Вести
08. 02. 2018.
Како се борити против лажних вести?
Проглашена за реч 2017. године, од стране Колинсовог речника енглеског језика, проблем који fake news представља није нов. Свакако не код нас, где таблоиди годинама владају користећи се кривљењем или измишљањем информација. Ипак и угледнији, мејнстрим медији у земљи нису безгрешни, па им се, да ли због непознавања тематике којом се баве, лошег превода на српски или једноставно, лењости, дешава да објаве нетачне информације.
Срећом, упоредо са пролиферацијом лажних вести, развијани су алати које сви могу користити како би проверили истинитост информација. Представићемо вам неке од њих.
Све чешћи извор лажних вести су сајтови - копије. Направљени да изгледају као оригинали, већином садрже тачне вести и тако дају кредибилитет неколицини лажних које покушавају да пласирају. Најпознатији овакав пример је сајт abcnews.com.co, на којем су лажне вести објављиване уз помоћ идентитета медијске компаније АБЦ и оригиналног сајта abcnews.go.co. У оваквим покушајима "крађе идентитета" често се користи сличност слова, па на пример, слово И у адреси сајта може бити замењено словом Л и тако преварити читаоце.
Поред обраћања пажње на адресе са којих читамо вести, један од начина да се утврди да ли сајт припада легитимном медију јесте претрага уз помоћ whois.com. Овим алатом можемо доћи до података о регистрацији сајта, информација о особи или компанији која је закупила сајт, као и времену када је то учинила. Ограничење постоји, јер неке хостинг компаније нуде опцију скривања информација о регистровању, али се она плаћа и не користе је сви.
Уколико сумњамо да је садржај вести или њихов наслов промењен након објављивања, уз помоћ arhive.org/web можемо доћи до оригиналног садржаја, будући да ова апликација прави скриншотове практично свих сајтова на интернету. Иако се сајтови не архивирају сваког дана, ово остаје изузетно користан алат за уочавање промена за које медији нису желели да знамо. Како бисмо сачували овакав "проналазак", можемо искористити бројне конверторе вебсајтова у пдф или пнг формат, а наравно, увек можемо направити сопствени скриншот екрана.
Фотографије, кроповањем или измештањем из контекста понекад служе да би се додатно појачала кредибилност неке лажне вести. Google image search пружа једноставан начин да, уношењем урл-а фотографије или њеним аплоудовањем у Гуглов софтвер, дођемо до оригиналне фотографије и места на којем је првобитно објављена.
Још један фантастичан алат којим можемо утврдити веродостојност фотографије је exifdata.com. Приликом фоткања, скоро све новије дигиталне камере бележе информације о настанку фајла, модел камере, време настанка, експозицију, отвор бленде, да ли је коришћен блиц, да ли су кориговане боје и сличне податке који се називају EXIF.
Међутим и овај софтвер има своја ограничења, јер EXIF подаци могу бити накнадно промењени, а немају их ни све фотографије на интернету, нарочито ако медији користе измењене верзије. Зато, уз помоћ google image search-а до оригинала, и уз мало среће до детаља фотографије.
Лажне вести се често шире и на Јутјубу, па је Youtube data viewer користан алат за улажење у траг метаподацима снимака који су тамо објављени. Помоћу њега можемо утврдити тачан тренутак аплоудовања снимка и тако у мору копија утврдимо првообјављену верзију снимка, невезано за јавно доступан тиместамп видеа, који је могуће изменити.
Професија у офанзиви
Поред доступних алата које можемо користити, све више редакција се бави разоткривањем лажних и нетачних вести. Крајем прошле године су у Србији, готово истовремено, покренута два таква сајта, Раскрикавање и FakeNews Трагач.
Уредница портала Вања Ђурић појашњава да је покретање Фејк Њуз Трагача у Србији било неопходно.
"Трагач је део пројекта којег реализује Новосадска новинарска школа у сарадњи са организацијом из Прага Transitions Online, у склопу пројекта Debuking misinformation. У њему учествују људи који су се пред крај прошле године обучавали да препознају и деконструишу јавне вести, као и да јавности представе шта је проблематично у њима. Један од резултата је и тај сајт”, каже Вања и додаје да су препознали потребу покретања једног таквог портала, где би се људи информисали, али у форми на какву су већ навикли. Она истиче да пријављивање лажних вести није једини начин на који грађани могу да се укључе.
"Мислим да је једна од предности овог сајта то што има едукативну компоненту и што у табовима, поред стандардног дела где се налазе вести, постоји нешто што се зове 'деконструишите сами'. Овде људи могу да прођу један мини курс о деконструкцији лажних вести. То је нека основа и мислим да чак и оном ко се не бави новинарством може бити јасно и може дати неке прве смернице у томе како да препозна лажне вести, што је и те како важно у свакодневном читању медија", закључује наша саговорница.
Не гледам тв и не читам новине јер не верујем медијима више не може бити изговор. Захваљујући овим алатима, свако може измерити истину, па више не морамо бити у недоумици да ли су информације које добијамо тачне или не.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.