Вести
09. 11. 2017.
ТВ Шабац наплатила изјаву 4.000 динара у прилогу о борби против корупције
Да би обавестио јавност о томе да локална самоуправа не спроводи антикорупцијски план у складу са законом, један активиста је платио 4.000 динара ТВ Шабац за прилог са изјавом који се емитовао у централним вестима, и то без ознаке да је у питању плаћени садржај. Из ове телевизије кажу да верују да се ради о неспоразуму и да ће му новац вратити.
Удружење овог активисте, који није желео да о овом случају говори за Цензоловку, део је неформалне мреже „Градови против корупције“ којом координише Биро за друштвена истраживања и који на локалу прати како се спроводе локални антикорупцијски планови.
Директор БИРОДИ-ја Зоран Гавриловић каже да се све десило тако што се човек обратио ТВ Шабац са причом о томе да Општина Владимирци прави Локални антикорупцијски форум супротно моделу Агенције за борбу против корупције тако да у том телу, уместо грађана, буду локални функционери који практично сами себе треба да надгледају.
Гавриловић преноси да је активиста након узете изјаве питао новинара колико то кошта, мислећи да медији такве ствари иначе наплаћују. Новинар му је, каже, најпре рекао да то не кошта ништа, да би га после неколико сати позвали из маркетинга и рекли да ипак кошта 4.000 динара.
„Човек је морао да позајми тај новац и уплати га на рачун ТВ Шабац за прилог у коме и није стајала ознака да је промотивни материјал“, каже Гавриловић.
Да је тако, потврђује и директор ТВ Шабац, Александар Живановић, који каже да у прилогу није било назначено да је плаћен, онако како закн и кодекс прописују, али то назива „пропустом“.
Ипак, према његовим речима, од самог почетка је договор био да то иде као плаћени садржај. Како каже, дотични активиста је контактирао маркетинг службу са жељом да плати своје оглашавање на РТВ Шабац.
„Договор је постигнут, прилог у коме се налази његова изјава траје минут и 24 секунде, емитован је двапут и наплаћен 4.000 динара. Да смо знали да ћемо због овог посла постати предмет оптужби на друштвеним мрежама, не бисмо му изашли у сусрет. ТВ Шабац ће вратити господину његов новац, у вери да је реч о неспоразуму“, каже Живановић и напомиње да је ова телевизија „била и остала у првим редовима борбе за слободу медија и против цензуре“.
Гавриловић напомиње да информације од јавног значаја, међутим, медији и не треба да наплаћују.
„То што то удружење ради на локалу није део никаквог пројекта, то је све волонтерски и ми немамо буџет за медије. Али постоји пракса да невладине организације плаћају медијима да би промовисали своје пројекте и да би објављивали неке информације. То није добра пракса јер је посао медија да извештава у јавном интересу, а посебно када се ради о темама борбе против корупције“, каже Гавриловић и додаје да, ако и сматрају да је неки садржај промотиван, то треба да буде назначено у прилогу или тексту.
Прикривено оглашавање забрањено, али не и наплаћивање информација од јавног значаја
Ни закони ни Кодекс не забрањују експлицитно наплаћивање информација које су у јавном интересу, али прописи, према речима адвоката Милоша Стојковића, и не могу да уређују све.
Они су, како каже, направљени на основу ситуација које су у пракси препознате као проблем, „што значи да ово досад није био проблем и да се знало која је функција медија и шта треба да објављују, односно шта је комерцијалног карактера, а шта не“.
„Проблем код нас је што ноторне ствари морамо да преиспитујемо. Посао је новинара да објављују информације у јавном интересу које не би требало да буду ни на који начин комерцијализоване. На крају крајева, због објављивања тих информација медиј већ има неки огласни простор. По овој логици, ви бисте могли да правите вести и сваки прилог да наплаћујете као неку услугу. То је сфера прикривеног оглашавања, јер мешате класични новинарски садржај са оглашавањем“, каже Стојковић.
Прикривено оглашавање, као вид мешања медијског и огласног садржаја без истицања ознаке да се ради о огласу, забрањују и Закон о оглашавању и Кодекс новинара Србије.
„Кршење забране прикривеног оглашавања је основ за прекршајну одговорност, а новчана казна је у распону од 300.000 до 2.000.000 динара за правно, односно од 50.000 до 150.000 физичко лице или одговорно лице у правном лицу“, наводи адвокат.
Он додаје да и РЕМ, који врши надзор над електронским медијима, може да медију изрекне меру попут опомене или упозорења, поднесе захтев за покретање прекршајног поступка и слично.
У Кодексу новинара Србије стоји да „новинар/ уредник не сме да пристане да у било којој новинарској форми пласира било какав облик комерцијалног оглашавања или политичке пропаганде.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.