Вести

24. 01. 2018.

Извор: Данас

Председник Европске федерације новинара Могенс Блихер Бјерегорд о слободи медија у Србији

Подржати слободу медија у Србији. И тачка!

Став председника Србије Александра Вучића мора да се промени тако да он подржава слободне медије и не треба да их помиње као "стране плаћенике", мора да преокрене такву реторику и да чува новинарство и слободне медије, оценио је за Досије НУНС-а председник Европске федерације новинара Могенс Блихер Бјерегорд.

"Нажалост, видимо много притисака и претњи према српским новинарима и тај број се само повећава, судећи према платформи коју је Савет Европе усвојио о слободи штампе ибезбедности новинара, где се виде многи примери репресије и повреде права новинара у Србији. Нисам сагласан са оценом премијерке Брнабић да нема притисака на новинаре у Србији и, као што сам већ рекао, то мора да се промени док не буде прекасно. Задовољан сам што је председник Вучић желео да седне за сто са нашом делегацијом у мисији проучавања медијских слобода. Важно је за председника да буде постојан и чврст у изреченом ставу према новинарству, према слободи медија, мора то да подржава. Не сме да доводи у питање било шта у вези са тим, нема ту места за ʼалиʽ, он једноставно треба да подржи слободу штампе и тачка. Важно је подржавати новинарство и решавати случајеве када су новинари нападнути, јер ако постоји некажњивост, онда позивате на ново насиље. Решавање случајева напада на новинаре мора да буде приоритет", истиче Бјерегорд.

Он наглашава да постоје бројни проблеми по питању слободе медија у Србији и да се новинари боје шта ће им се десити током рада на истраживачким темама. Као очигледан пример наводи случај Крика, који је био изложен бројним притисцима и претњама.

Позитивно је, додаје Бјерегорд, сазнање које је добио од тужиоца током разговора да нема разлике у третману претњи упућених преко интернета или лично.

Досије: Какви су ваши утисци из разговора са председником Вучићем?

Бјерегорд: Имали смо дуг разговор. Указао сам на главне проблеме који су важни са становишта слободе медија, као и на неопходност поштовања новинара, медија, слободе медија... То је отворило бројне теме током разговора.

Најважније је да је, на крају разговора, председник поновио да ће, како је навео, сваке недеље бранити медијске слободе. У вези ас тим сам га упитао да ли ће то бити безусловно. И он је потврдио. Сада је важно шта ће се догодити у стварности. Генерално, мислим да смо имали занимљив и важан састанак, али и не увек лаган разговор. Обећао сам му, и то ћу урадити, да ћу му предочити случајеве на које је указао Савет Европе, јер је био изузетно заинтересован за те конкретне примере.

Досије: Шта вам је председник обећао?

Бјерегорд: Осим обећања да ће бранити слободу медија без услова, рекао је и да неће више прозивати медије као америчке. (Односи се на ТВ Н1 – прим. Досијеа.)

Досије: Мисија ће после вишедневног боравка у Србији имати препоруке. Можете ли да их наведете за Досије?

Бјерегорд: Прва препорука се односи на питање безбедности. Сви случајеви угрожавања безбедности новинара морају се третирати озбиљно, а случајеви из прошлости морају да се истраже и процесуирају до краја. Ако се то не уради, починиоци неће бити кажњени.

Ово је важно не само због индивидуалних случајева, него и због питања некажњивости. Све нападе на новинаре треба да осуде највиши званичници. Неопходно је послати јасне знаке да слобода медија мора безусловно да буде заштићена, а предуслов за то је да случајеви напада и убиства новинара буду истражени до краја.

Друга препорука односи се на медијску стратегију. Имајући у виду ситуацију у овом тренутку, питање медијске стратегије треба веома брзо да се разреши. По питању нове медијске стратегије широм земље треба организовати јавне консултације на пристојан и транспрентан начин, мора да се обезбеди довољно времена за пристојну дебату и то треба спровести „онлине и оффлине“. То мора бити транспарентно и промишљено, а треба узети у обзир све препоруке новинара и медија.

Трећа препорука односи се на социјалну правду и права. Постоје многа места на којима социјални дијалог не постоји, те га треба засновати. Треба обезбедити бољу инфраструктуру за социјални дијалог, у који треба укључити и послодавце, а постоји потреба да се изграде капацитети како би институције могле да раде. Било би добро и да омбудсман има више алата за поступање и консултацију с медијима и медијским организацијама, а време које новинари чекају за приступ информацијама од јавног значаја треба да буде краће. Новинари имају право да истражују оне који се налазе на власти и то је порука коју је повереник успешно пренео председнику и другим званичницима.

Неопходно је додатно ојачати Савет за штампу и подстаћи новинаре да поштују препоруке Савета.

Указали смо и на то да сужавање дефиниције ко може бити новинар може угрозити слободу штампе. Када сужавате те могућности, у суштини, сужавате и дефиницију ко може да се бави новинарством, а то може да буде фактор који отежава слободу новинара.

Радну групу за безбедност новинара, коју чине представници медијских удружења, полиције и судства треба ојачати и унапредити дијалог и њен рад. Не слажем се са тим да треба напустити Радну групу, јер ако желиш да промениш ствари и тренутно стање то ћеш лакше да урадиш кроз институцију него ван ње.

Досије: Како планирате да пратите примену ваших препорука? Да ли планирате да поново посетите Србију?

Бјерегорд: Плуралистичко медијско окружење, истраживачко новинарство, поштовање улоге медија су основни стубови демократије и заслужују поштовање. С демократијом цвета и новинарство. Имамо пуно посла испред себе, али ми ћемо то детаљно пратити. Вратићемо се овде и пратићемо шта се дешавало с нашим препорукама. Нисмо још расправљали на који начин ћемо пратити примену препорука, али сигурно је да ћете ме видети опет у Србији у ближој или даљој будућности. Будите уверени да ћемо сигурно наћи начин да пратимо примену наших пропорука.

Можемо ове случајеве да покажемо Европској унији, да прикажемо све, да се побринемо да се тражи од државе да одговори о чему се ради, зашто се нешто дешава, зашто нападају новинаре и шта ће да се уради по том питању.

Нагласио бих и да су у овом процесу важне и све три новинарске организације у Србији које су наше чланице. Ми смо започели заједничку мисију са информацијама, односно знали смо шта се дешава. Уосталом, не можете да започнете мисију са препорукама, а током дводневне посете Србији сазнали смо нове ствари и проширили своја сазнања. Могу да наведем баш пример Радне групе за безбедност – као што сам раније истакао, мора да се нађе начин да се учествује у дијалогу. Проблем се неће решити ако се напусти Радна група. Знам да су то тешке ствари. Када се осећаш увређеним и када видиш да ствари иду исувише споро, нормална људска реакција је да се каже да је то превише и да се због тога жели изаћи и ставити тачка на то. Упркос томе, сматрам да новинари и организације морају да учествују у дијалогу, а не да буду ван њега.

Једна од препорука српским колегама биће и то да морају бити свесни тога да ако желе да реше проблем, онда они морају да учествују у дијалогу, а не да га напуштају. Када ставиш тачку на дијалог онда мораш да схватиш да ниси близу одлуке, мада је јасно да је после лакше критиковати. Али поента је да треба тражити решење. Уосталом, и ја и организација на чијем сам челу често смо били предмет критике што се учествује у одређеном дијалогу, али смо остали истрајни. Свакако да некада резултати нису најбољи, али јесу бољи од ситуације када их уопште нема. Да не верујем да треба да се борим за слободу штампе, онда не бих долазио у овакве мисије да разговарам са вама, са представницима власти, да нисам уверен да ће се постићи неки резултат не бих ово радио.

Досије: По чему се разликује српско новинарство од европског?

Бјерегорд: Страх, притисак и претње усмерене ка новинарима у Србији, не постоје у ЕУ. Мада бих нагласио да је Турска најгори пример по питању слободе медија.

Досије: Имајући у виду садашњи ниво слободе медија у Србији, да ли она испуњава европске стандарде по питању чланства у ЕУ?

Бјерегорд: Аполутно не. Србија не испуњава те услове и ако не буде побољшања стања, то ће свакако бити проблем када је реч о чланству у ЕУ.

Унија врло добро зна каква је ситуација, морају да буду врло чврсти и непоколебљиви када се обраћају председнику о условима који треба да се испуне да се уђе у ЕУ, слобода медија мора да буде један од предуслова да Србија уђе у ЕУ. Ако се ЕУ врло строго поставља када говори о законима о медијима у Пољској и Мађарској, које су чланице, онда не може да пристане на такву ситауцију у земљи која је кандидат за чланство, попут Србије.

Због грађана је важно да постоји комплетна слика о ономе што се дешава у њиховој земљи, а то може да се постигне једино ако постоје отворени и слободни медији.

Двоструки стандарди

Досије: Да ли ваша организација може да помогне српским колегама који раде у европским компанијама које најгрубље крше њихова радна права, док то не раде у ЕУ? У ствари, реч је о дуплим стандардима када је реч о правима новинара у ЕУ и у Србији.

Бјерегорд: Наравно да је ово један од проблема којим се ми као Европска федерација новинара бавимо. У том смислу подржавамо колеге у Европи и њихове синдикате када воде социјални дијалог, с тим што ми као организација не учествујемо у томе.

Конкретно, ако имамо велику немачку компанију у Србији, онда новинари из Србије морају да буду у контакту са колегама у Немачкој како би се извршио притисак на ту компанију да и они буду обухваћени колективним уговором. То је изузетно важна тема и мора да се пронађе начин да се реши ово. И у том смислу морају да се искористе сви могући инструменти како би се менаџмент компаније натерао да поштује радна права и новинара у Србији.

Лажне вести су пропаганда

Досије: Лажне вести или „факе“ вести су постали карактеристични за новинарство на глобалном нивоу. Како се борити против тога?

Бјерегорд: То нису лажне вести, већ је то пропаганда. Важно је то назвати правим именом. То су лажи, пропаганда или дезинформисање. Сви морамо бити сагласни у томе да их назовемо правим именом. Уколико то не урадимо, остављамо могућност да неко покрене расправу о томе колико је нешто лажно.

Такође, новинари морају да учествују у том дефинисању, а не да то остане на академском нивоу. Између осталог, зато је важно да постоји квалитетно и плурализовано новинарство, јер у том случају неће бити пуно лажних вести против којих се треба борити.