Вести
30. 08. 2017.
Почиње испитивање сведока одбране
Наставак суђења бившим припадницима ДБ-а Радомиру Марковићу, Ратку Ромићу, Милану Радоњићу и Мирославу Кураку, оптуженима за убиство новинара Славка ћурувије 1999. године, заказан је за 13. и 14. септембар.
Од тог рочишта почиње извођење доказа које је предложила одбрана, а очекује се да сведочи Ненад Илић, звани Главоња, бивши припадник Једнице за специјалне операције, иначе осуђен на казну четрдесетогодишњег затвора у предметима „Ибарска магистрала” и покушај атентата на Вука Драшковића у Будви.
Да би могао бити испитан, Илић, као некадашњи припадник безбедносних структура, мора бити ослобођен чувања службене тајне, за шта је надлежна БИА. На рочишту одржаном почетком јула, на које је био доведен, Илић није испитан јер није био поднет захтев за ослобађање чувања службене тајне.
Одбрана је предложила да Ненад Илић сведочи због његовог исказа од 7. априла 2003. године, датог инспекторима у време полицијске акције „Сабља”, у којем је, препричавајући шта је својевремено сазнао од сада покојног Милета Луковића Кума, једног од вођа „земунског клана”, пренео Луковићеве речи да су ћурувију убили припадници „земунског клана”.
Одбрана, подсетимо, апсолутно одбацује све оптужбе, тврдећи да су неосноване и исконструисане.
До сада су извођени докази које је Тужилаштво предложило уз оптужницу, а већина предложених сведока били су службеници РДБ-а, који су испитивани о околностима у вези с применом оперативно-техничке мере тајног праћења ћурувије у априлу 1999. године. Сви сведоци навели су да немају никаква сазнања о ћурувијином убиству.
На предог Тужилаштва, сведочили су и полицијски инспектори - учесници истраге случаја „ћурувија” у периоду неколико година после петооктобарских промена 2000, који су, говорећи о дометима те истраге, навели имена неколико потенцијално сумњивих у то време, међу којима нису били сада оптужени бивши припадници ДБ-а.
Новинар Славко ћурувија, власник „Дневног телегафа” и недељника „Европљанин”, убијен је 11. априла 1999. у Светогорској улици у Београду, у хаустору зграде у којој је живео. Специјално тужилаштво, у оптужници која је подигнута у јуну 2014. године, наводи да су ћурувију, док се 11. априла 1999. са супругом Бранком Прпом враћао из шетње кући, у хаустору зграде с леђа напали Мирослав Курак, припадник резервног састава ДБ-а, и Ратко Ромић, главни инспектор Друге управе ДБ-а, да је Курак пуцао из „шкорпиона” у ћурувију, а Ромић дршком пиштоља ударио Бранку Прпу у главу, када је покушала да се окрене.
Бивши начелник РДБ-а Радомир Марковић терети се за „подстрекавање на убиство”, да је „сачинио план и упознао с њим начелника београдског Центра ДБ-а Милана Радоњића, а да је он с Ромићем и Кураком постигао договор о извршењу и пружио им логистику”.
Сви оптужени су негирали повезаност с тим злочином и било чим што би се могло довести у тај контекст, наводећи да је оптужница с „изразито политичком позадином, да је циљ да се оцрни РДБ, а преко њега и бивша власт, и да је оптужница једини доказ за оптужницу”. Оптужени Радомир Марковић у затвору издржава казну од 40 година, на коју је осуђен у случају „Ибарска магистрала”, а Ромић и Радоњић су од јула у кућном притвору, након што су у Централном затвору у притвору провели дуже од три године.
За одбеглим Мирославом Кураком расписана је међународна потерница.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.