Вести
19. 01. 2018.
Интервју Слободан Арежина: Грађанима је отет медијски јавни сервис РТВ
Апелациони суд у Новом Саду крајем децембра 2017. уважио је тужбу некадашњег програмског директора јавног сервиса РТВ Слободана Арежине и потврдио првостепену пресуду којом је Радио-телевизији Војводине наложено да га врати на радно место.
Но, да формални повратак не значи и стварни, Арежина се уверава већ седмицама. “Ја јесам директор Програма РТВ, тако је Апелациони суд наложио и добио сам решење у којем стоји да сам распоређен на то радно место. Међутим, ја не могу да обављам посао како би требало да ради директор медијског јавног сервиса зато што је одлучено да у РТВ постоје два директора програма. Покушам то да оспорим тврдњама да не могу два пилота надзвучног авиона у исто време да седе на том месту и управљају авионом или, да будем јаснији, не могу два возача у градском саобраћају да управљају аутобусом, један да контролише волан, други мењач. То је ризично, као што је и ово ризично за РТВ. Одлука руководства, међутим, таква је да они неће да смене досадашњег програмског директора и поред тога што је суд наложио да су ништаве све одлуке донете после седнице УО на којој сам смењен”, каже Арежина за Нови магазин.
Званично се више пута, преко писарнице, обраћао руководству РТВ-а са захтевом да се обави примопредаја дужности, али и даље постоје два директора програма и приде препорука да (се) усагласе како ће обављати дужност: “Све то је апсурдно и показује да чак и на суду кад нешто добијете, то не може да се истера”.
*Који су могући кораци даље што се вас тиче, с једне стране, а руководства РТВ, са друге?
Разне су опције. У разговорима са адвокатском канцеларијом Бељански која ме заступа разматрамо шта је могуће по закону предузети. Постоји могућност да се покрене нови судски поступак, али не желим да дајем аргументе, адуте другој страни у спору да нађе неки разлог да ме поново смени, мора се бити крајње пажљив и да редослед потеза буде што логичнији. У сваком случају, мислим да ће грађани којима је јавни сервис намењен трпети јер је у овој ситуацији тешко очекивати да се неопходне програмске промене спроведу.
Руководства што се тиче, довољан је предлог генералног директора Управном одбору и да УО већином гласова одлучи да ме смени. У техничком смислу то није проблем, али претпостављам да мора постојати разлог и образложење. У претходном поступку се показало да није довољно написати било шта да би се то спровело. Резултат оба суда, одлука је веома значајна; и ви знате да још од времена када сам као део пула дочекивао Тита из Хаване, ни тад, ни пре, ни касније није се догодило да се неко у медијима, посебно државним, врати на руководећу функцију својом иницијативом. То је велика ствар јер показује да се мора знати неки ред и да се реда мора придржавати. Покушавам и даље, у интересу РТВ и колега који тамо раде, да направим нешто што би се и реално видело као мој повратак на програм. Послао сам захтев УО да се врате емисије које су у међувремену укинуте, да се врате професионалци како би програм вратио свој углед и утицај.
*Има ли одговора?
Не, мени је посредно речено да “нисам овлашћен да се обраћам Управном одбору” као програмски директор.
*На основу којих података кажете да је јавном сервису РТВ потребно вратити углед и утицај?
Постоје разна мерила, једно је Нилсеново мерење рејтинга; шер је најбоље мерило. Да не ширим причу, укупан удео свих телевизија пада, али удео РТВ би морао бити већи или бар исти као што је био. Важан показатељ су и неколико истраживања агенција која показују да је 2015. проценат гледаности РТВ за целу Србију био 6-7 одсто, а сада је један одсто. Говоримо о паду од шест пута, шест пута мање људи РТВ доживљава као релевантан извор информисања.
*Тада је рејтинг РТВ био као и неких националних телевизија?
У неким сегментима јесте. Не кажем да смо и тада били презадовољни, забележен је скок, имали смо и рекорде, па су 2015. и 2016. грађани Војводине дочекали у највећем броју уз РТВ, рачунајући ту и РТС и Пинк. Генерално, имали смо скокове у значајним сегментима; не кажем да је рејтинг био огроман, требало је и већи да буде, али у односу на оно што је било пре тога и ово што је сад, било је знатно боље.
*Кад кажете “неке емисије” и “неки људи”, на шта и на кога мислите?
Мислим на људе који су радили аналитичке емисије. Јавни медијски сервис мора да буде пре свега јавна трибина за различита мишљења, различите ставове. Не кажем да их сада нема, али нестале су емисије као што су “Радар”, “У недостатку доказа”, садржаји који су подстицали људе на неку врсту грађанске активности. Не знам, на пример, зашто је укинута емисија “Зелена патрола”, где грађани указују на примере загађења у својој средини, при чему смо то радили у сарадњи са Факултетом, младим људима који су добијали бесмислено мале надокнаде. Постоје садржаји за које објективно не постоји ниједан разлог да не буду на јавном сервису.
Од имена – то су људи који су радили те емисије, мало ми је незгодно да их наводим, они раде тамо, а бојим се да их не везују за мене, па да имају проблема. Али, реално, зна се ко је тада радио, који професионалци треба да буду на којим местима. Иначе ће јавни сервис бити одузет грађанима и разбијен као чаша.
*У време смењивања имали сте велику подршку грађана, пре свега кроз протест Подржи РТВ, али и неких професионалних удружења као НДНВ и НУНС. Да ли се нешто променило данас?
Покрет постоји, девојке које воде Покрет раде вредно, труде се колико могу да помогну у решавању ових проблема. Ја сам учествовао у протесту са дистанце јер су после мог смењивања људи остали без посла и задатака које су радили без икаквог објашњења, једноставно су почишћени. То је мотив за протесте, не моја смена. Мислим да енергија још постоји, али ми смо као она жаба коју полако кувају – бојим се да јавност, да грађани полако пристају на оно што значи отимање њихове имовине. Њима је отет медијски јавни сервис Радио-телевизија Војводине.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.