Вести
25. 10. 2017.
Медијска стратегија се усваја без новинара
Након напуштања радње групе Министарства културе представници медијских удружења размењују оптужбе. Министар културе и информисања Владан Вукосављевић изјавио је јуче да очекује да ће нова медијска стратегије бити завршена до краја 2017, упркос томе што су репрезентативна новинска удружења изашла из радне групе која ради на том тексту.
Из радне групе прво је изашла представница Асоцијације медија, потом Удружења новинара Србије, а пре четири дана повукла се и Коалиција новинарских и медијских удружења коју чине НУНС, НДНВ, АНЕМ, Локал прес и Асоцијације онлајн медија. Однос чланова радне додатно се заоштрио због неслагања, али и разлозима изласка из овог тела.
Представница УНС-а Љиљана Смајловић поднела је оставку на место члана радне групе због одлуке Владе да уредника „Илустроване политике“ Александра Гајовића именује за државног секретара за информисање упркос његовим „шовинистичким предрасудама према женама“ и непримереним изјавама у којима деградира улогу жена у јавном и политичком животу.
Коалиције новинарских и медијских удружења своју одлуку о изласку из групе образложила је саопштењем:
„Нисмо желели да дајемо легитимитет власти, па због тога, за разлику од других удружења, наш представник није потписао никакав уговор са министарством и одбио је да прими хонорар за свој рад, јавно истичући да задржава право да иступи из радне групе оног тренутка када буде сматрао да је његово учешће у њој беспредметно“, наведено је у саопштењу Коалиције где се додаје да против себе нису имали само представнике власти, него и колеге из других новинарских и медијских удружења.
Председник НДНВ и представник Коалиције у радној групи Недим Сејдиновић каже за Данас да два удружења која су прва изашла нису ни учествовала у малим радним групама, нити су имала увид у стање на раду.
– Међутим, њиховим изласком је радна група изгубила кредибилитет и ми смо одлучили да изађемо из рада, иако он суштински и није почео да третира кључне ствари. Јако смо незадовољни, јер смо доведени пред свршен чин, и делује да смо инструментализовани у УНС-овим политичким играма као организације која је практично део власти – каже Сејдиновић.
Он сматра да, без обзира на јавно изнете разлоге, повлачење УНС-а има везе са политичким позиционирањем овог удружења у структурама моћи, односно незадовољством што на место државног секретара није изабран њихов кандидат.
– Прича о мизогинији из уста Љиљане Смајловић делује комично, с обзиром на то са каквим је она људима окружена. Наравно, и ми смо осудили именовање Гајовића као државног секретара. Али он није инцидент, он је логична последица кадровања власти Александра Вучића, као непријатеља медијских слобода – истиче Сејдиновић.
Љиљана Смајловић каже за Данас да њена оставка није оставила никаквог места сумњи у њене побуде.
– Не разумем на шта алудирате када говорите о некој „кулминацији односа између чланове радне групе“. Однос чланова радне групе је био професионалан и коректан, а једини проблем створила је измишљотина Славише Лекића да је један члан радне групе на првом састанку предложио цензуру интернета – наглашава Смајловић, додајући да о томе могу да посведоче чланови НУНС-а из радне групе.
– Што се тиче спекулације да „УНС калкулише и покушава да се политички позиционира“, мислим да се УНС под председништвом Владимира Радомировића одлично позиционирао – налази се тамо где професионална новинарска асоцијација једино сме да буде. За разлику од НУНС-а и НДНВ-а, који се баве искључиво политиком, УНС не држи страну нити једној политичкој линији, личности или странци. Челник НУНС-а отворено изјављује прошлог петка да су НУНС и партнерске му организације у радну групу за медијску стратегију ушли под притиском Европске комисије и ОЕБС-а, истиче Смајловић, додајући да УНС не ради под притиском финансијера, већ самостално и у интересу свог чланства.
Председник НУНС-а Славиша Лакић наглашава за Данас да медијска стратегија треба да дефинише медијску сцену у наредних пет година, и да је усвајање таквог документа без широке и истинске јавне расправе, у којој ће осим новинара, медијских радника и експерата учествовати цивилне организације и шира јавност, равна је доношењу закона и других аката на једној адреси, у једном кабинету. Он наглашава да је значај Медијске стратегије за медијску сцену несагледив и да њен лош квалитет или некомплетност могу довести до катастрофалних последица.
Истовремено, Експертска мисија за заштиту новинара у Кривичном закону (ТАИЕX), која делује при Европској комисији, оценила је у извештају за Србију да су медији у нашој земљи под сталним притиском власти. „Због контроле коју влада има над телевизијама и радијским станицама, онлајн медији постају веома важни извори вести, али је проблем у томе што су ти медији под сталним притиском владе и локалних власти. Извори независних и непристрасних информација су малобројни и њима је веома тешко да опстану у екстремно фрагментираном медијском тржишту“, наводи се у извештају који је пренео НУНС.
Лекић: Стратегију опструира Министарство
– Рад на изради Медијске стратегије највише је опструирало Министарство за културу и информисање: најпре скандалом око формирања Радне групе у потаји, онда методологијом рада, која никако није могла одговорити зацртаним роковима – 15. октобар за израду документа који ће ићи на јавну расправу а онда на усаглашавање и усвајање Медијске стратегије до краја године. Само власт која се отела контроли може доносити Медијску стратегију а да у томе нема подршку највећих новинарских и медијских удружења и асоцијација.
Вукосављевић: Није добро да се политика меша
„Позвали смо у демократском поступку све представнике медијских удружења да учествују у раду. Разлози због којих су неки од њих иступили, нису разлози који се тичу услова за израду медијске стратегије, али смо и даље отворени за све врсте сугестија и позивамо све да се прикључе изради текста“, рекао је министар Вукосављевић и додао да није добро што се „политика флагрантно меша у стратешке ствари, као што је медијска стратегија“.
Питање и одговор
„Дозволите да искористим ову прилику да од председника НДНВ Недима Сејдиновића затражим да објасни бизарну тврдњу коју је у петак у Београду јавно изнео: да сам „свакодневно окружена људима који крше људска права“. Чисто да не сумњичим свог пса и друге укућане, ако није мислио на њих“, поручила је Љиљана Смајловић. Недимовића смо питали на које људе је мислио, на шта је он одговорио „на оне који не држе много до људских права“.
Коментари (1)
Остави коментар25.10.
2017.
Al' ste se ujedinili...
I ko kaže da ne mogu da se slože rogovi u vreći? Smajlovićka i Brajović, (zlo)upotrebljavajući UNS, licitiraju nove lukrativne pozicije, NUNS i NDNV nove gaže iz zapadnih fondova, fantomska Asocijacija medija takođe. A među sobom očima ne mogu da se gledaju. Interes, naročito lični, je čudo! Beščašće se podrazumeva...
Одговори