Вести
19. 02. 2018.
НДНВ: Проблеми мањинских медија бројни али испод радара јавности
Мањински медији остају "испод радара" и јавност не зна за њихове проблеме, иако су они бројни, почев од сталних политичких притисака, мизерних плата, беспарице, цензуре и аутоцензуре, смањивања публике због велике емиграције младих људи, слабог новинарског кадра, наводи се у истраживању "Информисање на језицима националних мањина – на споредном колосеку", које је спровело Независно друштво новинара Војводине (НДНВ).
"Не зна се, додуше, ни шта држава тачно подразумева под појмом мањинског медија. Нема ни валидног податка о тачном укупном броју медија који у потпуности или делимично извештавају на језицима националних мањина. Једино се зна да је њихов број након приватизације сужен, као што се најчешће помиње процена да мањинских медија има око 200", навела је у том истраживању медијска експерткиња Жужана Серенчеш.
Она је додала да се не зна ни за крајње ефекте приватизације медија, у смислу колико се у пракси заиста поштује законска одредба о континуитету мањинских садржаја у приватизованим вишејезичним медијима, ни које су санкције у супротном.
"Коначно, не постоји ниједна државна адреса која зна тачан и целовит податак колика је укупна годишња сума државне помоћи на републичком, покрајинском и локалном нивоу за мањинско информисање", навела је Жужана Серенчеш. Она је подсетила да Радио-телевизија Србије и даље не испуњава своју законску обавезу о информисању на језицима националних мањина, а то правда недостатком новца.
"Колико год је заиста значајно обезбедити финансијску одрживост мањинских медија и садржаја, исто толико је важно обезбедити и да они функционишу слободно, без непримерених политичких утицаја, да они могу професионално да извештавају своју публику, а која има право не само на информације на матерњем језику, већ и на то да оне буду објективне, непристрасне и свеобухватне", навела је Жужана Серенчеш.
Према њеним речима, радни текст Измена и допуна Закона о националним саветима националних мањина, којег је надлежно министарство објавило пред крај прошле године, пропустио је да формулише недвосмислено и потпуно јасно недискриминаторно системско решење по којем би убудуће био финансиран рад мањинских медија у којима национални савети посредно имају улогу оснивача.
Иста радна верзија законског текста о мањинским националним саветима, додала је она, одредбама о њиховим оснивачким правима у области обавештавања нити једном речју не помиње и принципе њихове одговорности на овом пољу.
У истраживању се подсећа и на препоруке Коалиције новинарских и медијских удружења, почев од залагања за препознавање интеркултуралности као једног од основних темеља напредног вишенационалног друштва, значаја медија цивилног друштва у условима вишејезичног информисања, стриктног поштовања обавеза јавних медијских сервиса, као и потребе оснаживања независности и аутономије уредјивачке политике и медијског плурализма уз помоћ јасних механизама, укључујући и саморегулаторне.
Коалиција се заложила и за дефинисање јасних механизама стабилног, адекватног и недискриминаторног финансирања, посебних стимулативних мера за оне који имају садржаје на мањинским језицима, као и за повећање капацитета мањинских медија, поготово у сфери коришћења нових технолошких платформи.
НДНВ је истраживање објавио у оквиру пројекта "Информисање на језицима националних мањина – права и одговорности", који је подржала организација Бранитељи људских права(Civil Rights Defenders).
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.