Вести
19. 02. 2018.
Данас у Турској, а сутра... доживотни затвор за новинаре
Новинари су у својим текстовима и јавним наступима преносили скривене поруке са циљем манипулацијеки и подстицања на пуч 2016. године – то су оптужбе због којих су у Турској проглашени кривим и осуђени на доживотни затвор троје новинара, два медијска радника и један аналитичар.
Ово је прва пресуда против новинара за директну повезаност са покушајем пуча и „рушења уставног поретка“. Она је, истовремено, и још један доказ гажења владавине права и слободе говора у Турској. Док лидери „демократског света“, упадљиво ћуте, међународна новинарска удружења су за сада без акције која би донела резултат.
У петак су на доживотни затвор осуђени: Назли Илицак, Ахмет Алтан, Мехмет Алтан, Февзи Јазици, Јакуп Симсек и Сукру Тугрул Озсенгул.
Сви су оптужени да су знали да се припрема пуч 15. јула 2016. и да су путем скривених порука у својим извештајима и наступима подстицали на побуну и „рушење уставног поретка“.
Новинари су оптужени и да су одржавали контакте са члановина мреже људи блиских Фетулаху Гулену ког турски председник сматра одговорним за организовање покушаја државног удара и тражи његово изручење од Вашингтона.
Једини „докази“ за све ове оптужбе су текстови и јавни наступи осуђених, из којих је тужилаштво, како навода бројна удружења, исконструисало закључке за потребе оптужнице.
Неки од новинара су провели више од годину дана у притвору пре пресуде.
Један од осуђених новинара Мехмет Алтан, чак је задржан у притвору упркос одлуци турског Уставног суда којом је наложено његово пуштање на слободу јер је утврђено да су му повређена уставом загарантована права. Нижи суд, који му је судио, одбио је да поступи по одлуци највише судске инстанце. Све то је показало да је суд, који је на крају и донео пресуду, био под политичким утицајем.
„Чињеница да је осуђен Мехмет Алтан на доживотни затвор, упркос одлуци Уставног суда који је наложио његово пуштање на слободу, врхунац је апсурда који показује да је судски систем неспособан да заштити права новинара“, рекао је заменик директора Међународног новинарског института Скот Грифен након изрицања пресуде. Овај Институт пресуду сматра гажењем права на слободу изражавања, а цео случај гажење права на фер и правично суђење.
Сам Мехмет Алтан је износећи своју одбрану оптужбе оценио апсурдним. Рекао је да су за потребе „конструисања“ оптужнице коришћени и обавештајни подаци.
„Да постоји владавина права не бих пролазио кроз све ово кроз шта пролазим. Овде сам јер је владавина права уништена“, рекао је Алтан са оптуженичке клупе.
„Новинарство није злочин“
Десетине новинара су у притвору у Турској под оптужбама да су учествовали у покушају пуча у јулу 2016. Организације које се боре за људска права и медијске слободе указују да ова пресуда представља претњу за сва будућа суђења новинара, било где.
“Ако ови писци и новинари буду осуђени данас биће то показатељ потпуног колапса владавине права у Турској, али ће такође значити да нико више није безбедан и да ће свако ко смета некој власти моћи да буде затворен под лажним оптужбама“, наводи се у једном од саопштења које потписује међународно новинарско удружење.
Суђења новинарима у Турској ова удружења детаљно прате и у својим извештајима упозоравају на предуго трајање притвора, пресуде без доказа.
Од Европског суда за људска права сада траже да реагује брзо, уз апел да тај суд не прихвата приговоре оних земаља које имају велику трговинску размену са Турском јер поштовање људских права мора да буде изнад профита.
„Новинарство није злочин. Новинари не могу бити држани као политички таоци, а посебно не да буду задржани доживотно у затвору само зато што су користили своје гарантовано право на слободу говора“, наводи се у једном од саопштења Новинарског института након доношења пресуде.
Одуство видљивије акције међународне, пре свега, новинарске јавности, а самим тим и одсуство реакције политичких лидера „демократског света“ на пресуду новинарима у Турској делује застрашујуће.
Тренд да земље „демократски лидери“ толеришу и ћуте на укидање грађанских права и слобода, и гажење закона, под изговором некакве политичке стабилности, постао је потпуно видљив после пресуде у петак.
Питање је дана када ће се, у недостатку озбиљне акције новинара широм света, која би показала снагу новинарства, оно што се десило у Турској десити у некој другој земљи.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.