Вести
20. 02. 2018.
Еклатантан пример негирања стварности
Поводом текста Вукашина Обрадовића „ККР и рецепт за смиривање медија: Покушај да се тактика са Блицом примени на Н1?“, објављеног на Цензоловци 12. фебруара, шест дана касније саопштењем се огласила председница Владе Републике Србије Ана Брнабић.
Ана Брнабић је као неистините одбацила наводе из текста да се састанак са представником мултинационалне компаније ККР, у Србији познате и по томе што стоји иза највећег кабловског оператера СББ и Телевизије Н1, одиграо „далеко од очију јавности“.
Премијерка каже како је текст „еклатантан пример ‘креирања стварности’ у којој је прича важнија од истине“ и додаје: „Текст је пун неистина и мене представља као особу која води тајне разговоре… на тајним местима где покушава да ‘смири медиј’ који гаји критички однос према Влади и мом раду.“
Сматрамо необичним покушај председнице Владе да докаже да се састанак одиграо било како другачије него управо тајновито и „ван очију јавности“. „Очи јавности“ у оваквим ситуацијама обично представљају новинари, а они о састанку нису били обавештени, па ни јавност није знала да се уопште одржао.
Наравно, Влада није дужна да извести јавност о сваком састанку, али се овде, по свему судећи, ради о једном веома важном сусрету. У питању је, како сама Ана Брнабић наводи, „значајан инвеститор“, уједно и власник Телевизије Н1, једног од ретких медија у Србији који су, опет како примећује сама премијерка, критички настројени према владајућим структурама. На то нас често подсећају и сам председник Александар Вучић и поједини министри, када Н1 називају „америчком телевизијом“ или „ЦИА телевизијом“. Паралелно са овим јавним прозивкама, или можда баш као њихова последица, новинари овог медија у последње време бивају изложени претњама смрћу и физичким насртајима од стране непознатих починилаца, што је још један разлог за појачан интерес јавности за овај састанак.
Упркос свему томе, у јавности се о састанку није појавила никаква информација – до тренутка када је то објавила Цензоловка. И управо због свега тога, Цензоловка ће наставити да прати овај случај.
Што се тиче паушалних тврдњи да је текст пун неистина, до данас није демантована ниједна тврдња изнета у њему. Истовремено су коментари нашег колумнисте – о томе како он види судбину Н1 у светлу поменутог састанака и све жешћих напада на Н1 – слободни. Читаоци се могу сложити или не сложити са изложеним хипотезама, али свакако се не може оспоравати Обрадовићево право да их изнесе.
Прихватамо сугестију председнице Владе да је требало да тражимо потврду о одржаном састанку из саме Владе, мада сматрамо да то не би битно побољшало квалитет текста, јер је аутор раније већ добио ту информацију из неколико независних извора (што је, на крају, потврдила и сама премијерка).
Ако председница Владе сматра да постоји било какав професионални пропуст у тексту који смо објавили, позивамо је да се обрати Комисији за жалбе Савета за штампу, саморегулативном телу које служи управо утврђивању евентуалних кршења етичког кодекса, чију надлежност Цензоловка признаје и чије одлуке стриктно поштује.
Нажалост, то се не може рећи за све оне медије који Владу не критикују и Кодекс не поштују, а премијерка никако да се сети да их опомене – чак ни када цртају мете на челима наших колега и суграђана.
За редакцију Цензоловке,
Перица Гуњић, главни и одговорни уредник
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.