Вести
26. 09. 2017.
Четвртина корисника интернета у Хрватској прати непрофитне медије
Чак четвртина корисника интернета у Хрватској прати непрофитне медије, чији је је број у Хрватској у сталном порасту, али расправе о њиховим садржајима, квалитети и демократској улози падају у други план пред онима о несигурном институционалном и финанцијском положају, резултати су истраживања објављених у новом броју часописа Политичка мисао.
Резултати истраживања имају импликације и за хрватску медијску политику, која би потицањем непрофитних медија уз остваривање медијског плурализма и разноликости јачала демократски потенцијал грађана, закључак је ауторица текста Дине Возаб, Зрињке Перушко и Антоније Чувало с Факултета политичких знаности.
Што је трећи сектор?
Медије трећег сектора зову различито: непрофитни, медији заједнице, грассроотс медији, алтернативни, медији цивилног друштва, грађански медији, па и радикални и гуерилла медији.
Медијски трећи сектор обухваћа медије који не припадају ни јавном медијском сектору, нпр. Хрватска радиотелевизија, ни комерцијалном сектору у који спадају примјерице Нова ТВ и РТЛ ТВ, него сектору цивилнога друштва, истиче се.
УНЕСКО се за њих користи појмом „медији заједнице“ те их дефинира као оне који „не дјелују за профит, већ за друштвену корист и корист заједнице, требали би бити у власништву, служити и бити одговорни заједници у име које дјелују, те би требали омогућити партиципацију заједнице у стварању програма“, подсјећају ауторице.
Број непрофитних медија у Хрватској у сталном је порасту. Према најновијим подацима у Уписнику Агенције за електроничке медије евидентирано је 30 програма непрофитних аудиовизуалних и 14 аудио продукција – док је број пријављених удруга које их производе нешто мањи – те 106 непрофитних пружатеља услуга електроничких публикација најразличитијег карактера.
У односу на податке које су користиле ауторице чланка из 2016. године, број непрофитних аудиовизуалних продукција смањен је за четири, а број непрофитних пружатеља услуга електроничких публикација порастао за 16.
Но још је важније напоменути да су истраживања обављена почетком 2013., те да је снажан развој трећег медијског сектора услиједио након тога.
Такођер, у опису друштвеног контекста непрофитних медија не спомине се потрес у којем су се ти медији нашли доласком министра културе Златка Хасанбеговића, који је распустио Повјеренство за непрофитне медије и укинуо средства Министарства културе која су се додјељивала из прихода од лутрије, а који су били највећа ставка за подршку непрофитних медија.
Иако је трећи медијски сектор у Хрватској све освјештенији и организиранији, идеја о њему је још увијек недовољно прихваћена и постоји значајно неразумијевање циљева или сврхе таквих медија, а малобројни су и емпиријски радови о томе, истичу ауторице разлоге истраживања и додају: „чини се да тај сектор у Хрватској још треба проћи фазу дефинирања свог идентитета и друштвене улоге те приопћавања своје позиције јавности и посебно својим публикама“.
74 посто их не зна за непрофитне медије
Анкета је проведена онлине међу 1208 судионика у склопу пројекта Центра за истраживање медија и комуникације Факултета политичких знаности у првој половици вељаче 2013. Напомиње се да је удио корисника интернета у Хрватској 2012. био 70 посто, да су корисници интернета у просјеку млађи, урбанији и образованији од осталог дијела популације, због чега су старији слабије заступљени у истраживању.
Резултати су показали да непрофитне медије користи око 26 посто испитаника. Међу 74 посто испитаника који не користи непрофитне медије, као најчешће разлоге истичу да нису чули за њих (45 посто), да их не занимају (31 посто) или да имају навику информирања из других медија (23 посто).
Публике непрофитних медија не разликују се од просјечног корисника интернета по доби, особним примањима, ступњу образовања, врсти професије и величини насеља у којем живе, каже се у резултатима истраживања.
Корисници непрофитних медија статистички значајно више слушају политичке интервјуе (15 посто) и образовни радијски програм од просјечног корисника интернета, па се и по тој карактеристици могу убројити у скупину информативно заинтересиране публике, каже се.
И у тисканим медијима наставља се издвајање навика публика непрофитних медија као више заинтересираних за информативне садржаје од остале популације.
Публике непрофитних медија значајно више прате информативне и документарне програме на телевизији те умјетничку фикцију на телевизији, каже се у истраживању.
Јачају демократски потенцијал грађана
Резултати истраживања иду у прилог позитивном нормативном доприносу непрофитних медија у Хрватској за демокрацију у виду информирања грађана и потицања грађана на судјеловање у политици. Публике непрофитних медија у Хрватској имају јачи политички интерес, јачи осјећај унутарње дјелотворности, више прате информативне и документарне програме од осталих публика, судјелују у конвенционалним и неконвенционалним облицима политичке партиципације, те вјеројатније припадају идеалном типу грађана „политички активних вођа мнијења“, каже се.
Међутим, публике непрофитних медија ипак у толикој мјери не сматрају непрофитне медије „алтернативом матици“, односно не користе их због недостатка повјерења у медијски сустав у односу на друге публике, већ да вјеројатније непрофитни медији дјелују као додатни информативни извор другим медијима.
Другим ријечима, корисници интернета у Хрватској се поларизирају на политички активније који ће се уједно информирати и из непрофитних медија те на мање политички активне који ће задовољавати своје информацијске потребе пратећи матичне медије, каже се у и истраживању и закључује да резултати истраживања имају импликације и за хрватску медијску политику, која би потицањем непрофитних медија уз остваривање медијског плурализма и разноликости јачала демократски потенцијал грађана.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.