Вести
08. 02. 2018.
Храбри новинари, “породичне посете” и претње
Парим Олури (Parim Olluri), један од оснивача онлајн медија Инсајдер (Insajderi), познат по истраживачком новинарству, каже да је од оснивања пре две године до сада овај медиј објавио преко 100 истраживања и разоткрио на десетине корупционих и других афера.
Објављивање истраживања је попраћено претњама које су кулминирале августа прошле године, када су га физички напале три особе док се у вечерњим сатима са вереницом враћао кући. Случај је одмах пријављен полицији, али га је зачудило да је полиција тражила помоћ од грађана у идентификовању нападача.
“Мени су чудне многе околности. Прво, чињеница је да је прошло пет-шест месеци а Косовска полиција још није успела да идентификује актере овог чина. А полиција има фотографије на којима се они јасно препознају, баш као и видео снимак! Државне институције исто тако имају и регистар грађана и могу упоређивањем да врло брзо дођу до резултата,” каже он.
Олури не зна конкретно које истраживање је узрок напада, али је сигуран да све то има везе са његовим новинарским послом.
“У том периоду објавио сам серију чланака у којима се помињу многи команданти ОВК-а који су данас коруптирани послератни бизнисмени, тако да мислим да је физички напад дошао као реакција на те написе. Поред мене лично и Косовска полиција је оценила ситуацију опасном, несигурном. А чињеница да, пошто је моја лична безбедност оцењена угроженом и полиција ми препоручила да се легално наоружам, говори да и сама полиција не може, или можда нема капацитета да обезбеди слободно кретање за све,” каже Олури.
Недавно искуство новинарке тиражног дневног листа “Коха Диторе”, Саранде Рамај (Saranda Ramaj), није имало физички напад као епилог. Овој храброј новинарки, која се четири године бави углавном истраживачким новинарством, претили су више пута због обављивања бројних афера, али није ни сањала да ће се отићи толико далеко да претеће поруке прими преко својих родитеља.
“Дошли су у кућу и разговарали са мојим родитељима, у касним вечерњим сатима. Непознати људи за које моја породица, конкретно моји родитељи, никада нису чули, пошто ја ретко са њима разговорам о свом послу и рекли им: “У реду је оно како је извештавала до сада, али нека више не извештава.” То је била њихова порука и оставили су визит карту. Визит карта је била на име једне врло високе државне институције – Националне канцеларије за контролу. Оставили су број телефона и поручили да могу да се сретнем с њима,” каже Рамај.
Откриће да бројне неправилности и кршења у првобитном Извештају Контроле Државног тужилаштва нису приказани и у завршном Извештају, био је разлог што су непознате особе у касним вечерњим сатима "посетиле" њене родитеље. Рамај каже да је и раније било покушаја да се ступи у контакт с њом преко трећих лица и да јој је чак нуђена “компензација” како не би објавила своја сазнања. Међутим, она је искључиво инсистирала на званичном сусрету, у редакцији листа “Коха Диторе”, до којег никада није дошло.
Овај случај вербалне претње је, за разлику од ранијих случајева, имао позитиван завршетак. Након што је интервјуисала све укључене стране, полиција је поднела кривичну пријаву тужилаштву.
“Према мојим информацијама, актери који су у томе учествовали су признали кривицу. Осим што је признала кривицу, отишли су и корак даље и признали да је првобитни Извештај повучен и да је промењен део који се односи на кршења у Државном тужилаштву. У завршном извештају тај део је отклоњен. То је добра вест јер је, по мојим информацијама, полиција изашла са посебном, званичном информацијом око овог случаја, па је сада на Тужилаштву да покрене сопствену истрагу и покаже да ли је било укључено у прикривање извештаја.”
Крајем прошле године Асоцијација новинара Косова је објавила истраживање о безбедности новинара. Петрит Чолаку (Petrit Çollaku) новинар и истраживач , каже да је у 2017. години у односу на претходну 2016. годину повећан број претњи новинарима:
“До краја децембра регистровали смо 24 случаја, док је у полицији нешто више од 30 пријављених случајева, међу коима су и два физичка напада. Забележен је један напад на имовину, а већином су вербални напади: претње телефоном или слање порука преко других лица до новинара. Има претњи и преко Facebooк-а, друштвених мрежа,” каже Чолаку.
Чолаку каже да су до сада решена само два случаја, један из 2014. године и други из 2016. године те да новинари очекују већу ефикасност органа безбедности, полиције и судова.
“Примећено је да се ове године, мање више, нападају новинари који се баве истраживачким новинарством, пошто у својим наступима и објављеним текстовима углавном оптужују чак и „високе” личности, јаке фигуре које се ‘мотају’ около,” каже Чолаку.
Парим Олури из Инсајдера сматра да отварање многобројних онлајн медија има за последицу заоштравање односа политичара према новинарима. “Председник или премијер не могу да преговарају са, на пример 300 медија како би спречили објављивање неког истраживања, тако да су се њихови проблеми сада спустили на терен, на улицу,” каже Олури.
Саранда Рамај оцењује да је пропаганда опаснија од физичког напада:
“Интересне групе су врло јаке на Косову. Интересне групе не познају партије, нити признају правосудни систем. Односно правосудни систем и партије су у служби интересних група, а не обрнуто. И појединци из разних партија припадају истој интересној групи. На жалост, ове интересне групе су ‘купиле’ и један део медија, углавном преко реклама.
Формирали су својеврсни “покривач” којим се обезбеђују. На сваки најмањи напад, ове групе се осећају угроженим због, рекла бих криминалног ”backgraund-а”. То је основни разлог њиховог настојања да поткупе медије, а само мали број медија не пристаје на плаћање. Медије које не плаћају, настоје да дискредитују. Уколико не успеју да их дискредитују, онда изађе неко и нападне их,” каже Рамај.
Државни тужилац Александар Љумези (Aleksandër Lumezi) каже да је у склопу Канцеларије државног тужиоца именовао Координатора задуженог да прати рад других тужилаца, као и по једног тужиоца у основним судовима других већих општина, са задатком да се баве случајевима у којима су новинари оштећене стране. Такође је отворена и база података у којој су регистровани сви новинара.
“Имамо параметре на основу којих оцењујемо рад координатора и тужилаца који се баве овим предметима и могу да кажем да смо имали повећану ефикасност у решавању тих предмета. До сада смо истражили и подигли оптужнице у 22 предмета које смо послали судовима. Већина преосталих случајева су у фази прикупљања информација или у истражној процедури,” рекао је Љумези.
Почетком 2018. године Асоцијација новинара Косова је забележила још један случај претње новинару који је писао о злоупотреби положаја једног општинског званичника у Гњилану. Полиција је овом званичнику одредила меру притвора од 48 сати.
Епилог се још увек не зна, али Чолаку каже да новинари желе правду и да политика кажњавања мора да се промени. У супротном, порука је следећа: одем, запретим и пребијем једног новинара и на крају будем осуђен 200, 300 еура и ослобођен, без већих проблема.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.