Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Барометар Слободе: Србија 20. од 30 посматраних земаља, слобода медија опада
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

16. 12. 2017.

Извор: Бета

Барометар Слободе: Србија 20. од 30 посматраних земаља, слобода медија опада

Србија је 20. од 30 посматраних земаља у истраживању Барометар слободе 2017. према укупном остваривању политичких и економских права, као и према владавини права, а слобода медија у већини посматраних земаља је у опадању.

Kада је реч о региону, на листи пре Србије налазе се Хрватска на 14. месту, на 18. Албанија, на 19. Црна Гора, док се иза Србије на 21. месту налази Македонија, а на 25. месту је Босна и Херцеговина, наводи се у извештају који је данас представљен у Београду.

У делу извештаја који се односи на Србију, слобода и независност медија су и даље у опадању због озбиљних изазова с којима се суочавају медији и новинари.

Оцењује се са власт врши политички и економски притисак на извештавање, а честе су и непријатељске изјаве државних званичника према критичким медијима, а посебно према истраживачким новинарима.

Уредничка политика углавном је вођена финансијама и често је присутна аутоцензура, а новинаре окружују осећај страха од губитка посла, или окружење у којем су застрашивање, претње и насиље према новинарима у порасту, каже се у извештају.

Учесник на представљању извештаја у Београду Душан Гамсер рекао је да су када је реч о владавини права помаци учењени по питању укључивања жена у политички живот, а да је положај миграната у Србији био пристојан.

Он је додао да су слободе медија и изражавања озбиљно погоршане, да су погоршања видљива и када је еч о правима приватности, да је у образовању присутан проблем академске честитости и лажних диплома и да постоји недостатак транзиционе правде.

"Присутно је непризнавање одлука међународних судова, а ратни злочинци заузимају висока места у друштву", рекао је Гамсер.

У извештају о Србији се наводи да је ситуација у правосуђу лоша и да се веома споро побољшава, а као главни недостатак издвојена је недовољна независност, ефикасност и интегритет правосуђа.

"Политички притисак на судове представља само врх леденог брега. Политички утицај на сектор закона (полиција, тужилац) или на различите регулаторне органе је још јачи. Њихова спремност да реагују и њихову ефикасност зависе од савета које добијају од извршне власти", наводи се у саопштењу и као пример за то наводи се случај Савамала који се догодио у ноћи између 24. и 25. априла 2016. годние, а и даље је у предистражној фази.

У извештају се наводи и да су као и у 2016. години, слобода и правичност избора у Србији су смањене, а грађани живе у окружењу непрестаног одржавања избора.Kако се наводи, када је изабран за председника Србије, Александар Вучић преместио је неформалну моћ у земљи са премијерске на председничку позицију, а под његовим утицајем налазе се и извршна и законодавна власт, а правосуђе неретко доноси одлуке у складу са ставом владе.

Kада је реч о свих 30 посматраних земаља на првом месту је Холандија, а на последњем, 30. Русија.Један од учесника представљања извештаја Иван Деспотовић рекао је да су политичке слободе у свим земљама биле у опадању, а посебно у посткомунистичким земљама и да је на то утицао раст популизма, а да су највише трпеле медијске слободе.

Душан Гамсер рекао је да је 2017. година била година напретка и значајних пробоја по питању ЛГБТ права.Професор Правног факултета у Београду Бранко Радуловић рекао је да су за њега резултати истраживања очекивани и да сматра да је по питању политичких права и владавине права направљена реална слика Србије, коју потврђује и "здрав разум".

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси