Вести
31. 10. 2017.
Држава етикетира медије, а највећи је "страни плаћеник"
У току је дебата шта је објективно, а шта истраживачко новинарство у којој главну реч воде министри, премијерка и председник државе. Синтагму "страни плаћеници" заменила је мало дужа о новинарима који "раде за страни новац, а против Владе и председника".
Теоретичари медија упозоравају да су на делу прикривени притисци опасни по демократску државу.
„Очекујем још жешћу кампању против Владе Србије, против председника државе, јер то је оно у шта се улагао велики новац у претходном периоду”, јучерашња је изјава председника Александра Вучића која звучи као порука политичким опонентима, али није.
Председник државе говорио је о медијима и навео: “Радите за нечији новац, по нечијем пројектном задатку и не радите то објективно, већ с одређеним политичким циљем.”
То што се државни званичници препознају у истраживањима о криминалу и корупцији, владавини права и одговорности у јавним финансијама - није наш проблем, одговара Бранко Чечен из Центра за истраживачко новинарство (ЦИНС).
“Нисмо се препознали и ми га не рушимо. Ми не радимо за оне који нам дају паре, јер они нама не дају паре, ми их освајамо на конкурсима за пројекте. Много више пара, неупоредиво више добила је држава, министарства и канцеларије ове земље, ја мислим да том логиком треба да претпоставимо да је држава највећи заступник страних интереса, што се надам да није тачно”, навео је Чечен.
Нема већег "страног плаћеника" од државе у последњих 15 година.
Прошлогодишње истраживање Инсајдера показало је да је држава за пројекте ЕУ добила 2,6 милијарди евра бесповратне помоћи, односно 70 пута више од новца који су добили медији (35,5 милиона евра). Тим горе по чињенице - теоретичари медија сагалсни су да су на делу софистицирани притисци, много гори од оних директних, јер су опасни по демократску државу.
“На пример, оног тренутка када је председник Америке Доналд Трамп поједине медије назвао непријатељима америчког народа, у том тренутку одмах имате инстант реакцију комитета за заштиту новинара у Америци, где не устаје само тај Kомитет у одбрану професије, него имате потпуни бунт новинара у тој земљи где они кажу: 'не можете ви нама тако да говорите, јер медији нису ту да неког воле или да га не воле, него да информишу стварност и да критички преиспитују неке ствари'”, подсећа Александра Kрстић, доценткиња на Факултету политичких наука у Београду.
Апсурдима ту није крај, објашњава главни и одговорни уредник недељника Време Драгољуб Жарковћ. Ових дана радну групу за израду медијске стратегије напустили су они на које се односи - представници медијских удружења.
“Показало се да су све власти, а ова актуелна посебно, у стању чекић да покваре, а камоли неће стратегију. Њима дајте један широк оквир и они ће да прилагоде законска решења, али и праксу, ономе што је њихова потреба”, каже Жарковић.
Иако је учествовао у писању претходне медијске стратегије, главни и одговорни уредник Времена признаје да је лоше испала. Kонстатује да сада уместо државе у медијима, у њима имамо странке.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.