили у новинарство, а данас је други случај, предочио је Лалић.
Вративши се на медијску ситуацију у Америци, Лалић је оценио да греше они који сматрају да је Трамп победио, пре свега, захваљујући друштвеним мрежама, већ да је он иза себе имао Фокс њуз.
Према Лалићу, документарац о Роџеру Стоуну, који је радио за Трампа и био архитекта његове победе, показује да је све системски рађено и да су вести проглашаване за лажне, како би се победила супарница на изборима, Хилари Клинтон. Он је нагласио да је и Србија доста специфична, јер у њој један човек има огромну власт.
Вучићу одговарају мала излазност и слабо интересовање за изборе, истакао је Лалић и објаснио да је то стратегија која је врло присутна у политици.
Када си толико јак, ти би требало све да "избомбардујеш", тако да се свима згади и смучи политика и да немају осећај да могу било шта да промене. То је систем којим се доста лако управља, закључио је Лалић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.