Вести
14. 02. 2018.
Можда је новинар напао господу разбојнике?
Постоји ли подударност у мишљењу европског комесара Јоханеса Хана и државног секретара за информисање Александра Гајовића? Ма колико незамислива, она је не само могућа већ и доказива. И један и други су, наиме, на тврдњу о угрожености медија у Србији изјавили да су им неопходни и докази да у то поверују.
Хан је рекао да је „више пута чуо те примедбе“ али да су му потребни и „одређени докази“. Гајовић је отишао и корак даље. Изражавајући сумњу у саму веродостојност угрожености, он је изјавио да је – ради целовитости истраге – пожељно да се чује и мишљење „друге стране“. Да ли „господе“ батинаша и насилника (ово „господе“ је због „политичке коректности“) којима је помрчина природни миље, а образине са фантомкама да сакрију лице (које немају) најомиљенији вид прерушавања?
Па шта државни секретар очекује од „господе“ разбојника као „друге стране“? Да потврде како су некоме претили или како су некога угрожавали? Или да – познати по истинољубивости – направе вербални салто мортале изјавом како су сами били нападнути?
Ако је, дакле, мало вероватно да ће фантоми сами себи смакнути маске, у прибављање доказа мораће да се упусте сами новинари. Па не може се рећи да су такви напори изостали. Многе домаће и међународне институције које се баве медијима понудиле су, напротив, обиље сведочанстава о угрожености медија у Србији. Европска комисија је, тако, закључила да се пореске инспекције користе за економске и финансијске притиске.
РЕМ није обезбедио пуну примену закона
„Стручна мрежа за заштиту новинара“ открила је да, „од укупно 191 конкурса за суфинансирање медијских пројеката од јавног интереса у 132 постоји нека врста неправилности“. То – мање отменим речима исказано – говори да је новац претежно одлазио за прорежимске подухвате.
Међу сијасет других, такође озбиљних запажања о укидању дијалога, ускраћивању одговора на новинарска питања, злоупотреби података из надлежних институција, устезању од оглашавања у политички неподобним медијима, можда је од највећег значаја још једна порука Европске комисије – да је „дужност Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) да обезбеди пуну примену закона о равномерном приступу медија свим кандидатима у изборној кампањи“.
Па да ли је РЕМ обезбедио „пуну примену закона о равномерном приступу опозиције“? Наравно да није, што је, уосталом, један од разлога за незадовољство опозиције и уличне протесте. Да ли су то обезбедила друга надлежна тела, управни и надзорни одбори? Наравно да нису, нити ће.
Председник Програмског савета РТС-а Миливоје Павловић, овога пута у својству легалисте, претећи поручује да „неће улица да одлучује о уређивачкој политици“. У тој изјави недостаје само једна ситница: ко ће одлучивати ако то не чине за то надлежна тела?
Нека Хан погледа Пинк и Студио Б
Па како је европски комесар реаговао на поруке Европске комисије (заиста нам је тешко да поверујемо да за њих није чуо)? Тако што је за време посете Београду начелно потврдио своју приврженост „владавини права“ и свим другим европским вредностима.
Увек је, наравно, пожељно да се тако нешто понови и хиљаду пута, под само једним условом: да објасни о каквој се „владавини права“ може уопште говорити ако опозиција на електронским медијима са националном фреквенцијом и у другим режимским медијима не постоји или се представља једино у изопаченом виду, ако је, другим речима, практично укинута.
Да ли је довољно да на све то изјави како „постоје недостаци, али постоје и у другим земљама“? Нема, другим речима, ничег неуобичајеног. Таква изјава је у најбољем случају релативизација питања владавине права, медијских слобода и свег осталог што уз то иде, а у најгорем (мада је и у најбољем случају довољно лоша) допуштење властима да само тако наставе.
Ако су европском комесару за нешто више изостали докази, понудићемо нешто делотворније: да везан (другачије не би поднео) одгледа у целини информативне програме Студија Б или Пинка (у друштву Сарапе, на пример).
Ако то издржи, опростићемо му све, чак и изјаву да у медијској сфери постоје само недостаци који се, јелте, могу исправити.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.