Вести
10. 09. 2017.
Влајић: Крхка нада поводом медијске стратегије
Новинар Ђорђе Влајић не очекује много од најављене Медијске стратегије, имајући у виду судбину претходног таквог документа и оно што је од њега урађено.
Он истиче да је претходна Медијска стратегије, после озбиљних мука, била прихватљив концепт развоја медија у петогодишњем периоду.
Гледајући, међутим, шта је од тога урађено, крхка је нада да ће нова Стратегија бити боља, оценио је Влајић.
Он је ФоНету рекао да сумња у транспаретност израде Медијске стратегије и напоменуо да би тај документ требало да буде амалгам многих интереса у медијском простору..
У супротном, тај посао неће бити успешан, предвидео је Влајић и упозорио да је медијска ситуација у Србији веома лоша и финансијски и професионално.
Онај ко се огреши о нека правила власти, лако може да остане без финансијских средстава из рекламног простора, предочио је Влајић.
Он је указао и на приличне политички притиске, будући да део странака, поготово из владајуће структуре, има читаву армију ботова који изливају огромно незадовољство и усмеравају страховит притисак на медије који се за њих не понашају прихватљиво.
Почињем отворено да сумњам да се у Србији може говорити о великом броју медија. Постоје некакве новине, радио и телевијске куће, али у много случајева оне су више средство, него медији, констатовао је Влајић.
Он је прецизирао да се број медија у Србији процењује на око 1.800, али је нагласио да се у многим случајевима не зна ко је власник и ко стоји иза порука које ти медији шаљу.
Када би се то озбиљно просејало, у Србији би било од 700 до 750 медијскух кућа, сматра Влајић, који наводи да и тај број отвара питање њихове одрживости и шта значи та поплава медија.
Влајић је оценио да је у Србији врло упитна позиција јавних сервиса, пре свега због финансирања, али и утицаја власти и политичких притисака.
Он мисли да јавни сервис нема јасну и стабилну позицију, јер се изменом начина финансирања дошло дотле да они више нису јавни сервиси, него јавна предузећа.
Тај буџетски део који стиже у РТС и РТВ, објаснио је Влајић, отвара Влади простор за бескрајно утицање.
Имамо и ситуацију да владајућа номенклатура има своје паралелне јавне сервисе, своје приватне или приватизоване телевизије које су јој потпуно на услузи, закључио је Влајић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.