Вести
13. 10. 2017.
Невиђена бламажа српске владе: Шовиниста постављен за државног секретара за информисање
Александар Гајовић једноставно није смео да буде именован на место на које је именован због својих отворених шовинистичких и мизогиних ставова, који су, уз то, у супротности са Уставом и законима Србије.
Да Љиљана Смајловић из принципијелних разлога није поднела оставку у радној групи за израду нове медијске стратегије, сасвим је сигурно да би многима промакло како је на највишу државну функцију надлежну за медије именован човек који би на неким другим местима – у најмању руку – био скрајнут с јавне сцене због својих отворено шовинистичких и мизогиних ставова.
Уредник Илустроване политике Александар Гајовић 12. октобра именован је за државног секретара за информисање, а већ 13. октобра рано ујутру представница УНС-а Љиљана Смајловић саопштила је да је присиљена на оставку након што је Влада Србије на то место именовала „човека који јавно пропагира неуке шовинистичке предрасуде према женама“.
Чега се паметан стиди…
Сасвим у складу с оном народном да се паметан стиди онога чиме се будала поноси, нови државни секретар је у јутарњем програму ТВ Пинк, урби ет орби, што би се рекло, прошле године у ово време објаснио да „не види да би на челу државе требало да буде жена“.
И ту није био крај.
„Ретко је било, чини ми се, жена које су биле успешне у политици. Чини ми се да је ретко, не зато што су слабији пол, напротив. Мислим да су жене много рационалније и имају један рационалнији поглед на свакодневицу. Али једноставно ми се чини да је мушкарац онај који треба да води кућу.“
Иако би овакве нонсенсе радо потписало силно србијанско мушкиње (а вероватно и женскиње), овде је ствар у томе да су тезе о мањој способности жена, о правом месту жена у друштву, па и о „вођењу куће“, у супротности с међународним конвенцијама, па и Уставом и законима Републике Србије који гарантују родну равноправност, а најстроже забрањују дискриминацију по било ком основу у јавном простору.
У својој кући и под својим кровом, могао је Гајовић да мисли и прича шта хоће, баш као што то може сваки грађанин и грађанка. Али, пред ТВ камерама, у програму који гледа пола Србије, тако нешто једноставно није допуштено.
Или, ако се водимо свеопштом анархијом на јавној сцени, као и чињеницом да овде ретко ко поштује професионалне стандарде и законе који уређују дискриминацију – можда је и могао то да каже (некажњено, као што изговарају многи, па то једноставно „прође“), али НИКАКО и ни под којим условима после тога није смео да заузме позицију државног секретара за информисање.
Човек који заузима тако важну и одговорну позицију у медијској сфери, у својој биографији не сме да има овакав гаф. Да је Гајовић највећи стручњак у области онкологије, атомских честица или мутација вируса, па да је као такав именован за неко важно место у неком институту или чак министарству образовања или науке – можда би се могло зажмурити на једно око и рећи:
„ОК, човек је шовиниста и шири недопустиве идеје, али имамо само једног таквог стручњака. Уосталом, бавиће се карциономом/атомима/вирусом ХИВ-а. Неће ни имати много прилике да прича о женама.“
И то би, да се разумемо, било страшно, али би се могло оправдати.
Повратак у деветнаести век
Овако, ствар је невиђена бламажа Владе Србије и надлежног министарства. Државни секретар координира различите пројекте који се тичу медија, практично је одговорно лице за све што повезује државу и медије (а повезује их много тога) и као такав мора да буде чист као суза када су у питању тако ноторна питања као што је родна равноправност.
Притом, а то је овде јако важно, није Гајовић открио своју шовинистичку страну расправљајући о заступљености жена у парламенту, родно сензитивном језику, квотама за жене у управљачким телима, или о сличним темама на којима се и иначе ломе копља.
Не, човек се вратио „у базу“, негде на почетак XИX века отприлике: на тврдње о томе ко би требало да буде газда (да „води кућу“), на причу о различитим способностима жена и мушкараца, на тезу да жене једноставно не би требало да обављају овај или онај јавни посао. Једним потезом су тако „избрисани“ сви женски покрети, све научне теорије, све жене које су током историје успевале да се попну више од многих мушкараца (упркос предрасудама, лошијој стартној позицији, мушким подметањима, жртвама).
Избрисано је бар две стотине година историје људског рода и вратили смо се на ниво жена – кућних робиња које су створене само да рађају, кувају, перу, служе и увече легну и рашире ноге.
Јер, ако данас нису склепане да буду политичарке и председнице, врло је лако замислив сценарио по коме их сутра, неки други државни секретар, осуђује да не буду ни професорке, ни новинарке, ни, уопште, запослене. Наравно, није то Гајовић рекао, али теза коју је изнео води директно ка таквим закључцима и управо је зато опасна и недопустива у јавном простору.
Све ово, требало је да зна премијерка или бар неко ко ради у њеној влади. Да су само укуцали име Александра Гајовића у Гоогле, могли су да сазнају. Али – нису. Или, што је далеко горе, јесу видели, али их није било брига.
Засад, Ана Брнабић није желела да коментарише изјаву новог државног секретара. Да ли ће и кад то учинити, више није ни важно, јер је штета већ направљена. Чак и да га сутра смене (а неће), Александар Гајовић једноставно није смео да буде именован на место на које је именован. У читавој ствари, утешно је што је потез Љиљане Смајловић скренуо пажњу јавности на то. И, наравно, то што су место које је заузео Гајовић раније обрукали неки његови претходници, па се то кадровско решење – у гомили сличних – неће претерано „истицати“.
Коментари (1)
Остави коментар13.10.
2017.
Procini su uns i nuns
Koliko su licemerni Uns i Nuns to nije normalno. Pa medijska koalicija je podrzala zakone koji su unistili srpako novinarstvo. Umesto da ucute oni glume nesto. SRAM VAS BILO!
Одговори