Вести

06. 12. 2017.

Аутор: Вук Бошковић Извор: Vice

Новинарска питања нису проблем већ неискреност Арноа Гујона

Зашто је Арно Гујон у интервјуу на Н1 рекао да је у Блоку идентитараца био „само шест месеци“ иако су његове везе са овим екстремно десничарским покретом много дуже и комплексније?

У петак, првог децембра, Арно Гујон је гостовао у јутарњем програму Н1. Током интервјуа који је трајао неких 11 минута, новинарка Марија Антић је неколико пута питала господина Гујона за његове везе са Идентитарцима.

На питања новинарке Антић о његовим везама са њим, Гујон је покрет окарактерисао „ни као левицу ни као десницу“ и рекао да је био „члан шест месеци, од 2010. до 2011. године.“

Током викенда који је уследио, новинарка Н1 је била изложена агресивним нападима на друштвеним мрежама поштовалаца Гујоновог лика и дела, иако она ниједног тренутка није довела у питање његов хуманитарни рад, а он сам се на Твитеру похвалио "писмима подршке 25 хиљада људи", на чему се захвалио и написао да је "ваше срце је веће од њихове мржње". 

Није јасно ко су "они" и на коју је мржњу мислио.

Арно Гујон се већ више од десет година бави хуманитарним радом усмереним на побољшање живота Срба на Косову, поготову у енклавама. Због тога је добио небројена признања, међу којима је и држављанство Србије и орден који му је уручио тадашњи председник Томислав Николић. Српски медији га редовно славе као доброчинитеља и великог пријатеља српског народа. Али то је само једна страна медаље.

Везе Гујона са Идентитарцима, француским екстремно десничарским политичким покретом, много су комплексније и дуже него како их је он представио новинарки Антић.

Блок идентитараца је екстремно десничарски покрет који су 2003. године основали чланови екстремно десничарске групе Unité Radicale, забрањене пошто је њен симпатизер покушао атентат на француског председника Жака Ширака 2002. године. Њима су се придружили и неки чланови Националног фронта.

Пре шест година, 14. маја, Блок идентитараца је организовао скуп у Лиону. Прво назван „Марш свиња“, преименован је у „Скуп за слободу говора“ после забране полиције. По киши се окупило око 400 људи, кратко ошишаних, у розе мајицама, са маскама свиња на лицима, окружени полицијом и контра-демонстрантима. У току дана, севали су „Зиг хајл“ поздрави, ухапшено је 80 људи, уништен је један халал фаст-фуд. Порука скупа је била сумирана у реченици оснивача покрета: „Ислам нема место у Европи“.

На скупу је, између осталих, говорио и потенцијални председнички кандидат Идентитараца за изборе 2012, Арно Гујон.

Гујон је објавио председничку кандидатуру 30. новембра 2010, у 15. арондисману у Паризу. На конференцији за штампу је рекао да је део Блока Идентитераца од оснивања.

"Ја припадам европској култури, европској нацији, европској крви. Ја сам аутохтоног соја", рекао је на представљању. Израз "соја" је популаран међу екстремним десничарима у Француској и означава да су некоме преци Французи, тј да је "прави Француз".

Током кампање за прикупљање потписа за председничку кандидатуру, Гујон је представљан и као члан извршног одбора. У једном ТВ интервјуу, Гујон описује „исламизацију“ као озбиљан проблем коме треба стати на пут „узимајући ствари у своје руке“. Он се противио ширењу понуде халал исхране, молитви на јавним местима, представљајући те потезе као „исламизацију“ против које „морамо да се боримо“, јер ако то не урадимо „нећемо моћи слободно да живимо у Француској и Европи“.

 Једна од кључних реченица у његовим представљањима је: „Ако започне изградња џамије у вашој близини, на Французима је да узму ствар у своје руке, заједно са становницима четврти, да се та изградња забрани.“

Гујон се није нашао на гласачком листићу за председничке изборе јер није успео да сакупи, по закону обавезан, довољан број потписа градоначелника француских градова. Такође, ни Гујон, ни сам Блок нису успели да стекну ширу популарност пошто су били у директном сукобу са такође десничарским Националним фронтом. Марин Ле Пен, председница Националног Фронта и симбол француске екстремне деснице, одбацила их је као могуће партнере, називајући их „превише екстремним“.

У другом интервјуу током кампање, господин Гујон описује историју свог политичког деловања. У 17. години, основао је одбор Омладинског покрета Идентитараца у Греноблу, на југоистоку Француске. „Почео сам на скутеру, док још нисам ни имао дозволу. Није било, дакле, још никакве структуре. Открио сам активизам сам, то је изискивало одређени степен храбрости. Увек сам имао предузетничку природу,“ говорио је Гујон.

У истом интервјуу он објашњава да је политичке идеје формулисао у гимназији. О односу према Исламу, Гујон каже: „Ислам је непомирљив са Републиком и са вредностима наше европске цивилизације. Постоји само једно решење: њихово постепено враћање у своје земље.“

На скупу у Донзереу 2010. године, Гујон је одржао љутит говор у коме између осталог објашнава да је Европљанин „зато што је моја прва застава боја моје коже. Могу да је не воле, али никада неће моћи да ми је скину“.

„Ја сам Европљанин јер су се моји преци борили штит до штита на рушевинама предака. Ја сам Европљанин зато што су моји преци мртви на Косову Пољу, ја сам Европљанин јер су моји преци натерали у повлачење непријатеља до Гренаде и ослободили Шпанију од муслимана“, причао је тада.

Гујон је такође био учесник и тренер у кампу Идентитараца. У већ поменутом интервјуу током неуспешне кампање за председника Француске, он каже да је први пут био у кампу 2003. године. Камп је описан као тренинг школа за „будуће лидере покрета“. У промотивним видео снимцима из 2008, Гујон држи тренинге и спарингује са другим учесницима кампа. У једном промо снимку учесници описују камп : „Морамо да будемо у стању да одговоримо на напад јер смо ми млади припадници беле расе, беле расе Европе.“

Разлог зашто Идентитарци имају летњи камп који личи на војни, поред њиховог односа према исламу, може се наћи и у чињеници да су се његови каснији оснивачи током рата у Југославији, као добровољци борили раме уз раме за хрватском паравојном формацијом „Зенге“.

Већ годинама, Гујон описује свој хуманитарни рад мотивисан само жељом да помогне Србима на Косову. Такође тврди да нема негативан однос према муслиманима, већ само према екстремном исламизму. Међутим, у говору из децембра 2010. године, активизам описује у потпуно другачијим оквирима.

„Мој хуманитарни рад на Косову, и мој професионални рад у Египту и у Босни, убедили су ме у једну ствар - где год да су муслимани у већини, где год да ислам влада, не-муслимани су тлачени, не-муслимани живе у несрећи. Ја нисам упознао ислам кроз излизане говоре појединих про-муслиманских интелектуалаца у Европи. Не, то је у мом стомаку, у мом срцу, у мом телу, да разумем шта је ислам“, говорио је, не помињући „екстремне исламисте“ већ ислам као веру и муслимане као групу.

Током говора 2011. године, у склопу неуспешне кампање, Гујон се отворено противи асимилацији: „Ако се настави са политиком асимилације, добићемо исто што данас видимо у Либану, у Босни, на Косову, народе који морају да живе једни уз друге... а да то не функционише.“

У већ поменутом интервјуу, Гујон описује ситуацију на Косову: „Оно што се дешава тамо данас, може се десити овде у Француској сутра."

"Срби су отерани одатле због муслиманске имиграције. Косово јесте мало, али је за Србе оно што је Сена-Сен Дени за Француску“, говорио је тада.

Гујон представља своју хуманитарну организацију „Солидарност са Косовом“ као аполитичну, коју је основао са братом. Али у истом интервјуу, „Солидарност са Косовом“ је окарактерисана као „сателит“ Идентитараца. Покрет је имао неколико сличних акција које на први поглед изгледају аполитично, али чији су циљеви у ствари базирани на идеолошким циљевима ове екстремно десничарске групе. Брат господина Гујона је ухапшен после скупа омладине Идентитараца у Ници 2005. године, заједно са још неколико појединаца, јер је група претукла двоје људи афричког порекла. Гујонов брат је осуђен је на новчану казну од 1.000 евра.

„Солидарност са Косовом“ је 2009. године организовала изложбу цртежа српске деце са Косова у Паризу. О томе постоји вест и на сајту организације који је написаогосподин Гујон потписујући се као Арно Борела. Међутим, изложба је отказана, због, како каже "Солидарност" на сајту, "цензуре". Али у саопштењу 17. арондисмана Париза, наводи се да је изложба отказана јер су се међу цртежима деце нашли и они који славе Слободана Милошевића и Радована Караџића. Председница арондисмана је била изложена физичким и вербалним претњама због одлуке о отказивању изложбе.

Гујон у гостовању на Н1 није критикован због помоћи Србима на Косову јер, зашто би било ко то критиковао? 

Његови одговори на питања о политичкој прошлости су у супротности са оним што је радио. Никоме не може да се деси да заборави да је покушао да се кандидује за председника Француске. Такође је тешко замислити да може да се заборави боравак и рад у летњим камповима екстремно десне политичке организације, оснивање Градског одбора омладине исте организације, отворени говори о опасности од ислама, о немогућности суживота хришћана и муслимана. У интерјвуу на Н1, господин Гујон је прећуткивао, избегавао и умањивао своје везе са Идентитарцима.

Питање Косова је изузетно осетљиво и јако емотивно питање за грађане Србије. Јавност заслужује да зна мотиве Гујоновог хуманитарног рада. Он је недоумице око свог политичког ангажмана могао да разреши једном реченицом којом би потврдио да је био у Идентитарцима, али да је то оставио иза себе и посветио се хуманитарном раду. Али он то није урадио. Такође, он није једина особа са везама са екстремном европском десницом која под причом о „хумантарном раду“ делује на Косову. Да ли Гујон само жели да помогне људима у тешкој ситуацији или је то само последица ширег политичког ангажовања које ситуацију на Косову посматра у оквирима „борбе против ислама“?

Неискреност господина Гујона је, нажалост, само довела у сумњу његов алтруизам и отворила нова питања у вези са његовом прошлошћу у екстремно десничарској политичкој организацији.