Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  ХНД и као новинарски синдикат
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

02. 02. 2011.

Извор: Новинар

ХНД и као новинарски синдикат


Треба се ријешити таштина неколицине људи и ујединити струку у јединственој, ефикасној организацији која ће штитити и професионална и радна новинарска права

Догодиле су се у посљедње вријеме и позитивне ствари. Неколико особа које су ухићене у кафићу Меандарна загребачкој Кнежији полиција доводи у везу с покушајем убојства нашег колеге Душка Миљуша у липњу 2008. године. Најбруталнији напад на новинара - с изузетком бомбашког убојства Иве Пуканића и Нике Фрањића исте те 2008. - добит ће ваљда судски епилог али се још не зна хоће ли полиција и државно одвјетништво доћи и до наручитеља тог злодјела.

Баш некако истодобно док је полиција хапсила сумњивце, Здравко Мамић истресао је још једну своју болесну ескападу, сада на Борута Шипса, новинара Т-портала. Овог пута је, ето, полиција реагирала по службеној дужности и поднијела против Мамића прекршајну пријаву.  

Будући да располаже огромним новцем, досад му је свако псовањеи дивљање једино користило и учвршћивало му ауторитет, такво је ово друштво. Али, сада се ствари,барем наизглед, мијењају.

Хрватска криминализирана “крема” проживљава тмурне дане - ваљда више нитко од њих не може бити сигуран да га истражни органи неће дирати. Није се десетљећима у Еуропи догодило да у туђој земљи хватају бившег премијера према расписаној тјералици, због корупцијских афера.

Што ова пријеломна битка против корупције - на коју су Јадранка Косор и Влада притиском извана приморани - значи за новинарство?

Сатисфакција храбрима. Буди наду и за многе новинаре и за многе медије, значи сатисфакцију јер су годинама раније они отварали неке од тих афера, али тада Државно одвјетништво није трзало на те истраживачке потицаје.

У вези са Санадером још 2006. године набрајани су бројни врло скупоцјени сатови на премијеровој руци, о чијем поријеклу се ништа није знало. Новинари су безуспјешно тражили одговоре о Санадеровом боравку у Верони у рујну те 2006, гдје су открили да се нашао са Жељком Човићем и Миомиром Жужулом у вријеме кад се Плива продавала америчком Бару.

Још почетком десетљећа,заташкан је скандал у вези с кредитом Хипобанке Кутли у којем је наводно посредовао Санадер, требале су године да правосуђе разоткрије МОРХ-ову аферу с куповином камиона, а ни сада се не зна камо је нестао велики новац који је исисан из сплитског Бродосплита.

Треба рећи и то да поједини новинари, углавном увијек једни те исти, срамоте новинарску професију јер пишући или приказујући притварања, истраге и процесе непотребно додатно газе те (још неосуђене) људе или су агресивни према члановима обитељи па је тако једна новинарка Јутарњег листа прислушкивала што Мирјана Санадер говори на предавању на факултету а онда ју је заскочила приватним питањима, процјењујући и мјерећи колико је она узнемирена и љута.

Антикорупцијски процеси буде ипак наду да је Хрватска сасвим при дну моралне кризе друштва и политике које су се годинама продубљавале. А не може се досегнути дно а да се не доживи преображај и да се не види да се једино на друкчији начин од досадашњег може ићи даље.

Провјерити концесије

Мислим исто тако да ће морати доћи до својеврсног преокрета друштвених вриједности, не само у друштву него и у новинарству, па да ће се и новинари више него до сад почети залагати за промовирање позитивних друштвених вриједности - рада, поштења, једнакоправности, хуманости и солидарности.

Као што велика већина новинара жели да се Хрватска обрачуна с корупцијом, егзистенцијално смо заинтересирани да власници управљају медијима са здравим капиталом.

Скупштина ХНД-а зато је у свом закључку позвала надлежне да провјере концесије електронским медијима и донације тисковним медијима за које се сумња да су финанцирани из страначких црних фондова.

Еуропапрес холдинг отворио је пред јавношћу пет година старе уговоре о купопродаји Слободне Далмације. Били су и прије позвани да то учине, али представљају их сада, вјеројатно због тога што је дио те купопродаје предмет извида истражних органа.

Без обзира на мотиве тог потеза, требала би то бити показна геста како би сви купопродајни уговори медија били под оком јавности, јер медији су нешто посве друго од било које друге робе.

 У куповини медија постоји опасност да би онај који купује хтио кројити истину због својих профитних интереса и бројних неновинарских разлога, а то прекројавање јавност треба надзирати. Зато би јавност требала бити свестрано извјештена и о промјени власника у загребачком Националу и у Business.hr, то више што је бјелодано да те нове газде немају медијског портфеља.

Цензорске траке

Послије редовне, радне 51. скупштине, ХНД је 18. просинца прославио 100. рођендан. Ријетко која професионална новинарска удруга у Еуропи може се похвалити таквим континуитетом дјеловања.

Изишла је велика, вриједна монографија о првом стољећу Друштва, Орсат Франковић сјајно је минималистички дизајнирао пригодну поштанску марку о 100 година ХНД-а коју Хрватска пошта тиска у 100.000 примјерака.

Свим досадашњим предсједницима ХНД-а уручили смо захвалнице - сваки од предсједника дао је у свом времену вриједан допринос. Док сам као предсједник ХНД-а говорио на свечаној академији, колегице и колеге стајали су - с цензорским тракама на реверима - да би показали у каквој су лошој ситуацији новинари данас.

Цензура је ту - јер иако ју је, гледајући опћенито, у цјелини, мање него прије 15 година, сада готово да и нема тако слободних медија у којима новинари имају потпуну слободу објављивати аутентичне приче и коментаре које уредници неће дирати.

Прије15 година било је, рецимо, осамдесетак посто државних и двадесетак посто стварно неовисних медија. Данас су, осим ХРТ-а, Хине и Вјесника, сви приватни - али нема ниједног неовисног.

Отпуштају се прије свих новинари у хонорарном односу и у РПО-у, најгоре је у локалним медијима, прво су на удару дописници.

 Објединити снаге

Сљедећа ће година бити кључна. Треба притискати послодавце, преговарати с њима, не дати им да отпуштају а када то ипак раде - да онда максимално обештете новинаре који одлазе.

Колико год Министарство културе у овој изборној години невољко прихваћа посао измјена садашњег Закона о медијима, морамо их и јавним притисцима присилити да се крене у тај велики посао од којег новинари очекују повратак властитог утјецаја уредакцијама.

У тешким временима показује се и потреба уједињавања снага. ХНД би требао бити уједно и новинарски синдикат. Чланство је ионако у извјесном постотку идентично у обје организације, треба се ријешити таштина неколицине људи и ујединити струку у јединственој, ефикасној организацији која ће штити и професионална и радна новинарска права.

Зденко Дука

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси