Вести
10. 12. 2010.
Српски медији под контролом моћних
Владимир Радомировић, уредник портала „Пиштаљка“
Афера „Викиликс“ и дипломатско-политичке тајне које је овај сајт пренео светској јавности уздрмали су планету, а његов оснивач Џулијан Асанж преко ноћи је постао најпознатији и најконтроверзнији човек на свету. Иако тренутно најчувенији, „Викиликс“ није и једини медиј на интернету који открива друштвено-политичке афере. У Србији већ скоро пола године постоји портал www.pistaljka.com, који омогућава грађанима да пријаве сваку врсту корупције и неправилности у друштву.
О свом порталу, али и „Викиликсу“ и одјецима те афере у Србији, у интервјуу за „Правду“ говори главни уредник „Пиштаљке“ Владимир Радомировић.
Да ли је „Пиштаљка“ српска верзија „Викиликса“ и које су сличности, а које разлике између ова два портала?
– Основна сличност је у томе да и „Викиликс“ и „Пиштаљка“ омогућују анонимно достављање докумената, с тим што је „Пиштаљка“ посвећена истраживању корупције и злоупотребе власти, а „Викиликс“ објављивању тајних докумената из свих области. Основна разлика је то што новинари „Пиштаљке“ истражују на основу докумената која добију од грађана, траже додатне информације и затим прате даљи развој догађаја. Посао „Викиликса“ углавном се завршава на објављивању докумената, и зато лично мислим да Асанж није ни херој ни терориста, али ни новинар у смислу који се до сада подразумевао.
Како ће се открића „Викиликса“ одразити на српску политичку сцену и можемо ли очекивати откривање неких детаља позадине убиства премијера Ђинђића?
– Свакако је могуће да сазнамо нешто ново о ситуацији пре и после убиства премијера. Мени је, заправо, занимљивије да видим шта су америчке дипломате из Београда јавиле о спаљивању амбасаде САД у фебруару 2008. године и како је текао процес убеђивања земаља у региону да признају независност Косова.
Открили сте чињенице о фирми министра Дулића и његовом пословању са буџетским корисницима, али је изостала већа реакција јавности. Зашто?
– Основни разлог се крије у контроли коју над медијима имају политички и економски центри моћи. Ретко се у српским медијима појављују информације које би могле да поремете устаљени поредак, и то је лоше за демократију у Србији, јер грађани све више губе поверење у медије.
Да ли су грађани који вам доставе информације заштићени и чиме им гарантујете сигурност?
– Пријаве које грађани шаљу преко нашег портала заштићене су највишим нивоом безбедности – шифроване су тако да их могу видети само особе које их шаљу и новинари „Пиштаљке“ који их добијају.
Да ли сте се у досадашњем раду на порталу „Пиштаљка“ сусретали са неким непријатностима или претњама?
– За ово кратко време, а то је нешто више од четири месеца, није било претњи, али не треба искључити могућност да ће их ускоро бити, пошто смо ми спремни да објављујемо информације које нису по вољи многим интересним групама.
Антрфиле : Заштита за „узбуњиваче“
Колико је наша држава спремна да открије афере из протеклих десет година, које су и даље под велом тајни?
– Највећи проблем је то што држава још не гарантује заштиту ни државним службеницима, ни радницима приватних фирми који желе да пријаве злоупотребе надлежних, свеједно да ли се ради о корупцији, загађењу животне средине, недостатку прописане заштите на радном месту или неком другом проблему. „Пиштаљка“ се зато залаже за усвајање закона о заштити узбуњивача, који је неопходан за ефикасну борбу против корупције, али и за даљи напредак демократије у Србији.
Срећко Миловановић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.