Вести
26. 12. 2017.
Вучић, Маца Дискреција и Змај од Шипова
За сваког новинара, по дефиницији, позив да разговара са председником државе, и још на најгледанијој комерцијалној телевизији, са националном фреквенцијом, требало би да буде велика част и још већи изазов. Зашто су, онда, многи угледни представници седме силе одбили љубазну понуду ТВ Пинк да у понедељак увече учествују у емисији у којој би, како је објашњено, могли да поставе сва питање, без икаквог ограничења, и то Александру Вучићу?
Овај, хајде да га назовемо парадокс, имаће, по свему судећи, последицу да ће председник Србије, барем према оном што је познато у тренутку док настаје овај текст, морати да учествује у још једном медијском ријалитију, у друштву Маце Дискреције, коју ће глумити, а ко други до Миломир Марић. Незванично, придружиће им се и Милорад Вучелић у роли Змаја од Шипова, али видећемо да ли ће и кога Жељко Митровић још успети да на’вата.
Не бих да спекулишем зашто Мића Ћулибрк, главни и одговорни уредник НИН-а, и бар још троје колега за које то поуздано знам – нису прихватили позив са Пинка. Уколико сматрају за сходно, они ће то сами објаснити.
Једино не знам како ће се одбранити Дража Петровића, који је денунциран да је кукавички одбио позив који, како каже глодур Данаса, није ни добио.
Вучићев монолог и новинари икебане
Позив упућен мојој маленкости нема баш неке логике. Врањске су угашене, ја сам само бивши председник НУНС-а, тренутно новинар без сталног посла.
Шта год да је у питању, нисам прихватио учешће у нечему што ће бити, како је најављено, „обраћање нацији“ председника Србије.
Зашто?
Пре свега, колективни интервју, који у последње време Вучић преферира, нова је ТВ форма и не тако често практикована. Ваљда по угледу на Путина, који пред неколико стотина новинара сатима одговара на питања, Вучић би овај модификовани руски модел да примени у Србији тако што ће сести за сто са неколико новинара, препознатих у јавности као критичари режима.
Проблем је, међутим, гледано из професионалног угла, то што је „колективни интервју“, заправо, проширена конференција за медије и не оставља довољно простора да се о било ком проблему разговор доведе до логичког краја и добије евентуално задовољавајући одговор. Досадашња искуства показују да се овакве емисије, као и његове конференције за медије, претворе у Вучићев монолог, а озбиљни новинари, попут Бошка Јакшића, бивају икебане које служе само за декор.
Уосталом, и студенти прве године новинарства знају да је интервју, а посебно телевизијски, веома специфичан формат за који су потребна специфична знања и вишегодишње искуство. Управо из овог жанра потичу и неки од светски познатих новинара–интервјуера, попут Оријане Фалачи, Ларија Кинга или Кристијан Аманпур.
Но, и то је мањи проблем, као што би се могла занемарити и чињеница што ће цео овај спектакл бити организован на Пинку, телевизији која је главни пропагандистички медиј управо Александра Вучића. У обрачуну са противницима владајућег режима, власник ове телевизије користи сва могућа средства и начине, од лажи, увреда, до личних, моралних и професионалних дисквалификација, што су на својој кожи могли да осете и неки од учесника позваних у емисију која треба да буде пример цивилизованог дијалога између неистомишљеника. Сиц!
Добро, али као што рекох, хајде да занемаримо и ту чињеницу зарад општег добра.
Новинари као Рогозинови јазавичари
И зато, да поновим дилему са почетка текста: чему би заправо послужила ова емисија све и да су сви позвани дошли у студио и сели преко пута Александра Вучића?
Да ли би у уторак ујутру порастао степен медијских слобода, власт престала да дели новинаре и медије на патријотске и издајничке, Вучић не би више ТВ Н1 цинично називао „америчком телевизијом“, Јавни сервис би почео да ради у интересу грађана…?
Не, све би остало исто јер се питање медијских слобода у Србији не решава позивањем двоје-троје критички настројених новинара у емисију са председником државе. То је процес за који је неопходан одређени степен демократске културе и свест да су слободни медији услов за било какав напредак српског друштва.
За тако нешто потребна је политичка свест и воља која у овом тренутку није видљива ни код Александра Вучића ни у власти коју он персонификује.
У таквој ситуацији, ја – а верујем ни остали новинари који су одбили учешће у емисији – нисам заправо прихватио да одглумим оног несрећног Рогозиновог јазавичара који је био потопљен неколико минута, а онда, на одушевљење председника Србије, извучен из воде жив и здрав.
Да смо пристали, после вечерашњег хепенинга Вучић би могао с правом да каже, да попут јазавичара, новинари, и то не само неколико минута, већ много дуже, могу да преживе у „течности која дише“ и, кад их изроне, од среће још машу репићем.
Е па, господине председниче, нека, хвала.
Коментари (1)
Остави коментар27.12.
2017.
Бежање од циља
Мислим да нисте у праву! Пинк ТВ, и све оно што иде уз њу, неће нестати тако што ћемо бежати од изношења става о њеном погубном дејству на све нас, и то у што ширем кругу Пинк-зависника. Ово је била добра прилика да бар део онога што сте изнели у тексту, а што се тешко може оповрћи, дође до оних којима је требало да буде намењено, ако ни због чег другог, а оно- због сопствене мирније савести. Овако се стиче утисак да се обраћате само колегама-истомишљеницима, као упутство како и сами да одреагују на сличан позив, па долазимо до логичног одговора на ону нашу стару пословицу: "Ако сви паметни попусте..." Србијом ће "пинк" владати до смака света!
Одговори