Вести
28. 10. 2017.
Вукашин Обрадовић: И грађани треба да јасно покажу да су им важни слободни медији
Бивши председник Независног удружења новинара Србије и уредник угашеног недељника "Врањске" Вукашин Обрадовић, рекао је у Крагујевцу да покушај да се промени медијска ситуација у Србији не зависи овога пута само од новинара већ и да грађани треба јасно покажу да су им важни слободни медији.
"Ако грађани заједно са нама не покажу да су им потребни слободни медији и то на један јасан начин, мислим да без обзира на напоре групе од 300 невладиних организација и удружења новинара и асоцијација, нећемо успети у овој намери. Верујем само у то да ми заједно, неком синергијом можемо да покренемо ствари, ако је нема - неће бити слободних медија", рекао је Обрадовић на трибини "Дозвола за мрак" коју су организовали Група за слободу медија и Независно друштво новинара Војводине (НДНВ) синоћ у Крагујевцу.
Он је рекао да не жели да аболира новинаре, али да би волео да и грађани, првенствено академска заједница и критичка јавност, покажу став према слободи изражавања.
"Да ли су новинари једини међу оним малобројнима који у овој држави морају да се боре за слободу изражавања или су и нека ваша права ускраћена за која морамо заједно да се изборимо", питао је Обрадовић.Он је рекао да се после ситуације са "Врањским" и нешто променило "макар за милиметар".
Обрадовић је рекао да су "Врањске" наставиле са радом на порталу, али да су и даље неподношљиве за власт.
"И тај портал који избацује десетак вести и по један текст дневно за њих је нешто неподношљиво. То говори о ситуацији у Врању, односу власти према Врањским,као и о томе због чега сам ја повукао ирационалан потез који је пре свега био произрокован очајем да се после 23. године излажења Врањских налазимо у ситуацији да бранимо голу, не само материјалну, него и физичку егзистенцију,јер се прети новинарима и запосленима", рекао је Обрадовић.
Новинарка Даница Вученић је рекла да не гаји оптимизам да се Србија буди, али да се последњих месец и по дана чују другачији гласови "изнутра и са запада", када је реч о владавини права и медијским слободама.
"Вукашин и Врањске су натерали медијску заједницу да искорачи и да из уснулог стања померимо, солидаришемо, формулишемо ставове и искреирамо једну врсту медијске алтернативе у повоју. Не мислим да ћемо успети да убедимо власт да искреира амбијент у коме ће цветати слобода медија, јер суштински она то не разуме, нити је то занима", рекла је Вученић.
Она не мисли да ће група за слободу медија направити озбиљнији пробој, али је нагласила да је добро што су порукама из Европске уније и представника Америке владавина права и слобода медија "макар у три дана дигнута у јавности на прво место".
"То ми даје неку наду да би можда ствари у неколико могле да се помере", рекла је Вученићева. Она је оценила да медији са цивилним друштвом немају снагу да ствар доведу до нормалности, али да је добро што су се организовали.
"Мислим да немамо подршку грађана зато што се већина медија у Србији, са променама власти, никада суштински није бавила или не у довољној мери потребама публике и њиховим очекивањима, а поготову последњих неколико година, већ само потребама партија на власти, представника владе и естаблишмента", рекла је она.
Учесници трибине навели су бројне паралеле са 90-тим годинама и приметили да то није за чуђење јер су актуелни политичари тада били у власти. Новинар Теофил Панчић је рекао да су те "креатуре" грађани Србије већином изабрали 2012. године и подсетио да су у томе учествовали многи новинари и интелектулци који су "продемократски, проевропски и антинационалистички".
Он је указао да је модус операнди актуелне власти "брисање" из јавности и радикална забрана оних који другачије мисле."То је показатељ једног патолошког стања у друштву, где постоје личности, идеје, читави склопови мишљења који се држе закључани у некакав шпајз", рекао је Панчић и нагласио да је у Србији присутан страх.
Председник НУНС-а Славиша Лекић рекао је да се праве мали, ситни кораци током месец дана трајања акције разбијања медијског мрака, захваљујући очајничком кораку Вукашина Обрадовића, који је "запалио искру". Он је навео да не памти да је у последњих пет година као данас било толико питања посланика у Скупштини Србије у вези са безбедношћу, слободом медија и изражавања, као и да не памти нервозу врха власти што због међународног притиска.
"Ми не можемо другачије са њима. Имамо посла са хулиганима и хуљама. Њиховим средствима се не можемо борити, можемо памећу, лукавством, тим ситним боцкањима", поручио је Лекић.
Новинарка из Крагујевца Јованка Николић је рекла да је Крагујевац медијска "црна рупа" у Србији.
"Новинарство се у Крагујевцу уништава већ трећу годину систематски. То је град у коме три године није расписан конкурс за суфинансирање медијских садржаја од јавног интереса", рекла је Николић.
Према њеним речима новинарска професија у Крагујевцу је на издисају и локални медији не могу да опстану на тржишту . "Сви новинари у крагујевачким редакцијама сем у Радио телевизији Крагујевац углавном волонтирају", указала је Николићева и додала да је градска власт после раскида приватизације обезбедила 100 милиона динара за РТК и покрила губитке бившег власника Радојице Милосављевића.Николићева сматра да је решење у томе да се нађе начин да се помогне локалним медијима, да се "ослободе" или направе нови тамо где их нема.
Коментари (1)
Остави коментар28.10.
2017.
Hm...
"Prvo su došli..." je pesma koja se pripisuje pastoru Martinu Niemölleru (1892–1984) i koja govori o ćutanju i nereagovanju nemačkih intelektualaca nakon uspona nacista na vlast i početka politike "čišćenja" usmerene protiv različitih grupa društva
Одговори-*-
Kada su nacisti došli po komuniste,
ja sam ćutao;
jer nisam bio komunista.
Kada su zatvorili socijaldemokrate,
ja sam ćutao;
jer nisam bio socijaldemokrata.
Kada su došli po sindikalce,
ja se nisam pobunio;
jer nisam bio sindikalac.
Kada su došli po mene,
nije preostao niko da se pobuni.