Вести

11. 10. 2017.

Аутор: Леа Котлица Извор: Fairpress

Израду нове медијске стратегије Србије прате бројне контроверзе

Већ на почетку процеса израду стратегије прате бројне контроверзе: од непоштовања рока израде до вишемесечног ћутања власти о томе ко ће бити чланови радне групе и када ће она почети са радом. Крајем 2016. године Стратегија развоја система јавног информисања у Србији, познатија као Медијска стратегија, престала је да важи, а Србија и даље чека на израду и доношење нове, која ће усмеравати медијску сцену у тој земљи све до 2023. године.

Судећи по изјави министра за културу и информисање Владана Вукосављевића, нова стратегија би требало да буде готова до краја 2017. године, иако стручна јавност сматра да то није реално ако се заиста жели добити ваљан документ. Стратегија би требало да буде основ за измене Закона о јавном информисању и медијима, као и других медијских закона, евентуално и легислативе из других области која се на неки начин односи на медијску сферу. Но већ на почетку процеса израду стратегије прате бројне контроверзе: од непоштовања рока израде до вишемесечног ћутања власти о томе ко ће бити чланови радне групе и када ће она почети са радом. Велика је недоумица била и каква ће бити методологија њене израде с обзиром на велики број чланова и кратке рокове.

Ипак, најважније питање је да ли ће овим документом власт под притиском међународне заједнице почети да исправља бројне, чак драматичне аномалије на медијској сцени или ће желети додатно да појача контролу над медијском сфером.

Након више од шест месеци чекања, Министарство за културу и информисање оформило је тим стручњака који ће учествовати у прављењу нове медијске стратегије која би требало да буде основ за измене Закона о јавном информисању и медијима, као и других закона који ће директно утицати на медијско стање у наредних шест година. Радна група има 15 чланова, представника новинарских и медијских удружења, државних органа и независних експерата. Међу њима су филмски и телевизијски редитељ Станко Црнобрња, стручњакиња за маркетинг штампаних медија и принт продукцију Далила Љубичић, представница РАБ Србија Маја Раковић, адвокатица Тамара Момиров, адвокат Ненад Крајновић, медијски предузетник Дејан Николић, новинарка Љиљана Смајловић, председник Независног друштва новинара Војводине Недим Сејдиновић, в.д. помоћник министра културе и информисања Дејан Масликовић, в.д. помоћник министра трговине, туризма и телекомуникација проф. др Ирини Рељин, стручњак за медијско право Милан Петковић, члан Савета Комисије за заштиту конкуренције Чедомир Радојчић, представник јавних сервиса Миливоје Михајловић, представник Координације националних савета националних мањина Иштван Боџони, в. д. помоћника министра културе и информисања задужен за јавно информисање и медије Милош Јанковић.

Полемика око одабира чланова радног тела, настала је када је тадашњи државни секретар у Министарству културе Нино Брајовић саопштио да ће у том телу медијска удружења представљати некадашња председница УНС-а, а сада новинарка Љиљана Смајловић. Четири од укупно пет чланица Медијске коалиције предложило је Тамару Скрозу као чланицу радне групе Министарства, а у тој коалицији заједно раде Независно удружење новинара Србије (НУНС), Независно друштво новинара Војводине (НДНВ), ЛоцалПресс и Асоцијација независних електронских медија(АНЕМ), уз подршку Асоцијације онлине медија (АОМ).  Међутим, Удружење новинара Србије (УНС) се са тим није сложио, па је њихова кандидаткиња остала Љиљана Смајловић. Направљен је својеврсни компромис, па су у радну групу ушле и Скроза и Смајловић.

Само месец дана након тога, Тамара Скроза се због здравствених разлога повукла из радне групе, а уместо ње у изради Медијске стратегије учествоваће председник Независног друштва новинара Војводине (НДНВ) Недим Сејдиновић.

„Као што то није учинила ни моја претходница Тамара Скроза, ни ја не желим да потпишем било какав уговор са Министарством, који би мене односно нас на било који начин обавезао да дамо легитимитет лошим решењима. Наше је право да у било ком тренутку напустимо рад у радној групи ако проценимо да је то неопходно, и да о разлозима обавестимо јавност, тим пре што је наша процена да огромна већина чланова радне групе штити инетресе власти, а не професије и грађана“, изјавио је Сејдиновић и додао да одбија да од државе за рад у радној групи узима било какав хонорар.

Према његовим речима, већ у почетној фази постоје озбиљни проблеми у изради документа, који се пре свега огледају у предложеној структури и методологији рада, али и забрињавајућим прилозима неких од чланова комисије.

„За мене лично, као и коалицију организација које представљам потпуно је неприхватљиво да се стратегија не бави целокупним државним финансирањем медија, пошто разна истраживања показују да се новац грађана на најразличитије начине, од јавних набавки до разних плаћања јавних предузећа, у великим количинама одлива у режимске медије, чиме се драматично утиче на укупну медијску сцену и праве озбиљни дисбаланси“, објашњава Сејдиновић и додаје да нити њему, нити новинарским и медијским удружењима “не пада на памет да дају легитимитет властима“, али да не желе да им допусте да у “потпуном мраку доносе овај важан документ“.

Сејдиновић своју улогу у овом процесу види као контролну која ће подићи ниво транспарентности целог процеса. Коалиција коју представља већ је доставила решења за проблеме медијске сцене, која су усаглашена са високим међународним стандардима и бројним медијским експертима.

Проблеме око нетранспарентног формирања радне групе за Медијску стратегију констатовала је и организација Биро за друштвена питања (БИРОДИ). БИРОДИ је више пута у јавности истицао да Министарство културе и информисања није уважило Владин документ из 2014. године који се тиче укључивања организација цивилног друштва у процес доношења прописа, па је тако и укључивање грађана у овај процес под знаком питања.

Ипак из Министарства културе поручују да ће јавних расправа о новој Медијској стратегији бити и да ће тек након тога документ добити свој коначни облик.

„Министарство културе и информисања не слаже се са наведеном констатацијом БИРОДИ-ја, јер су у радну групу укључени представници великог броја медијских коалиција, као и медијских и новинарских удружења, а такође и један број независних медијских стручњака, те представници јавних медијских сервиса и Координације националних савета националних мањина“, изјавио је помоћник министра за информисање и медије Милош Јанковић.

Међутим, Сејдиновић, који је дакле и један од чланова групе, сумња да ће бити суштинских и широких јавних расправа, с обзиром на кратак временски период у оквиру ког медијска стратегија мора бити донесена. Наглашава да је „неприхватљиво да Стратегија буде усвојена без истинске јавне расправе„ а да у њој треба да учествују новинари и медији, медијски експерти, али и цивилне организације, и то због чињенице да ће овај документ утицати на медијску сцену све до 2023. Он додаје да се нада да ће држава која толико касни са документом одустати од намере да га донесе неразумном брзином.Са тим се слаже и председник БИРОДИ-ја Зоран Гавриловић који каже да није само битно да ли ће јавне расправе бити одржане, већ колико су оне функционалне.

„Задати временски оквири и нетранспарентност процеса доводе у питање добру вољу да се направи документ који ће бити релеватан односно који ће мапирати кључне и стварне приоритете и изазове, и који ће бити легитиман“, изјавио је Гавриловић за Фаирпресс и додао да ако јавних расправа буде, оне ће бити искључиво алиби за оно што се договори „унутар радне групе“.

Гавриловић подсећа да оно што се назива „јавни новац“ у медијима јесте новац грађана, који на жалост добијају медији ради „пропаганде„, а не медији за информисње.

„Код грађана постоји ниска свест о томе да постоји део новца којим се финансирају медији да би штитили њихов интерес. Према БИРОДИ истраживању из 2016. године, три од четири испитаника не зна да постоји овај механизам, а они који знају већински га негативно оцењују. С друге стране, према истраживању БИРОДИ-ја из 2017. године, сваки други грађанин је подржао став да није паметно говорити оно што мислиш. Тако да се и код грађана јавља логика аутоцензуре“, казао је Гавриловић.

Његов став је да је будућност слободе медија и слободе говора уско повезана са „обновом везе између грађана и медија„.

„На жалост, модел израде медијске стратегије не гарантује да ће се то десити“, закључио је Гавриловић.

Стручњаци се слажу да уколико до јавних расправа не дође, једини глас народа биће новинарска удружења, која су тренутно укључена у процес стварања медијске стратегије. Од њих ће се очекивати да уваже чињеницу да су грађани у овом процесу кључни и као конзументи и као корисници. Из Коалиције новинарских и медијских удружења (НУНС, НДНВ, АНЕМ, Локал прес и АОМ) наглашавају да неће давати легитимитет Медијској стратегији без јавне расправе, јер желе да њихове заједничке ставове провере са представницима цивилног друштва. Како кажу, и сами ће организовати јавне расправе да о тим ставовима дискутују са представницима цивилних организација и шире јавности.

Регулација слобода на интернету у Медијској стратегији?

На недавно одржаној трибини “Дозвола за мрак” у Медија центру Војводине у Новом Саду, чији је директан повод било гашење Врањских новина и ступања у штајк глађу њиховог власника и главног уредника Вукашина Обрадовића, новинар и председник Независног удружења новинара Србије Славиша Лекић изјавио је да се на првим састанцима радне групе говорило о потенцијалној регулацији интернета.

„Ношење принтаних твитова, показивање, читање и свађа са твитерашима је само увод у оно што нас можда чека. Није искључено да медијска стратегија зађе у поље да ограничи слободу на друштвеним мрежама. Већ на првим састанцима потегнто је то питање, затим се новинар Политике Бојан Билбија јавно заложио за неку врсту цензуре и ограничавања слободе на интернету“, изјавио је Лекић

и додао да уопште није искључено да се иде у смеру ограничавања слободе на интернету. Колико је држава намерила да умеша прсте у регулацију односа на глобалној мрежи, грађани и стручна јавност сазнаће до краја ове године, када би Медијска стратегија требало да буде готова.

Да је о регулацији интернета заиста било речи на првим седницама радне групе за израду медијаке стратегије, потврдио је и Недим Сејдиновић, који каже да ће он и Коалиција новинарских и медијских удружења оштро реаговати уколико се заиста уочи јасна намера власти да регулише интернет, односно да се смањи ниво медијских слобода на глобалној мрежи.

„За нас је то неприхватљиво, јер нећемо да живимо у ердогановској диктатури“, рекао је Сејдиновић.