Вести
16. 01. 2018.
Њујоркер: Борба против лажних вести потребан, али не и довољан услов
Информисаност јавности је предуслов за демократију, али није довољна за њен опстанак, оцењује амерички лист Њујоркер у тексту о лажним вестима и констатује да борба против лажних вести неће донети решење за политичке проблеме.
Позивајући се на недавна истраживања о лажним вестима и њиховом утицају на јавно мњење, Њујоркер оспора и уврежено мишљење да је јавност у САД подељена на два табора приближно исте величине – либерални и десничарски.
Студија три политиколога са америчких универзитета Princeton, Dartmout и Ekseter, објављена почетком јануара, рађена је на основу података о интернет саобраћају месец дана уочи председничких избора у Америци 2016. и недељу дана после избора, и истраживања јавног мњења преко интернета у којем је учествовало 2.525 Американаца.
Као највећу вест из истраживања Нујоркер издваја да је, упркос многобројним лажним вестима, мали број насео је на њих насео, судећи по томе колико сличних чланака накнадно читали.
Закључак политиколога је да је око 10 одсто читалаца вести тражило још лажних вести, и да су прочитали у просеку 33,16 лажних прича.
Показало се и да су присталице садашњег америчког председника Доналда Трампа читали лажне вести које су ишле у прилог њему, као што су присталице његове ривалке на изборима Хилари Клинтон читали вести у прилог њој.
Политиколози су дошли до закључка и да су чланци и сајтови намењени провери података неефикасни, будући да их користе углавном они који не читају лажне вести, као и да готово није забележено да су испитаници проверавали податке лажних вести које управо читају.
Једна претходна студија двојице америчких економиста, на основу података које су испитаници давали по сећању о конзумирању вести, довела је до сличних закључака у погледу утицаја лажних вести.
Та студија је показала да је, уочи избора 2016.године, сваки одрасли Американац био изложен најмање једној лажној вести, али да је тек око осам одсто у њу поверовало.
Оцена Њујоркера је да је најупечатљивији закључак ових истраживања да америчко јавно мњење није подељено на два једнака табора по политичким уверењима, већ да су ставови Американаца засновани на чињеницама.
Као пример се наводе ставови грађана о реформи пореског система коју спроводи Трамп, јер истраживања јавног мњења показују да се бирачи противе тој рефоми, пошто на основу тачних информација сматрају да ће ићи у корист богатих, а не верују тврдњама да ће донети олакшице за средњу класу.
Да је јавно мњење чврсто подељено, такође би се могло очекивати да половина грађана подржава повлачење обавезног здравственог осигурања, које је увео претходни председник Барак Обама, али то није случај.
„Чињеница да већина Американаца подржава Обамин систем здравственог осигурања и не подржава пореске законе је доказ да је тачно извештавање и даље важно – у неку руку“, истиче Њујоркер.
Додаје се да се може закључити да посланици у Конгресу који су гласали за пореску реформу и гласаће за укидање обавезног здравственог осигурања то чине да би задржали своје положаје и задовољили донаторе, на уштрб интереса гласача.
„Другим речима, обавештена јавност је предуслов демократије, али не и довољан услов. Демократија би могла да умре у мраку, али светлост није гаранција да ће преживети“, закључак је Њујоркера.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.