Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Бројање речи
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

29. 12. 2008.

Извор: Блиц

Бројање речи

Ових дана, пред Нову годину, сви нешто бирају, а на мене је најјачи утисак оставио пред крај недеље објављен избор речи које су обележиле медијски говор у 2008. години. Илуструјући своју новогодишњу честитку, у београдској Медијској документацији „Ебарт” наводе да се међу високофреквентним речима налазе и лаж (5.275), превара (2.994), катастрофа (2.607) и лопов (1.699).

Од географских појмова, Србија је, наравно, на убедљивом првом месту са чак 90.928 појављивања у штампи, док је реч Европа на другом - поменута 50.171 пут. Косово је поменуто 24.477 пута. Медијска документација „Ебарт” ову рачуницу извела је на основу 265.515 новинских чланака објављених у Србији до 18. децембра.

Најфреквентнија реч била је „несрећа”, поменута 10.332 пута, док је срећа била поменута само 2.935 пута, мада истраживачи овог феномена не оповргавају моју сумњу да се и срећа помињала у некаквој синтагми попут - „зла срећа” или „срећа у несрећи”…

Наспрам фреквентног лопова израз „добар човек” јавља се само 150 пута.Где су нестали добри људи или њих нема само у нашим медијима, суоченим с доста немилосрдним податком да робу боље продаје неки преварант, лопов, укољица, силоватељ и ко зна ко још, него што би продају повећало опевање нечије доброте што се овде, уосталом, често изједначује с глупошћу.

Искусни људи лако ће се сложити око чињенице да се загађени говор не може победити - ћутањем.

Право питање јесте која је врста говора ефикасна против говора мржње чија је гласност директно сразмерна приближавању избора или оној врсти политичке кризе која води ка изборима. Учестало помињање ружних речи и квалификација није ништа друго него средство политичке борбе. Мислим да наша искуства по питању медијског говора нису различита од других земаља које су пролазиле кроз транзициони грч. Али то није разлог да се покријемо јорганом преко главе и да се правимо да не видимо да се транзиција своди на сабирање прихода у државном буџету, а не води се расправа о транзицији као путу ка друштвеној правди, срећи и - добрим људима.

Прети нам опасност да се привремени поремећај система вредности претвори у трајно и трпно стање, а имам ружан утисак да би лењим, инертним и поквареним политичарима такво стање ствари сасвим одговарало јер би били своји на своме. Немам утисак да би се секирали што смо ми остали ојађени и оштећени, све док су они суверени господари јавног живота, јавних пара и општих послова.

У нас се друштвена и политичка дебата, не само скупштинска, свела на то кога треба ставити на алкометар а кога на блесометар, па није чудо ни да се добар део јавности гади над таквим дневним редом друштвене упитаности. С тек малом дозом претеривања, уместо закључка могао бих да саставим реченицу: „У Србији (90.928) катастрофе (2.607) умножене са несрећама (10.332) чине да су лаж (5.275) и превара (2.994) постали доминантни облици друштвености у којој царују лопови (1.699), што Србију удаљује и од Европе (50.171) и од Косова (24.477).”

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси