Вести
25. 08. 2017.
Самоуништавање новинарства
За агенцију Фонет сам прекјуче причао о феномену лажних вести и на питање да ли наша професија може да се избори против таквог самоуништења, одговорио сам - не у догледно време. У Србији тренутно најбољу прођу имају гласине, полуистине и голе лажи, а главни произвођач свега тога су политичари, посебно они на власти. Већина медија се више и не бави новинарством већ само преноси и допуњује те полуистине и лажи. Рекох још, а стојим иза тога и данас, што су медији ближи власти, то више лажу.
Зашто је већина новинара престала да трага за истином, открива оно што све власти на свету желе да сакрију, истражује, просто да пита у интересу јавности, упорно док не добије одговор.
Већина медија помирила се са тим да је главни произвођач и дистрибутер вести власт, па више и не школују и запошљавају новинаре професионалце већ трагају за онима који имају добру прођу код људи на власти. У овом тренутку се то више исплати него бављење новинарском професијом.
Извештавање о заоштравању односа са Македонијом то само још једном потврђује. Пошто су председник државе, премијерка и потпредседник Владе и министар иностраних послова изјављивали како знају шта нам то спрема власт у Скопљу, “како имају довољно доказа о веома офанзивном деловању против органа и институција Србије”... већина медија је пожурила да подиђе властима и само што нису објавили рат Македонији.
Да би избегли питања оно мало професионалних новинара, одлучили су се да о целом случају издају саопштење и то само преко Танјуга, а да председник у Дневнику РТС-а објасни о чему је проблем. Мени тек после тих објашњења није било јасно зашто смо ми на неколико дана закатанчили зграду амбасаде у Скопљу.
Без намере да учим послу новинаре јавног сервиса, као грађанин који плаћа претплату очекујем да будем информисан, бар о овако крупним потезима власти. Кад председник државе каже: “Биће вероватно неких промена и у нашем особљу, да се заштити пријатељство Срба и Албанаца”, очекујем да новинар у моје име пита: какве промене и какве оне имају везе са заштитом пријатељства?
Очекујем и да новинар пита шта се то променило у односима две државе, кад председник каже: “Србија жели добре односе са Македонијом, али да мора и да се припреми и прилагоди новим околностима”. Председник каже и да ту има мешања других страних сила, али да није помислио на Русију. Новинар који се не плаши и који држи до професије би питао: „Господине председниче, на коју страну силу сте помислили, дугујете тај одговор грађанима?“.
Наша професија се урушава и урушаваће се и надаље док се медији не отргну загрљаја власти, ма ко је чинио, док уредници не буду од новинара тражили да постављају професионална питања, да не подилазе политичарима и док новинари не смогну снаге и храбрости и питају и најосионије политичаре све што јавност занима.
Има мали број медија и новинара који питају и критикују власт, али то је сувише мало да би наша професија повратила углед и поштовање. Трајаће ово самоуништавање новинарске професије још дуго.
Ако ми не верујете, посматрајте понашање медија у наредном периоду. Колико већ наредних дана власт ће испоручити медијима нову бомбастичну вест и нико неће спомињати Македонију. Јер је председник Србије Александар Вучић јуче ставио тачку на ову причу: “Премијерка Србије Ана Брнабић упутиће премијеру Македоније Зорану Заеву позив да владе двеју земаља до краја године одрже заједничку седницу у Београду”.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.