Насловна  |  Деск  |  Вести из медија  |  Убиство у режији државе
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести из медија

15. 04. 2019.

Аутор: Дејан Кожул Извор: Портал Новости

Убиство у режији државе

Специјални суд у Београду, који је због убиства новинара Славка Ћурувије из 1999. осудио припаднике Државне безбедности, одбио је саслушати водеће политичаре. ‘Вучић је својевремено спомињао државна убиства. Само је заборавио да је у то време био министар информисања’, истиче Бранка Прпа, једна од свједокиња на суђењу.

Четворица припадника Државне безбедности (ДБ), институције која је кроз своју мрачну историју мењала имена, али не и намену, прошлог су петка осуђена на укупно сто година затвора због убиства новинара и власника Дневног телеграфа Славка Ћурувије 11. априла 1999. Некадашњи шеф ДБ-а Радомир Марковић пред београдским Специјалним судом осуђен је на 30 година за потицање на тешко убиство. Бивши шеф београдског центра ДБ-а Милан Радоњић такођер је осуђен на 30 година затвора као сaучесник у тешком убиству, док су припадници ДБ-а Ратко Ромић и Мирослав Куракзбог истог кривичног дела осуђени на по 20 година, с тим да је Курак у бекству. Реч је о првостепеној пресуди, при чему се не зна ко је непосредни извршилац, иако је за то до пресуде био оптужен Курак, а још мање ко је наручилац.

– Важно је да су кажњени убице и налогодавац, али ипак… Моја очекивања су изневерена јер само суђење нисмо искористили да откријемо механизам који је довео до ситуације да се у једној држави каже ‘убијте новинаре’ и да се то спроведе. Да ли су Слободан Милошевић или Мирјана Марковић наредили убисто је важно, али не и најважније. Најважније је да многи људи, који су директно или индиректно учествовали у припреми убиства и у притиску на сведоке, и данданас раде свој посао. Последица тога је да 20 година након убиства имамо сличан случај паљења куће новинара Милана Јовановића, где је извесно да је држава умешана у тај случај – рекао је по изрицању пресуде Вукашин Обрадовић, бивши председник Независног удружења новинара Србије и некадашњи члан Комисије за истрагу убистава новинара.

Тај континуитет броји скоро три деценије. Подсетимо да су пре Ћурувије убијени новинари Милан Пантић и Дада Вујасиновић, као и политичар Иван Стамболић, а касније Зоран Ђинђић и Оливер Ивановић. То су само најзвучнија имена покојника иза чијих убистава стоји ДБ, који није презао да убије и припаднике из сопствених редова ако су се којим случајем одлучили на ‘солирање’, попут Момира Гавриловића који је убијен 2001. због наводних сазнања о убиству Ћурувије.

Перица Гуњић, главни уредник сајта Цензоловка иза ког стоји фондација ‘Славко Ћурувија’, истиче да се већ након убиства Ћурувије видело да нема озбиљне истраге јер она првих годину и по није ни постојала.

– Онда су наводно сазнали после годину и по дана да је тајна служба пратила Ћурувију непосредно пре убиства, а онда су скоро две године касније узели изјаве од људи који су га пратили. Тада је било конкретнијих сведочења, али суд их није узимао у обзир јер су дата у својству грађана.

Гуњић је донекле задовољан пресудом јер је раније био песимиста. Све је, како каже, говорило да ће припадници ДБ-а бити ослобођени.

– Имали су све време овог света да раде са доказима што год желе, да застрашују сведоке, да креирају стварност како су је креирали 1990-их и биће мало чудо ако ова пресуда опстане – сматра Гуњић.

Како је утврдио београдски Специјални суд, највише захваљујући сведочењу хисторичарке Бранке Прпе, која је била присутна у тренутку убиства Ћурувије, Мирослав Курак ослобођен је одговорности да је био извршилац убиства па је тако уведено НН лице као неко ко је потегао обарач.

– Особа коју сам ја идентификовала је убијена одмах после 5. октобра. Не знам како да оптужите мртвог човека. То је била екипа која је сервисирала убиство и ту су налогодавци у организацијском смислу. Оно што је за мене неподношљиво је да у сваком судском процесу где се суди за тешко кривично дело убиства имамо једно питање које се зове мотив. Шта је био мотив тих људи да убију Славка Ћурувију? Не да нема одговора, него нема ни питања шта је био мотив – каже Бранка Прпа, која не дели задовољство чињеницом да су оперативци ДБ-а осуђени, а да притом није било речи о политичкој одговорности, баш као и у случају убиства Ђинђића.

– Па нећете ми рећи да Звездан Јовановић (осуђен као убица Зорана Ђинђића, оп. а.) није имао преча посла него је дошао и тек тако убио премијера Србије? То је та сомнабулија у којој функционишу државна убиства, а нема налогодаваца. Сад, која држава? Па Вучић је својевремено рекао да су то државна убиства. Само је заборавио да је у то време он био држава, односно министар информисања, баш као и Томислав Николић који је јавно изјавио да му није жао што је Ћурувија убијен. Кад ти убију новинара, ти би као министар требао рећи: ‘Подносим оставку. Ово је страшно.’ Међутим, он је као државни чиновник оптужио државу.

Да је Суд прихватио предлог тужилаштва да се саслушају водећи политичари из тог доба, који су игром случаја и данас на високим функцијама, можда би ствари биле другачије. Али само можда. Гуњић подсећа да је судско веће прекидало једног од битних сведока, који је у првих годину и по водио своју истрагу. Реч је о инспектору Драгану Кецману, ком није дозвољено да изнесе своја сазнања. А како би било са Вучићем и осталима, можемо само претпоставити.

– Они су амнестирани без наше воље и без воље жртава од било какве одговорности – искрено ће Бранка Прпа.

Она подсећа да је убиство власника Дневног телеграфа било епилог прогона који је трајао од октобра 1998. до марта 1999., кад је Ћурувија осуђен на шест месеци затвора са још двојицом својих новинара.

– Никад, ни у истражном, полицијском, ни тужилачком процесу Вучић није позван ни на информативни разговор. Према томе, не мора човек да размишља о теорији завере, али мора о договорној амнестији оних који су у томе партиципирали – каже Бранка Прпа.

Кад сагледамо сва та убиства, барем она процесуирана, испада да је све организовао ДБ.

– Ваљда људи из ДБ-а након свега треба да размисле требају ли да изврше баш све налоге својих претпостављених политичара. Сад су као завршили ту причу, а ни код Стамболића ни код Ђинђића ни код Ћурувије их у ствари нису ни отворили – сматра Прпа и додаје да је поред притисака на медије и слободу говора једна од ужаснији појава у Србији судство које је у потпуности контролисано.

Са друге стране, неоспорна је чињеница да су први конкретни кораци у истрази, а ево, коначно и у судском процесу учињени у време владавине Александра Вучића. Они који су ту прилику пропустили пре њега јер нису желели да се обрачунавају са ‘мангупима’ у својим редовима немају право на критику. А Вучић? Магбетовско је то прање савести, каже нам Бранка Прпа.

– Он има јако озбиљну прошлост, не као она кад правиш глупости са 20 година па се брзо заборави. Власт, чији је био део, донела је Закон о јавном информисању, а на основу тог закона се прогањало Ћурувију и новинаре. Прогони новинара су настављени и након убиства, па мора бити да нешто зна – сматра Прпа.

Одговорност Вучића и његово прање савести покушао је сагледати и Перица Гуњић, који истиче да би било неопходно да се каже коначно каква је била улога људи из власти у време убиства Славка Ћурувије.

– Вучић је био министар информисања и он је апсолутно одговоран за страдање Дневног телеграфа јер је држава урадила све да уништи те дневне новине и све што је Ћурувија радио. Држава је тада ангажовала практично цео свој апарат да би се обрачунала са једним човеком и његовим новинама, а на крају и новинарима. Притом мислим на тајну и јавну полицију, на финансијску полицију, судове, тужиоце, на медије који су били под контролом државе… Сви они сносе одговорност – истиче Гуњић, који поред Вучића наводи и уреднике медија ‘који су припремали терен за убиство’.

Према његовим тврдњама, реч је о Ђорђу Матићу који је у то време био уредник Експреса, Хаџи Драгану Антићу који је био уредник Политике и Мирославу Марковићу, потписнику текста ‘Ћурувија дочекао бомбе’ који је дефинитивно била нека врста најаве онога што је уследило.

– Они су покушали да такву ствар на неки начин оправдају. Све то је део приче о огромној одговорности. Да ли је Вучић имао неку улогу, не знам. Знам да је 2012. показао извесну вољу да се случај реши. Он је данас на првом степену донекле решен и ако је Вучић допринео томе да на неки начин погура целу причу и да се одговорни осуде, онда ОК. Али то дефинитивно није довољно – закључује Перица Гуњић.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси