Вести

05. 12. 2017.

Аутор: Антонела Риха Извор: Цензоловка

Претње Марији Антић: Шта новинар мора да пита, а шта јавност не жели да сазна

Чињеница да смо први пут сазнали спорне детаље из биографије популарног француског хуманитарца Арноа Гујона довела је до тога да новинарки телевизије Н1 Марији Антић екстремисти прете смрћу, а део јавности је осуђује само зато што је – поставила питања.

„Јебем ли ти матер кучко продана. Ко си ти да Арноа прозиваш, човјека који је толико људи помогао! Јебем ли вам матер свима редом у том говнету од телевизије, запалити вас треба до темеља“, порука је коју је новинарка Н1 Марија Антић добила преко Твитера. „Зашто, дрољо? Због новца?.. Желим ти да сав новац који овако зарађујеш потрошиш на лечење своје деце“, поручио јој је други бесни грађанин.

Разлог оваквих увреда јесте интервју који је у оквиру Новог дана, у петак, 1. децембра, водила са француским хуманитарцем Арноом Гујоном и питања која му је поставила. Током непуних 12 минута разговора сазнали смо да ће на Факултету политичких наука (ФПН) у Београду Гујон одржати предавање „Хуманост у 21. веку“, говорити о својој књизи „Сви моји путеви воде ка Србији“, те да ће потом бити организован и хуманитарни концерт.

Гујон је говорио како је са братом 2004. у Француској основао фондацију „Солидарност за Косово“ која је до сада за Србе на Косову прикупила хуманитарну помоћ у вредности „од пет милиона евра од преко 12.000 грађана донатора“. Сваке године, како је рекао, организују хуманитарне конвоје за Косово, „реновирају школе, граде фарме, млекаре… за мештане енклава како би могли да живе од свог рада“. Због свог ангажмана, сазнали смо, Гујон је добио не само признања већ и држављанство Србије.

Током разговора у којем ни у једном тренутку није доведена у питање помоћ коју је Гујон упутио Србима на Косову, видели смо фотографије француског хуманитарца са грађанима, децом, свештеницима, које су илустровале његов рад.

Онда је наступио „преокрет“ у разговору из којег смо сазнали много више о биографији Арноа Гујона, а након чега је Марија Антић добила претње и увреде не само анонимних грађана већ и дела јавности и медија огорчених због тога што се усудила да постави питање које одудара од очекиване промоције хуманитарног рада.

Питања која су морала бити постављена

У разговору за Цензоловку Марија Антић каже да је непосредан повод интервјуа била најава Гујоновог предавања на ФПН. „Када сам се припремала за разговор, видела сам, углавном на страним сајтовима, информације о његовом политичком ангажману у Француској и схватила да би са моје стране било непрофесионално да га то не питам.“

Питала га је оно што су прескочили многи пре ње, правећи бројне интервјуе са Гујоном и емисије о њему и његовом раду: о чланству у француској неонацистичкој организацији Блок идентитараца и вези са српском десничарском организацијом Српски народни покрет 1389, са којом је 2009. учествовао на „Видовданском маршу“.

Гујон је одговарао мирно, одбијао било какву сумњу да је икада био екстремиста, већ да се, напротив, залагао против „разарања муслиманских земаља“, да је пријатељ Србије који је, не знајући „за српске поделе“, ходао у „Видовданском маршу“ до Косова, што је за њега било „невероватно искуство“ и да му је једино битно да се „људи окупљају око једног доброг циља, а то је да се помогне људима у енклавама на Косову и Метохији“.

„Разговор је био цивилизован, цивилизовано смо се растали, руковали се“, прича Марија Антић. „Тек у суботу, у медијима и на мрежама почиње ’разапињање’, а када је Горан Давидовић Фирер (лидер забрањеног неонацистичког покрета Национални строј) послао поруку подршке Арноу, кренуле су најгоре увреде и поруке од којих је једна отворена претња.“

Огласио се потом и Гујон жалећи се што није имао прилику да довољно говори о свом хуманитарном раду и са закључком у којем напада Н1: „Очигледно је да су се пажљиво припремили за те нападе и да су имали намеру да ме демонизују како би ме приказали као лошег момка. Пошто нису успели у томе, онда су цензурисали интервју и нису га објавили на свом сајту.“

Цензуре није било, цео интервју је на сајту, међутим – „нецензурисани“ коментари на друштвеним мрежама показали су озбиљну патологију дела јавности.

Шта је наљутило Гујона

„СРАМАН ИНТЕРВЈУ: Водитељка хтела да представи највећег хуманитарца у Србији КАО ФАШИСТУ“ један је од првих наслова (сајт Телеграф) који су потом пренели и портали попут Вечерњих новости. На друштвеним мрежама је током наредна три дана трајала дебата о томе зашто је уопште доведен у питање углед човека, Француза, који помаже Србима на Косову.

„Врло је чудно то да се Гујон нашао увређеним зато што му је постављено питање о политичком ангажману, јер он у Француској свој политички став не само да није крио него је са њим јавно иступао. Није ми јасно зашто му је непријатно да се то у Србији помиње“, каже Марија Антић.

У међувремену је портал Вице објавио текст у којем наводи детаље из Гујонових „младих дана“, када је био потенцијални председнички кандидат Блока идентитараца, тренер у њиховим камповима, ватрени говорник против ислама и заговорник „аутохтоног соја“ Европљана, који су у том тренутку као партнери били превише екстремни и за десничарски Национални фронт Марин ле Пен.

Ништа од тога до пре неколико дана јавност у Србији није знала јер се ниједан медиј није ни потрудио да, бавећи се хуманитарним радом Арноа Гујона, искористи бар Гоогле претрагу. Средином новембра био је јунак популарне емисије Живот прича на ТВ Прва, у којој смо чули романсирану причу о томе „како се борба за слабије, истину и част преносила као завет у његовој породици са генерације на генерацију”, у којој су читани одломци Гујонове књиге, а он говорио о томе како је на минус 10 спавао напољу, у врећи, путујући ка Косову, како је учио српски, како је у Зворнику упознао своју жену, које српске песме воли…

Одговори који се не допадају и не прихватају

Марија Антић је имала потпуно другачији приступ, питала је оно што би Гујон да прећути, а што његови поштоваоци изгледа не желе да знају. „Оно што је несхватљиво јесте да део јавности у Србији не занима тај део из биографије Арноа Гујона, који сам у интервјуу само загребала“, каже Марија поводом бројних негативних коментара. „Ако им се нешто не допадне, то једноставно одбијају да прихвате.“

Несхватљиво је да ни други медији, осим портала Вице у тексту „Новинарска питања нису проблем већ неискреност Арноа Гујона“ и Н1 („Гујон прећутао да је знао теме разговора“), у ових неколико дана, кад већ нису раније, нису покушали да направе целовиту причу и о Гујону – од тога шта ради сада до тога за шта се залагао некада. Осим понављања како је он велики српски пријатељ и преписивања онога што је сам рекао да је урадио за Србе на Косову, нема других података.

И потпуно је поражавајуће да се, осим НУНС-а, до сада ниједна организација није огласила у одбрану Марије Антић. Неколико колега на друштвеним мрежама, којима је она, каже, јако захвална, пружило јој је подршку.

„Осећам да је моја безбедност угрожена, стварно не знам да ли ће неко на улици да ме удари зато што мисли да сам ја непријатељ српског народа јер сам водила разговор са Гујоном онако како му се не допада.“

Не очекује заштиту и поред тога што су редакција и телевизија Н1 стале иза ње. „Арно Гујон својим континуираним објавама на друштвеним мрежама обмањује јавност да Н1 против њега води кампању, и отвара простор за хајку таблоида на Н1 и нашу новинарку… Резултат Гујонове кампање против Н1 јесу бројне претње због којих ће Н1 поднети кривичне пријаве тужилаштву“, саопштено је из ове телевизије.

Марија Антић на крају поручује: „Радим свој посао, наставићу и даље исто тако. Посао новинара није да бира шта ће да саопшти, а шта да пита, нити да размишља да ли ће некоме да се допадне истина или не, наш посао је да кажемо истину.“

Претње посланици о којима већина медија ћути

Да ни власт ни надлежне институције, па ни већину медија у Србији не интересује ко су све хуманитарци који преко Србије стижу до Косова, показује и случај Џејмса Доусона. Почетком новембра посланица Нове странке Мариника Тепић поставила је у Народној скупштини питање шта у Србији ради Шкот Доусон коме је због екстремних ставова забрањен улазак у Грчку и Мађарску, али не и у Владу Србије где се у службеним просторијама сликао са лидером покрета 1389 и бившим саветником у Канцеларији за КиМ Мишом Вацићем. Међу невероватним подацима које су објавили портали КРИК и Балкан Инсигхт о витезовима темпларима, Реду змаја и Доусону, који се слика по српским манастирима и донира им новац, а судећи по фотографијама, снабдева и маскирним униформама и дроном, објављено је објашњења Доусоновог сарадника да је Ред змаја покушавао да направи „одбрамбену групу за реакцију“, односно одбрану Срба на Косову. Ни ова прича није била довољно инспиративна за друге медије да покушају да наставе даље истраживање и поставе питања властима имају ли, рецимо, ови „витезови“, како тврде, „медијски центар“ у Србији. Мало ко је пренео досадашња саопштења Нове странке о „прикривеним претњама“ Доусона Мариники Тепић и обраћање надлежним органима. У последњем саопштењу странка обавештава да је Мариника Тепић 4. децембра поднела пријаву због „организованих претњи, па чак и позива на убиство, које добија од десничарских група, како преко серије текстова на интернет порталима, тако и преко друштвених мрежа“.