Вести

01. 02. 2018.

Аутор: Маја Дивац Извор: Цензоловка

РТС и београдски избори: Хоће ли јавни сервис бити саучесник у стварању нефер изборних услова?

И поред недоречености закона и конфузног Правилника РЕМ-а о дужностима медија за праћење локалних избора, јавни медијски сервис би морао о њима да извештава на исти начин као о републичким. У супротном, постао би саучесник у стварању услова за недемократску предизборну кампању, чије би последице биле далекосежне по будућност и Београда и целе земље

Судећи по извештавању електронских медија, тешко се може закључити да је предизборна кампања увелико у току и да се избори за одборнике Скупштине града Београда одржавају за месец дана.

Србија већ годинама живи у континуираној изборној кампањи па нема велике разлике између „редовног стања“ у коме се, у већини медија, свако другачије мишљење блати и прогања, и овог тренутног изборног у коме доминира функционерска кампања врха СНС-а, док су остале политичке опције готово занемарљиво заступљене.

Од последњих избора за Скупштину града у марту 2014. доста тога се променило на медијској сцени. Од промена које утичу на информисање Београђана о предстојећим изборима треба поменути:

– доношење сета нових медијских закона и подзаконских аката;

– приватизацију некада градске телевизије Студио Б која је била информативни стуб Београда, а данас је део пропагандне машинерије владајуће партије;

– наставак урушавања медијских слобода и протеривања опозиционих политичких ставова из медија и из јавне сфере;

– континуирано избегавање медија да све учеснике избора представе равномерно и непристрасно.

Дефиниција информисања током избора

Под информисањем о предизборним активностима учесника избора, према дефиницији РЕМ-а, сматра се програмски садржај који се емитује у информативном програму или у посебној емисији у којој се извештава о предизборним активностима, идејама и мишљењима које кандидати заступају, или је конципирана у виду интервјуа или радио и ТВ сучељавања (видети Правилник РЕМ-а).

Незаконито понашање медија

Оно што се није променило јесте Закон о локалним изборима који у члану 4 и у члану 27 наводи да су током изборне кампање средства информисања дужна да „обезбеде равноправност, благовременост, истинитост, непристрасност и потпуност у обавештавању о свим подносиоцима изборних листа и о кандидатима с тих листа“, као и да грађани имају право да преко средстава јавног информисања буду истинито обавештени „о свим активностима учесника изборног поступка и догађајима значајним за изборе“.

Ове одредбе се односе на све медије, без обзира на то да ли се ради о установама јавног медијског сервиса или о медијима у приватном власништву.

И Закон о електронским медијима, у члану 47, наводи да је дужност свих електронских медија да „у току предизборне кампање регистрованим политичким партијама, коалицијама и кандидатима обезбеде заступљеност без дискриминације“.

У свакој развијеној демократији овакве одредбе закона биле би довољна смерница за медије. Међутим, не и у Србији. Већина приватних електронских медија одавно је постала најжешћи заступник политике владајуће партије и прогонитељ другачијег мишљења, па у том духу извештава и у време избора.

Од националних телевизија, грађанима Србије, а у овом случају грађанима Београда, остало је једино да се поуздају у професионалност јавног медијског сервиса, који засад оклева да јавности понуди оно што је дужан, а то је „бесплатно и једнако представљање политичких странака, коалиција и кандидата који имају потврђене изборне листе за републичке, покрајинске или локалне изборе, у време предизборне кампање“, као што у члану 7 став 8 прецизира Закон о јавним медијским сервисима, иначе донет 2014. године.

Без детаљних упутстава о обавезама медија

Да ли ће РТС, као медиј чија је основна функција остваривање јавног интереса, омогућити бирачима да се упознају са програмима, идејама и мишљењима учесника београдских избора кроз информативни програм и специјалне емисије које укључују и сучељавања, још увек је неизвесно, иако постоји наговештај да јавни сервис намерава да поступи у складу са својим законским обавезама.

Веома је важно и како се тумачи закон. Да ли регулатива нуди макар један разлог због кога би руководство РТС-а могло да заузме став да „не постоји предизборни програм за локалне изборе“, што је мишљење које се недавно чуло у једној емисији на јавном сервису?

Чињеница је да Закон о локалним изборима, за разлику од Закона о избору народних посланика, садржи само општа начела о дужностима медија и правима грађана током изборне кампање. У њему се детаљно не прецизирају обавезе јавних медијских сервиса, што може створити одређене недоумице, посебно када се имају у виду и конфузна решења у Правилнику о обавезама пружалаца медијских услуга током предизборне кампање који је 2015. донело Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ).

У Закону о избору народних посланика, који се примењује у време спровођења републичких али и председничких избора, конкретно се наводи да су радио-станице и телевизије, чији је оснивач Република Србија, дужне да од дана расписивања избора „обезбеде представљање подносилаца изборних листа и кандидата, као и изношење и образлагање изборног програма подносилаца тих листа“ (члан 49), док се у члану 51 овог закона прецизира и на који начин се утврђује број и трајање емисија за представљање учесника на изборима.

Овако детаљних упутстава нажалост нема и у Закону о локалним изборима, слично као што нема ни казнених одредаба у случају кршења закона, нпр. фалсификовања изборних резултата, гласања уместо друге особе или захтевања да бирач каже за кога је гласао, што су све кривична дела за која су у Закону о избору народних посланика предвиђене казне од једне до три године затвора.

Иако казнених одредаба нема, то наравно не значи да особи која на локалним изборима преправља резултате избора не прети затворска казна. По истој аналогији може се закључити да то што у Закону о локалним изборима не пише на који начин се руководство јавног сервиса договора са учесницима избора о представљању, не значи да до таквог договора не треба да дође.

РЕМ – уобичајено конфузно

Ипак, највећу конфузију ствара Правилник РЕМ-а о обавезама пружалаца медијских услуга током предизборне кампање. Правилник прописује обавезе РТС-а и РТВ-а по питању представљања листа и кандидата за избор народних посланика и за избор чланова за националне савете националних мањина, али то не чини и када је у питању представљање листа за одборнике Скупштине града Београда, иако на овим изборима гласа скоро четвртина бирачког тела Србије.

Може се претпоставити да је аутор Правилника сматрао да се питање извештавања о локалним изборима у Београду може тумачити чланом 3 који прецизира да предизборни програм о изборима који су расписани само за одређено подручје, као што су нпр. аутономна покрајина, град или општина, „може емитовати само пружалац медијске услуге чија зона покривања обухвата подручје за који су избори расписани“ (чл. 3 Правилника РЕМ-а), док други медији, чија зона покривања не обухвата подручје где се одржавају избори, то може чинити „на општи начин“ (чл. 3 Правилника РЕМ-а).

Оваква одредба има смисла утолико што „скида“ обавезу са нпр. телевизије у Пироту да представља изборне листе за локалну власт у Суботици, међутим – проблем настаје због тога што спречава адекватно информисање у бројним другим ситуацијама.

На пример, у случају када град или општина немају радио или ТВ станицу који покривају њихову територију или немају медиј који емитује информативни програм, па самим тим, по закону, немају ни могућност да извештавају о предизборним активностима. Или када је локални медиј промотер одређених политичких ставова, што се коси са принципима непристрасности, истинитости и равномерне заступљености.

Ако би се овај члан Правилника применио на случај избора у Београду, могло би се помислити да се предизборно представљање листа за Скупштину града Београда може емитовати само на телевизији која има зону покривања на територији главног града, као што је то на пример Студио Б, који је у међувремену постао телевизија која заступа интересе владајуће партије.

Међутим, оно што је за изборе у Београду битно јесте да се и овако конфузна одредба Правилника ни на који начин не коси са улогом коју на београдским изборима треба да одигра јавни медијски сервис, чија зона покривања обухвата територију читаве земље, укључујући и Београд.

Имајући у виду острашћеност приватних медија и чињеницу да програм ТВ Н1 не прате сва домаћинства на територији главног града, јавни медијски сервис данас представља једину шансу да грађани добију истиниту и потпуну информацију о програмима и политикама изборних листа и кандидата, а што је основни предуслов како би бирачи донели одговорну одлуку о томе коме ће дати свој глас. Уосталом, јавни сервис на то обавезују и Закон о ЈМС, Закон о електронским медијима, Закон о локалним изборима, Закон о јавном информисању и медијима.

Уколико не би испунио своју законску обавезу, јавни медијски сервис, чија је основна делатност да „остварује јавни интерес, уважава захтеве јавности и за своје деловање одговара јавности“, постао би саучесник у стварању услова за нефер и недемократску предизборну кампању чије би последице биле далекосежне по будућност нашег главног града и наше земље.