Вести

18. 08. 2017.

Аутор: Јасмина Добриловић Извор: Цензоловка

Танјуг добио од државе новац на конкурсу за који Бета и Фонет нису ни знали

Новинску агенцију Танјуг, званично угашену још 31. октобра 2015, и даље плаћају грађани Србије. Новац добили и пре два месеца од министарства на чијем је челу била Ана Брнабић, садашња председница Владе, на конкурсу чији су услови били захтевни, такви да ниједна друга агенција није могла да их испуни.

Министарство за државну управу и локалну самоуправу потписало је пре два месеца, 19. јуна, док је на његовом челу још увек била садашња премијерка Ана Брнабић, уговор са Танјугом, према којем овој агенцији плаћа 162.000 динара месечно за услуге продукције, снимања фото и видео материјала и монтаже.

Уговор је потписан на годину дана, тако да ће из буџета Србије та кућа добити готово два милиона динара, тачније – 1.944.000.

Услови конкурса су захтевни и – чини се – неоствариви, пошто осим техничких капацитета које понуђач мора да испуњава (3 Full HD камере, најмање 3 DSLR фото-апарата…), потребно је да Министарству у сваком тренутку буде доступно пет новинара, три фотографа и три видео-сниматеља.

Техничке могућности које за потребе Министарства мора да поседује онај ко би уопште и покушао да сарађује с њима, изгледа да је испуњавао само Танјуг јер других понуда за Министарство није ни било, што се у уговору и види. Истина, како Цензоловка сазнаје, потенцијална конкуренција о овом конкурсу није ни обавештена.

Иако је пре две године исто министарство, када је расписивало јавну набавку за идентичне послове, обавештавало и друге продукције, овог пута то није био случај.

Секулић: Услов уведен да одврати друге од понуда

За јавну набавку Министарства државне управе и локалне самоуправе челни људи агенција Фонет и Бета сазнали су од сараднице Цензоловке.

„Истина, на порталу јавних набавки нисмо проверавали да ли је она расписана“, објашњава главни уредник Фонета Зоран Секулић и додаје да би ова агенција продукцијски и технолошки могла да испуни услове из спорне јавне набавке, али да он не би ни хтео, нити могао, стално да има на располагању толики број људи само за потребе једног министарства. „Уколико је то посреди, онда је овакав услов уведен да би одвратио друге потенцијалне учеснике да поднесу своје понуде“, каже Секулић.

„Намештен конкурс за Танјуг, и то је то. Колико год Танјугу буде требало пара, толико ће државних институција с њима да потпише уговор. То је непримерено и то је нелојална тржишна конкуренција која Фонет и Бету доводи у неравноправан положај“, каже главни уредник агенције Бета Драган Јањић.

Он истиче да није ни знао да је Министарство државне управе и локалне самоуправе расписало конкурс и да је требало да о томе и они буду обавештени. Неспроводиво је да толики број људи буде на располагању једном министарству, тврди Јањић и додаје да је о конкурсу вероватно био обавештен само Танјуг јер се та агенција једина на њега јавила.

Услов конкурса да је потребан толики број људи, за Јањића је нереалан и не би могао ни Ројтерс да га испуни, каже он. За минималне плате само новинарима требало би издвојити месечно око 2.500 евра. Поред тога, конкурс је, сматра Јањића, тако и осмишљен да се на њега не би нико други ни јавио.

Јањић је мишљења да је Влада на овај начин пронашла решење да и даље финансира Танјуг. Он сматра да је то нелегално јер постоји одлука о гашењу те агенције. Није му јасно зашто Влада сарађује са неким ко није прокњижен и мисли да би било много поштеније када би Влада коначно решила питање Тањуга.

Ђурић: Домаћински је обавестити потенцијалне пружаоце услуга

Раде Ђурић из Транспарентности Србије каже да Министарство, као наручилац послова, није у обавези да позива појединачно потенцијалне пружаоце услуга, јер по закону морају да огласе набавку на порталу и на сајту, али да би било „логично и домаћински да то учине, нарочито када је број потенцијалних пружалаца услуга релативно мали, као што је број новинских агенција у Србији“.

„Свака ситуација у којој понуду за јавну набавку да само једна фирма указује на то да нешто није урађено како треба, да су услови постављени дискриминаторно, да потенцијални пружаоци услуга нису довољно информисани, да нема поверења у систем зато што нико није покренуо поступак заштите права“, каже Ђурић.

Он сматра да је основно питање зашто се ниједна друга новинска агенција није јавила на конкурс и због чега нису у поступку заштите права оспорили конкурсну документацију.

Из кабинета Министарства државне управе и локалне самоуправе за Цензоловку кажу да Танјуг није непостојећа фирма, као и да не виде ништа спорно у томе што сарађују с том кућом.

На питање које су реалне продукцијске потребе Министарства државне управе и локалне самоуправе и да ли им заиста сваког дана треба готово једна цела редакција да покрију дешавања која организују, за Цензоловку одговарају:

„Тражили смо то да агенција у сваком тренутку има на располагању увек слободних пет новинара, три видео-сниматеља, три фотографа… као врсту гаранције да може да изађе у сусрет и испуни обавезу према Министарству у сваком тренутку.“

Ђукић: Танјуг нема стално запослене

Овај уговор посебно чуди јер је српска влада донела одлуку о престанку рада Танјуга. Ту одлуку је 3. новембра 2015. потписао тадашњи премијер Александар Вучић.

У „Одлуци о правним последицама престанка Јавног предузећа Новинска агенција Танјуг“ наводи се да је до тада државна агенција престала са радом 31. октобра 2015. године, у складу са чланом 146 Закона о јавном информисању и медијима.

Иако се држава званично повукла из Танјуга, ипак није престала да новцем грађана Србије финансира ту кућу, пошто су државни органи корисници медијских услуга ове агенције.

Директорка Танјуга Бранка Ђукић у писменом одговору за Цензоловку другачије тумачи обавезе из уговора.

„Наведени број извршилаца представљао је услов кадровског капацитета предвиђен конкурсном документацијом, који је сваки потенцијални понуђач морао да има на располагању као гаранцију да ће увек моћи да се одазове позиву Министарства, а не број новинара, сниматеља и фото-репортера који се шаљу на појединачни догађај.“

Када је реч о броју запослених у тој агенцији, директорка каже да њих заправо нема:

„Сва лица која су на било који начин ангажована у Танјугу – ангажована су на основу друге врсте уговора.“

Бранка Ђукић каже да сарађују са три министарства и да су подаци о томе доступни на порталу јавних набавки, али није одговорила на питање са колико укупно државних органа послују.

Зорану Секулићу из Фонета није јасно по ком правном основу Танјуг ангажује људе за потребе агенцијске продукције јер су после одлуке Владе Србије о гашењу, раскинути уговори о раду са стално запосленима.

„Пошто више није директно финансиран из буџета, јавне набавке су заобилазни начин да и даље добија новац пореских обвезника. Тиме се драстично нарушавају односи на медијском тржишту и приватне новинске агенције излажу дискриминацији и нелојалној конкуренцији, што тешко угрожава њихов свакодневни рад и опстанак“, јасан је Секулић.

Кабинет премијерке Брнабић: „Влада ради на изналажењу решења за Танјуг“

Материјал који прави Танјуг видљив је на сајту Министарства за државну управу и локалну самоуправу, али одговор на питање колико је камера Танјуга прошлог месеца покривало догађаје нисмо добили, уз образложење да је Јелена Парезановић, посебна саветница министра, тек недавно почела да ради у Министарству и да те информације нема, али како каже – „услови уговора се свакако испуњавају“.

Одговоре у вези са потписивањем уговора док је била министарка за државну управу и локалну самоуправу затражили смо и од Ане Брнабић, председнице Владе, али их нисмо добили. Кратко нам је саопштено да Влада Србије ради на изналажењу најбољег решења за новинску агенцију Танјуг и да се обратимо Министарству културе и информисања.

У том министарству кажу да Танјуг није избрисан из регистра привредних субјеката и да послује на тржишту и своје приходе остварује искључиво продајом својих услуга. Медијска стратегија, на којој се управо ради, у једном делу биће посвећена новинским агенцијама, али је, како кажу,  јако незахвално говорити о томе какво ће опредељење државе бити када је реч о моделима власничке структуре новинских агенција.

План је да се стратегија донесе до краја 2017. године, када би јавност требало и да сазна јасно опредељење државе у тој области.

Како заштити своја права

„Ако неко мисли да је Закон о јавним набавкама прекршен при додели овог уговора, треба да покрене поступак заштите права, или да, ако су за то истекли рокови, затражи од Управе за јавне набавке и других надзорних органа да преконтролишу да ли је закон прекршен“, каже Раде Ђурић из Транспарентности.