Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Друштвене мреже као медији
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

27. 09. 2017.

Аутор: Жељко Ињац Извор: РТВ

Друштвене мреже као медији

Мада по важећем закону републике Србије друштвене мреже (Блогови, Јутјуб, Твитер и Фејсбук налози и други) нису медији, њихов значај у сфери информисања и уопште медијској сцени Србије постаје све више изражен.

Утицајни твитераши, познати блогери, или фејсбук статуси који су постигли велику читаност и шеровање често се од стране традиционалних медија користе као релевантни извори информација, а објаве на друштвеним мрежама се преносе у традиционалним медијима и коментаришу. Нарочито ако је у питању позната личност која коментарише актуелне друштвено-политичке прилике, објаве познатих личности на друштвеним медијима постају редован садржај традиционалних медија.

Друштвене мреже омогућавају брзу комуникацију и размену информација. Основна одлика друштвених мрежа заснива се на интеракцији и исказивању сопствених ставова, коментара и дискусија са другим учесницима друштвених мрежа. Друштвене мреже подразумевају интеракцију корисника, електронску пропаганду "од уста до уста".

На друштвеним мрежама је много лакше допрети до циљне групе корисника заинтересованих за одређену информацију. Мноштво персоналних профила на друштвеним мрежама испуњени одређеним садржајима или информацијама као и реакцијама на актуелна друштвена дешавања ма колико били субјективни играју значајну улогу у креирању друштвених дешавања.

Традиционални медији у Србији још увек воде примат у информисању и креирању јавног мњења и друштвених токова. Но све чешће реакције традиционалних медија на дешавања на друштвеним мрежама указују на постепен уплив друштвених мрежа и на њихово неминовно укључивање у медијске токове.

Као што су традиционални медији(телевизија, радио, штампа) у своје време били креатори друштвених промена, тако и нови медији као што су друштвене мреже имају велики утицај на друштвене токове. Друштвени медији односно друштвене мреже по различитим основама и на различитим нивоима утичу на друштво у целини. Специфичност интернета и друштвених мрежа је двосмерна комуникација, за разлику од традиционалних медија. Ова особина друштвених медија, даје им предност у односу на традиционалне медије.

Типичан пример успешне употребе друштвених мрежа у својству медија је предизборна кампања Доналда Трампа, који је свој Твитер профил претворио у свој медиј. Мада је Трамп имао солидну подршку и појединих традиционалних медија ипак суштина његове кампање се одиграла на друштвеним мрежама. Због отпора према Трампу доминантних медија који су под контролом његових политичких опонената и може се слободно рећи медијске хајке, овај потез да се кампања пребаци на друштвене медије је био прави погодак. Директно обраћање гласачима путем друштвених мрежа и интеракција на друштвеним мрежама показала се као успешан метод у придобијању истих.

Сасвим је извесно да друштвене мреже неће у догледно време заменити традиционалне медије, пре свега због релевантности садржаја и непроверљивости доброг дела информација који се путем тих мрежа пласира. Ипак је јасно да њихов утицај и без формалног озваничења постаје на нивоу а често и јачи од традиционалних медија. За очекивати је да ће временом друштвене мреже потиснути традиционалне медије као што су нови медији потиснули старе, као на пример телевизија што је потиснула штампу или радио. Утицај традиционалних медија на друштво је све слабији а друштвених мрежа све доминантнији.

Традиционални медији ће наставити да постоје, јер део садржаја који производе, као што су рецимо едукативне емисије и прилози, тв серије, и слично, још увек није својствен друштвеним мрежама. Но већ данас поједини друштвени медији и инфлуенсери на њима имају праћеност на нивоу јачих традиционалних медија, који се броје стотинама хиљада, па и милионским бројем пратилаца и прегледа. Предност друштвених мрежа, Фејсбука, Твитера, Јутјуба је у томе што што се на њима може пронаћи мноштво нецензурисаних садржаја или садржаја који не подлежу одређеној уређивачкој политици какву имају велике медијске куће. Недостатак друштвених мрежа је управо то исто, одсуство одређеног концепта и непровереност информација.

Решење за опстанак традиционалних медија би било њихово значајније присуство на друштвеним мрежама па и коришћење форме изражавања друштвених мрежа. Највероватније је будућност медија у некој комбинацији друштвених и традиционалних медија у којима ће интерактивност са публиком бити већа и неће се сводити само на пуке коментаре на електронским медијима. Дакле традиционални медији ако желе да преживе револуцију коју доносе друштвене мреже, мораће више да се персонализују и буду присутније и интерактивне на друштвеним мрежама.

Коментари (1)

Остави коментар
сре

17.01.

2024.

Telkom University [нерегистровани] у 05:36

društvenim

Kako komentari i objave na društvenim mrežama utiču na kreiranje medijskih sadržaja i javnog mnjenja, posebno kada su u pitanju poznate ličnosti koje su aktivne na tim platformama?
Visit us telkom university

Одговори

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси