Вести
12. 09. 2017.
Суђење за убиство Ћурувије: Сведочи Миша Милићевић, шеф БИА у време атентата на Ђинђића
Мада су у јулу почела саслушања сведока одбране, у наставку суђења за убиство новинара Славка Ћурувије, 13. и 14. септембра, очекује се да исказе дају сведоци Тужилаштва који до сада из неких разлога нису саслушани. Оптужени Милан Радоњић и Ратко Ромић, две године од почетка процеса, у судницу ће по први пут бити доведени из кућног притвора, са наногицом.
Њима двојици је Апелациони суд 17. августа ове године потврдио решење судског већа којим им се затворска казна замењује блажом казном кућног притвора.
Радоњић и Ромић су од 6. јула, одлуком трочланог судског већа којем председава Снежана Јовановић пребачени из затворског притвора у кућни притвор, уз обавезну меру електронског надзора. Забрањено им је да напуштају своје станове, а свако кршење забране повлачило би аутоматско враћање у притворску јединицу Централног затвора у Београду, у којој су провели три и по године.
Медији писали о притисцима на сведоке
У среду, 13. септембра, треба да сведочи Миша Милићевић, бивши начелник БИА. Он је на чело БИА дошао два месеца пре атентата на тадашњег премијера Зорана Ђинђића, у јануару 2003, заменивши Андреју Савића, који је на то место дошао после побуне „Црвених беретки“ 2001. године.
Милићевић је, како су писали медији, имао великог утицаја током акције „Сабља“, заједно са својим замеником Гораном Живаљевићем, који би требало да сведочи следећег дана, 14. септембра. Мишу Милићевића су неки медији описивали као „Ђинђићевог човека“.
На челу БИА остао је само годину дана, када је тада владајући ДСС на његово место поставио Радета Булатовића, оданог сарадника тадашњег премијера Војислава Коштунице.
За среду су најављена и сведочења Владимира Мартиновића и Бранка Важића. Важић је већ долазио да сведочи, али због нејасне и контрадикторне одлуке кабинета БИА о ослобађању од чувања државне тајне, сведочење је одложено.
Бранко Важић је у данима када је праћен Славко Ћурувија био један од начелника Четвртог одељења београдског центра Ресора државне безбедности. У исказу Тужилаштву, Важић је навео да је 12. априла 1999, дан после убиства, био дежурни у београдском центру.
Важић је изјавио да се тог дана коментарисало како „иза убиства стоји Служба“. Касније је рекао да никад није експлицитно изјавио да „иза убиства стоји Служба“ већ само да је „било коментара“ да је „Служба увучена“ у тај случај.
Поједини медији су писали да је наводно вршен притисак на Важића, као и на Горана Живаљевића који је такође враћен са рочишта 8. децембра 2015. године. Живаљевић треба да сведочи у четвртак, 14. септембра.
Важић у истрази: Необично праћење Ћурувије
Важић и Живаљевић нису сведочили ни на следећем рочишту, које је било заказано за 24. децембар 2015. године. Пошто је најављено да ће се њих двојица овог пута појавити у судници, изгледа да је процедурални проблем превазиђен и да ће до сведочења ипак доћи.
Важић је, према оптужници, сведочио и о томе како је мера праћења, која се примењивала према Ћурувији, била неуобичајена јер се буквално свака промена морала хитно пријавити. Необично је било и то што је праћење обављало Треће одељење и да то није знао оперативац који је био задужен за Ћурувију.
Горан Живаљевић је у време убиства Ћурувије био радник контраобавештајног сектора Центра РДБ Београд.
У току процеса за убиство Ћурувије саслушана је Живаљевићева супруга, Оливера Антонић Живаљевић, радница РДБ, која је у време убиства прислушкивала Ћурувијин телефон.
Последњи сведок Тужилаштва током ова два септембарска рочишта требало би да буде Драган Стојчев.
На претходном рочишту, 6. јула, био је позван да сведочи возач камиона-убице на Ибарској магистрали Ненад Илић звани Главоња, на предлог првооптуженог Радета Марковића. До сведочења, међутим, није дошло, јер Илић није имао одлуку о ослобађању од чувања државне тајне.
Славко Ћурувија је убијен 11. априла 1999. у хаустору испред зграде у којој је становао. За његово убиство суди се некадашњим високим службеницима Ресора државне безбедности – Радомиру Марковићу, Милану Радоњићу и Ратку Ромићу, док је трећеоптужени Мирослав Курак, који је у бекству, био припадник резервног састава РДБ-а. Процес траје од јуна 2015. године.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.