Вести

27. 10. 2017.

Аутор: Миона Живић Извор: Н1

Гости Н1: Притисци на медије све гори, ЕУ толерише Вучића

Ситуација у медијима од 5. октобра није сјајна, присутан је констатан обрачун таблоида са одређеним структурама у друштву, али је тренутна власт Српске напредне странке гора по томе што сада, осим таблоида, са неистомишљеницима почињу да се обрачунавају и државне институције, оценили су гости у емисији Н1 директно.

Главни и одговорни уредник портала "Крик" Стеван Дојчиновић каже да се слаже са оценом премијерке Ане Брнабић, која је у Скупштини Србије рекла да је стање у медијима данас "катастрофално и наслеђено".

"Стање јесте катастрофално, није ни пре било сјајно. Већ 10 година се бавим истаживачким новинарством, пет у Тадићево време и пет у овом новом и могу да кажем да је и тада било тешко да неке приче дођу до шире публике, постојала је цензура у медијима. Међутим, сада је ситуација гора, јер није само да се медији контролишу, већ сада постоје и неки 'ударни пси' власти, типа Информер и Пинк, који се користе за отворени обрачун са онима који не мисле исто" , оценио је Дојчиновић.

Он каже да сада власт "отворено креће да се свети новинарима".

"Осим тих таблоида, примећујем у неколико случаја да су кренуле и неке институције да се обрачунавају, рецимо Пореска управа у случајевима Курир или Врањске, где је по свему судећи, пореска инспекција притискала те медије", рекао је Дојчиновић и додао да је изражено и шпијунирање новинара.

"То води ка неком турском моделу, где је видљив утицај институција на медије", каже Дојчиновић.

Главни и одговорни уредник листа "Данас" Драгољуб Дража Петровић сматра да су карактеристике ове власти да све што је лоше је наслеђено, а да је све што је добро је њихово.

"Не знам само на коју претходну власт је премијерка мислила, ако је мислила на претходну, они су на власти били и претходних пет година", рекао је Петровић.

Он је рекао да не спори да је "у претходној власти од 5. октобра било одређених аномалија у медијима".

"Добили смо пуно таблоида који су почели да креирају медијску слику...а добили смо таблоиде који се обрачунавају са одређеним структурама у друштву, које су мета одређених центара моћи који стоје иза тих таблоида...Ови данас су све то усавршили - имате линч свакога ко се усуди да нешто говори против Вучича и његове странке, један од њих је Стеван Дојчиновић", рекао је Петровић.

Професорка Медијских студија Филозофског факултета у Новом Саду Дубравка Валић Недељковић каже да истраживања показују да "од деведесетих година до данас имамо јасну поделу на провладине и противвладине, односно опозиционе или независне медије".

Та подела и функционисање медија се, како каже, јасно види током предизборних кампања.

"У предизборној кампањи 1996. године у централним информативним емисијама имали сте 53 посто садржаја који су били посвећени глорификацији тадашњег председничког кандидата Слободана Милошевића. Сада, 2017. године, показује се иста, чак и гора ситуација - показало се да је ТВ Пинк била телевизија која је највише навијала за Александра Вучића и она је у својим информативним емисијама имала 267 пута више секунди директно цитираног једног кандидата, а то је Вучић, у односу на све остале кандидате заједно", рекла је Валић Недељковић.

Као један од начина на који власт утиче на медије је свакако економски, који је јасан и огледа се у томе да државна предузећа или они који су на страни власти не желе да се финансирају у такозваним опозиционим медијима.

"Осим тог економског притиска постоји и онај да вас функционери једноставно бојкотују, игноришу, што сте и ви са Н1 осетили...Лист Данас од министара може једино да добије изјаве Младена Шарчевића и Зоране Михајловић... Нас хоће да прогласе таблоидом, али ми нисмо таблоид...Вучић је говорио да не чита Данас, иако је коментарисао наше текстове", каже Петровић.

Говорећи о односу представника власти према новинарима, Стеван Дојчиновић каже да је јавни говор постао сувише насилан.

"А и све је гори...Представници власти почињу да прозивају новинаре, као што су мене и тешко је радити новинарски посао, тешко им је поставити питања која су у интересу јавностие", каже Дојчиновић и наглашава да такви поступци и прозивке политичара "праве напету атмосферу у друштву".

То се, како је рекао, увек осети по претњама које новинари добијају углавном после наступа политичара и јавних прозивки и етикетирања.

"Доста је људи који буду мотивисани и крену да се сами обрачунавају с новинарима", каже Дојчиновић.

Политичари не воле незгодна питања

Драгољуб Петровић је, коментаришући поступак градског менаџера Горана Весића према новинарки Н1 Маји Николић, каже да се показало да ни градске власти не воле незгодна питања. "Они нису тако софистицирани. На том снимку видим да је Маја Николиц добро прошла, јер се Весић толико изнервирао да јој замало није лупио шамар", изјавио је Петровић.

Углавном, како каже, на догађајима незгодна питања постављају новинари са Н1, јер други имају дирекције."Па тако имате РТС који је један медији који 'нит смрди нит мирише', имате Вучића у свим дневницима...и немате другу страну, или је имате у пар емисија...и имате људе који не могу да дођу на јавни сервис, који сви плаћамо", каже Петровић.

Гости Н1 сматрају да у Србији има доброг истраживачког новинарства, али да политичари константно покушавају да "тумаче шта је новинарство" и да медије "стављају у један или други кош".

"Ако узмемо на пример Данас или КРИК, ми нисмо против власти, ми се бавимо новинарством, Данас се рецимо свађа и са опозицијом...Ми хоћемо да објективно информишемо, али власт воли да нас представи као опозиционе медије, јер им је лакше да нас баце на 'другу страну'", каже Дојчиновић.

"Проблем је што имамо политичаре који покушавају да протумаче ста је новинарство, а не треба то да раде, јер то није њихов посао. Но, све је то део политичке игре и покушаја да нас поставе као неко ко је против њих и да се с нама разрачунавају", додаје.

На изјаву Јадранке Јоксимовић која је рекла да се истраживачко новинарству у Србији "извитоперило", Драгољуб Петровић је рекао да "има медија који се добро одупиру".

"Није информисање да забраниш неког и уведес једноумље, него ти треба да објавис и једне и друге и оставиш читаоцу да донесе своју одлуку", каже Петровић.

О етикетирању новинара каже да је недопустиво.

"Не можете етикетирати сваког новинара који постави незгодно питање...Вучић сваки пут акцентује да је Н1 америчка телевизија и ја не знам што се не огласи Америчка привредна комора и пита Вучића шта има против америчког капитала", каже Петровић.

О новој медијској стратегији и ситуацији у радној групи која је задужена за њено писање, гости Н1 кажу да је јасно да чланови те радне групе излазе из ње због политичких притисака.

"Власт има одлучујући број чланова да формира ту медијску стратегију...Остали чланови немају неку функцију и то је разлог зашто излазе из радне групе, јер не желе да дају легитимност том телу", сматра Стеван Дојчиновић.

Петровић: ЕУ види шта се дешава, али не реагује

Дража Петровић мисли да ЕУ види шта се дешава у медијима, али да не жели да реагује.

"Мени се чини да Европа види шта се дешава у вези са медијима у Србији. Када амбасадоре питате зашто не реагују, они кажу - па ето Јоханес Хан се залаже за владавину права...Од тога нема ништа...Недавно је Дејвид Мекалистер био у Данасу, па је рекао да он верује у слободу медија...То су фразе и ту нема никакве помоћи...Кад ЕУ више не буде требао Александар Вучић као вођа те стабилократије у Србији, онда ће почети реакције, као што је ових дана изјављивао Хојт Брајан Ји и то је важно, што је поменуо медије", оценио је Петровић.

Професорка Дубравка Валић Недељковић подсећа да је било проблема и у доношењу претходне Медијске стратегије.

"Нисмо видели шта је урађено с том стратегијом. Имамо потескоћа и са доношењем нове. Ми смо хвалили наше медијске законе, али се они примењују врло селективно, РЕМ не реагује о критикама јавности, Савет за штампу је постао активан, на сву срећу, и почео да уљуђује медијску сцену колико је у могућности, али је то далеко од онога што нама треба", сматра Валић Недељковић.

Дељење летака посланицима Скупштине Србије и постављање питања је оцењено као добра акција.

"То је била добра акција, али је то дуга борба. Ако ова група медија настави даље да ради, мислим да после извесног времена можемо да видимо неки успех. И видимо да се у Скупштини Србије данас доста говорило о стању у медијима...Треба даље да се настави и истраје у томе ", каже Дојчиновић.

Драгољуб Петровић није толики оптимиста. "Ја сам делио 20. октобра с том групом летке. Не мислим да ће се нешто много променити, али ће се показати да нисмо они који ћуте - ми извештавамо о судбинама разних људи, па бисмо могли да и нашу судбину представимо другим људима. ..Нећемо прелити чашу, али ћемо заталасати", сматра Петровић.