Вести
25. 12. 2017.
Глигоријевић: Жена у медијима сексуализована
Жена ће се наћи у медијима ако је гола и високо сексуализована или ако је претучена или мртва. То су два основна типа приказа жена у медијима, рекла је Јована Глигоријевић на трибини „Медијска слика насиља према женама", коју је 22. децембра организовао покрет „Нови оптимизам“ и „Центар за подршку женама“ у Кикинди.
Разговор је део низа трибина и јавних догађаја који Покрет „Нови оптимизам" организује ове године поводом Међународног дана људских права и Међународног дана солидарности уз подршку Аустралијске амбасаде у Београду.
Њена екселенција амбасадорка Џулија Фини у својој уводној речи истакла је како у складу са Међународним правом људских права породично насиље представља повреду људских права, и скренула је пажњу на улогу медија у превенцији насиља према женама.
„Због великог утицаја на јавно мњење медији имају велику улогу у овом процесу, имају велику одговорност у образовању о људским правима. Нажалост, медији често играју и супротну улогу, и лако се јављају ситуације где жртва породичног насиља, због медијског извештавања, може да буде изложена додатној виктимизацији или неким другим изазовима који могу да доведу до њене даље дискриминације. Дужност је медија да поштују приватност, и због тога је одговорно и објективно новинарство од огромне важности за подизање свести и за превенцију насиља према женама“ закључила је амбасадорка.
Кад је реч о третману насиља над женама у медијима новинарка Јована Глигоријевић истиче како из њега можемо да изведемо комплетну слику третмана жена у медијима и медијске презентације жена.
„Жена ће се наћи у медијима ако је гола и високо сексуализована или ако је претучена или мртва. То су два основна типа приказа жена у медијима” рекла је Глигоријевић.
Новинарка „Времена“ скренула је пажњу и на тренд окривљавања жртве насиља: „појава окривљавања жртве се концентрисала па имамо новине у којима се уређивачка политика у третману ове теме своди на кривљење жртве, и притом мислим на најстарији дневни лист на Балкану, Политику”.
„Када је реч о медијским кућама и уређивачкој политици, ужасно је дизање тиража на рачун жртве. Нисам начелно против коментара на порталима, али мислим да је битно да медији размисле о томе да ли, макар када је реч о родно заснованом насиљу или вршњачком насиљу, закључати макар те вести за коменаре, да не би дошло до секундарне трауматизације жртве која се у тој причи помиње”, закључила је новинарка „Времена”.
Марија Срдић из Центра за подршку женама, модерирала је трибину, и пре почетка разговора осврнула се на актуелни извештај за штампу који показује да је за једну трећину порастао број случајева кршења етичког кодекса новинара Србије. У последњих 6 месеци је било 3000 повреда, док велики део кршења код новинара Србије представља кршења која се односе на дискриминацију жена у тешком положају али и уопште. Нарочито се истиче кршење права жена које се често појављују у јавности и медијима, а то су новинарке, активисткиње, политичарке.
„Ове године страдало је тридесет жена као жртве фемицида. Постоји извештај Заштитника грађана који је писала његова заменица Гордана Стевановић а који се тиче анализе случајева фемицида у претходној години. Он је прошао готово неопажено у медијима. Ретко имамо прилике да читамо текстове који истраживачки и аналитички приступају теми према женама. Не сагледавамо размере тог феномена и тиме шаљемо поруку грађанима да је то маргинална и спорадична појава. Тиме се прави простор амнестије за оне који насиље чине” рекла је Марија Срдић.
Гордана Стевановић, заменица Заштитника грађана, нагласила је како заштиник грађана контролише државне органе, како поступају кад се деси одређена ситуација. Међутим истиче како веома често из фокуса изостану медији и образовни систем, две кључне карике у целом систему.
„Сви смо свесни колико су медији присутни и пре него што се нешто деси, колико својим извештавањем доприносе неким ситуацијама, а са друге стране када се нешто и деси, како медији даље поступају и шта раде и које поруку шаљу јавности”.
Сања Павловић, из Аутономног женског центра, рекла је како медији могу бити веома важни савезници, и да није било медија када је тема ступила не би ни била схваћена као друштвени проблем, као проблем са којим држава мора да нађе начин да се обрачуна.
Када је реч о медијима и њиховој едукативнохј функцији Сања је истакла огроман утицај медија на младе као и на предрасуде које млади имају, па чак и на насилне обрасце који се јављају у партнерским односима младих људи. „Предрасуде које чујемо у медијима доприносе томе да ставови младих не буду одговарајући и да се овој теми не приступа на озбиљан начин”.
Мариника Тепић, народна посланица, говорила је о претњама и насиљу које трпи од стране десничарских група. Претње су кулминирале када је иницирала забрану Националног српског фронта 5. децембра.
“Љута сам зато што сам уплашена. Упорно не добијам одговоре на питања за која тражим одговоре, и политичка и безбедносна. Додатни проблем у тим опскурним нападима и претњама је тај што постоји и хиперпродукција текстова о мени, и ти текстови имају за циљ да ја више не говорим то што говорим. Ја јесам довољно упорна, захваљујући и саборкињама које седе овде, да наставим да питам и говорим. Једино што мене штити у овом моменту је мој имунитет и моја видљивост, ништа друго. Нема те полиције, закона и права који би мене заштитили” објашњава своју тренутну позицију Мариника.
Софија Мандић, правница и ауторка медијског портала „Пешчаник“, осврнула се на истраживање које су урадиле професорке Невена Петрушић и Драгица Вујадиновић, а које се бави анализом неколико уџбеника и наставних програма на Правном факултету у Београду и Нишу.
“У истраживању су дошле до закључка да се род, родни режими, родне улоге, уопште различити положаји мушкараца и жена у друштву, помињу у свега десет одсто наставних програма. Помињу се на врло неутралан начин, не постоји никаква квалификација о томе у каквом су положају једни и други. Ако се погледају уџбеници, само неколико примера, уџбеник уставног права не помиње родну равноправност, политике једнаких могућности, то да постоји разлика између формалне равноправности и суштинске равноправности, тј. између онога што кажу норме и онога какав је живот” рекла је Мандић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.