Вести
06. 10. 2017.
Лажне вести све већи проблем, решење у образовању читалаца
Све је више такозваних "лажних вести" на интернету. Оне, по мишљењу неких, доносе много новца. Борба против оваквих вести биће дуготрајна и у њу ће државе морати да се укључе, али не увођењем цензуре, него образовањем грађана како да препознају ове вести, оценили су гости у емисији Н1 директно.
Програмски директор Share фондације Ђорђе Кривокапић, блогер Тибор Јона, новинар из Скопља Зоран Гега Маџоски и главни уредник магазина Старт из Сарајева Дарио Новалић оценили су гостујући на Н1 да је пласирање лажних вести смрт за демократију, али да решење проблема није контрола тих вести, већ образовање.
"За мене је суштинско питање како се борити против лажних вести и ја мислим да је образовање најбитније. Људска историја је историја лажних вести. Знате ли ви колико људи мисли да је Наполеон био низак човек. А то је британска пропаганда, он је за оно време био човек нормалне висине", рекао је Тибор Јона.
Он каже да пласирање лажних вести због политичког контекста није ништа ново, само да је у садашње време то много лакше, јер нису потребни папири, инфраструктура, физичка дистрибуција, већ свега пар кликова. Решење види у образовању читалаца.
"Ми имамо образовање за вожњу аута, али немамо за коришћење високе технологије. За то нам не треба дозвола али нам треба образовање", сматра Јона.
Људска историја је историја лажних вести. Знате ли ви колико људи мисли да је Наполеон био низак човек. А то је британска пропаганда, рекао је Тибор Јона.
Дарио Новалић сматра да је "ширење лажних вести смрт за демократију", и да "оно што нама треба последњих 30-40 година је нови предмет - медијска писменост".
"Да не говоримо као наши очеви - 'тако је писало у новинама, мора да је тако', сада имате 'писало је на wебу, мора да је тако'...Морамо да преиспитујемо све шта читамо на интернету. Па мала деца питају за све што им није јасно, морамо и ми питати", рекао је Новалић.
У емисији је приказана репортажа CNN-а о македонском граду Велесу, који је шаљиво назван Трамповим Велесом, јер је за време кампање у Сједињеним Америчким Државама, из тог града потекао велики број лажних вести о, сада, америчком председнику Доналду Трампу. Репортерка CNN-а Иса Суарез разговарала је са неким од момака који су правили портале са којих су ширили лажне вести о Трампу, а преко којих су за време кампање у САД, како кажу, зарађивали и до 2.500 долара за један дан.
Вести на неким страницама су потпуна лаж, а неке мешају лажи и истине, каже у прилогу Суарез. Циљ оваквих вести је што више кликова и дељења, све у нади да ће се та вест проширити интернетом и постати "вирална".
У ту сврху данас се користе друштвене мреже попут Фејсбука и Твитера. "Пошто Фејсбук врло брзо брише лажне профиле, ја купим праве профиле од деце, мењам их у америчка имена и са њих ширим лажне вести", каже један од креатора лажних вести. "Већ се спремамо за америчке изборе 2020. године, морамо да припремимо фан странице, да накупимо лајкове на страницама", каже други Македонац.
На питање колико су зарадили на лажним вестима, један од креатора из Велеса каже да је у дневно зарађивао од две до 2,5 хиљаде долара током кампање за америчке изборе.
Огромне зараде од креирања лажних вести?
Новинар из Македоније Зоран Гега Маџоски рекао је да су се медији у Македонији бавили феноменом лажних вести.
"Лавина је кренула почетком избора у САД. Јавио се феномен да су људи из Велеса били мотивисани да раде лажне вести о Трампу. И није само Велес био у тој причи, али је рецимо из Велеса потекла вест која је имала 480.000 активности с насловом како Хилари Клинтон хвали Трампа да је он непоткупљив", објашњава Маџоски.
Он сматра да је зарада која се помиње о 2.500 долара дневно зараде није баш могућа, с обзиром да ни Гугл Адс није зарађивао толико у то време.
Могуће је, сматрају саговорници Н1, да су у ту причу укључени још неки који су пружили подршку креаторима лажних вести.
"Ја верујем да може да се заради толико. Оволики се свет обогатио на нету, могли су и ово младићи. Да ли се то десило, сумњам, јер ми делује као нека романтична прича - сиромашни младићи из Македоније који су се одметнули и зарадили", објашњава Тибор Јона.
Додаје да ипак, да бисте учествовали у индустрији лажних вести, мора неко да стоји иза вас. Осим саме жеље да креирате те вести, мора да постоји политичка прича. Зашто су одабрали Трампа и то баш у том тренутку?...Дајте да видимо. Ако кренемо да рашчивијамо ту појаву, ко зна до каквог центра бисмо стигли...А овај прилог ми је сулуд, јер романтизуне нешто што је де фацто криминал", сматра Јона.
Ђорђе Кривокапић сматра да је питање да ли постоји интерес америчких органа да уђу у истрагу тих лажних вести.
"То је значајно питање...Избор неке средине где постоји јефтина радна снага говори да има нека стратегија иза тога...2.500 долара дневно јесте могућа зарада, али то и даље захтева инвестиције и улагање..А у причу да је све засновано само на оглашавању, а да нема других подстицаја, не могу да поверујем", рекао је Кривокапић.
Има ли решења?
Мешање државе у овај феномен лажних вести, који се све више препознаје као проблем у свим државама, гости Н1 тумаче као проблематичан. Борба против лажних вести ће захтевати ширу борбу која ће дуго трајати и која ће укључивати различите профиле људи. Она ће морати да укључи државу, али она не би смела да укључује цензуру.
"Сви који сте прошли 5. октобар знате да је ширење лажних информација кривично дело...Ако ширењем лажних информација наведете људе да раде нешто што другима доноси штету, то је кривично дело", рекао је Новалић.
"Јасно је да медији не могу да објављују тек тако неистине...Ми можемо да кажемо неистину али ако то неком нанесе штету, мора се за то одговарати, и етички, и кривично", рекао је Кривокапић и додао да је "најгоре стратешко креирање лажних вести, којим се читавој групи нанесе нека штета".
Према његовим речима, онима који шире лажне вести врло је тешко да се сакрију ако постоји сарадња између држава или корпорација.
"Не постоји једно решење, које ће се постићи за једно поподне. Та демократија коју штитимо борећи се против лажних вести, то је један константан процес", сматра Тибор Јона и додаје да све више држава препознаје проблем лажних вести, али да нису спремне да уведу контролу, тј. цензуру.
На питање где је граница који држава не сме да пређе, Јона каже да је "граница омеђена слободом и демократијом".
"И ја сам се нелагодно осећам ако држава крене да ограничава шта ћу ја читати...Мислим да ће се све решити образовањем. Оно је кључ, а не забране. А борба ће свакако бити напета", оцењује Јона.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.