Вести
17. 10. 2017.
Суђење за убиство Ћурувије: Конфузно сведочење секретарице Милана Радоњића
Сведочење Љиљане Зарубице, дугогодишње секретарице окривљеног Милана Радоњића, на неколико места деловало је збуњујуће, па је чак и Радоњић изјавио да је „овај сведок помешао одређене догађаје“. У наставку суђења за убиство новинара Славка Ћурувије, Љиљана Зарубица, која је од 1994. године радила као секретарица Милана Радоњића, позвана је, и ослобођења чувања државне тајне, да сведочи искључиво о примопредаји белог голфа.
Према оптужници, бели голф 3 користио је четвртоокривљени Ратко Ромић, али после сведочења Зарубице остало је нејасно о ком аутомобилу она говори.
Бивша Радоњићева секретарица је пред трочланим судским већем рекла да је коверат са кључевима од голфа лично примила од Радоњића у канцеларији Штаба Ресора државне безбедности (РДБ) 1, 2. или 3. априла 1999, што је унело додатну конфузију у датуме када је инкриминисани голф преузет (односно враћен), где и од кога. Неколико ранијих радника РДБ-а, говорећи о примопредаји тог голфа, навело је да се то догодило неколико дана касније.
Зарубица се сетила голфа из бележака
У неометаном делу излагања, она је изјавила да је „на захтев централе“ бели голф Друге управе дат на коришћење и да је одмах истог или најкасније следећег дана враћен.
Подсетимо, сам Ромић је рекао да је голф преузео 7. априла, док су остали сведоци помињали да је примопредаја извршена 9. априла 1999. године.
„Дошао је и предао коверту у којој су били кључеви, колска књижица и налог. Било је то негде 1, 2. или 3. априла, у сваком случају – било је то пре убиства Ћурувије“, рекла је Зарубица.
Она је инсистирала на томе да такво позајмљивање аутомобила није била никаква неуобичајена појава. На питање судије Снежане Јовановић да ли је још неки аутомобил у то време тако позајмљиван, рекла је да је то био једини ауто позајмљен почетком априла. Рекла је, такође, да је коверат са кључевима, колском књижицом и налогом предала Милану Радоњићу.
С друге стране, Ратко Ромић је најпре у својој одбрани почетком јула 2015. године тврдио да „није имао никакву потребу да му Радоњић набавља ауто“.
„Откад сам у Служби, од 1997. године, имао сам на располагању 24 сата, 365 дана у години службени ауто, те ми Радоњић није морао набављати аутомобил”, рекао је Ромић.
Касније, међутим, шеф смене Деветог одељења, која је пратила Славка Ћурувију, Драган Павић сведочио је како је бели голф 3 предат Ратку Ромићу 9. априла 1999. увече. Током испитивања сведока који су давали исказ о примопредаји белог голфа 3 Ромић је потврдио да је возило преузео на начин како га је Павић описао.
Заменик тужиоца Миленко Мандић и пуномоћник деце убијеног Славка Ћурувије Слободан Ружић током унакрсног испитивања овог сведока одбране тражили су одговор на питања како се тако јасно сећа баш те примопредаје кључева са Ромићем.
„Водила сам у то време белешке, онако више за себе, због посла. Касније, кад су ме контактирали радници криминалистичке полиције, погледала сам и присетила се”, рекла је Љиљана Зарубица.
Она је тврдила да је белешке уништавала на послу, да их није носила кући. Током унакрсног испитивања, изјавила је да је Службу напустила 2002. године, а да је криминалистичка полиција с њом контактирала после тог периода. Зато је остало нејасно из којих се свезака подсећала – уколико су биле уништаване.
„Па присетила сам се тог догађаја овако, из размишљања. Био је то карактеристичан период, био је рат, па се зато сећам“, одговорила је Зарубица.
На питање судије Снежане Јовановић сведокиња није могла да се сети како је изгледао коверат који је примила од Ромића, да ли је био отворен или затворен. Није могла да потврди да ли је аутомобил заиста и враћен, јер га није видела. Мандић је закључио да „вероватно није реч о истом голфу“ и у примедбама на исказ ове сведокиње навео је да „чињенице које је она изнела нису тачне“.
И окривљени Милан Радоњић је, износећи примедбе на њено сведочење, рекао да је „овај сведок помешао одређене догађаје“.
Николаш: Слишковић живи у свом филму
На суђењу је сведочила и Александра Ковачевић Николаш из Панчева.
Њу је на рочишту у јулу доушник РДБ-а Дејан Слишковић споменуо рекавши да је то жена која је била његова познаница и пријатељица Куракове жене Ане Вигњевић и да је, наводно, она њему рекла да јој се Вигњевићева поверила да јој је Курак рекао да има џак пун пара (300.000 кипарских фунти) и да је – када га је жена питала одакле толики новац – рекао: „Мислиш ли да ја убијам за џабе?!“
Александра Николаш је све ово демантовала.
„Упознали смо се ’95, ’96. године, када сам ја као средњошколка радила у кафићу у Панчеву. Након тога сам отишла на Кипар 2002. године, радила сам тамо у ресторанима неколико година. Моја сестра је тада радила у Панчеву у кафићу, и он је ту долазио. Срели смо се неколико пута када бих ја дошла до сестре да попијем кафу и попричали као познаници, где сам, шта радим, како сам у животу. Ништа више од тога“, каже она.
Неком приликом ју је, каже, питао „за Ану и Микија“, с обзиром на то да се на Кипру дружила са Вигњевићевом, а тога се сетила након што је, како тврди, у новинама 2014. године први пут прочитала шта је Слишковић говорио за њу.
„Последњи пут сам га видела 2009. године. Немамо никакву комуникацију. Није тачно да сам рекла да ми је Ана рекла да Мики не убија за џабе, да сам видела џак пара и да сам радила код Курака у ресторану на Кипру. Не знам зашто је Слишковић то рекао“, тврди Ковачевић Николаш. Она је демантовала и Слишковићеву тврдњу да је с њом био у вези, рекавши да нису били ни пријатељи, већ само познаници.
Она је навела да се Слишковић у Панчеву представљао као припадник БИА, али да се распитивала код својих познаника из СУП-а да ли је то тачно и да то ником није било познато.
„Знам да је радио у Петрохемији, али се издавао за припадника БИА. То је човек који живи у свом филму, одлазио је на кошаркашке утакмице у панциру, тврдећи да неко хоће да га убије. Хтео је да се доказује, да испадне фаца“, рекла је она.
Заменик тужиоца за организовани криминал Миленко Мандић сматра да сведокиња није говорила истину. Додао је и да за то има разумевања, пошто је сада удата и има породицу.
На сутрашњем рочишту би требало да сведочи припадник обезбеђења Славка Ћурувије Дарко Попивода, док су Игор и Ненад Кокот, који су такође радили у његовом обезбеђењу, позвани, али им позив није уручен. Могуће је да ће, у зависности од тога да ли ће се појавити и остали сведоци, почети друга фаза поступка – анализа писане документације.
Како је објаснио адвокат Слободан Ружић, писана документација је све што постоји у предмету: телефонска комуникација, анализа базних станица, извештаји са увиђаја и обдукције…
Ружић: Зарубица није говорила истину
Адвокат Јелене и Радета Ћурувије, Слободан Ружић, наводи да Радоњићева секретарица очито није говорила истину „јер се позивала на некакве своје белешке“.
„Можете мислити да она од пре 18 година зна да је било неко возило, ко је задужио, ко је раздужио. Зато сам је намерно питао где су те белешке, и оне су, наравно, уништене. Или их је изнела пошто су стајале у Служби, или белешки није ни било, а ја мислим да је баш то у питању.“
Што се тиче друге сведокиње, према Ружићевом мишљењу, она „није оборила исказ сведока Слишковић“.
„Напротив, покушавала је да минимизира контакт са сведоком Слишковићем, али у оним најбитнијим детаљима мислим да исказ Слишковића није оборен.“
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.