Вести
23. 08. 2019.
Упркос бројним захтевима да се одложи, почела примена новог Закона о заштити података о личности
Шабић: Закон лош и тешко схватљив
Институција Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности на чијем је челу Милан Мариновић саопштила је јуче да почиње примена новог Закона о заштити података о личности.
Упркос бројним захтевима стручне јавности, па и самог Мариновића, који је одмах по доласку на нову функцију тражио од Скупштине Србије да одложи примену овог Закона, до тога није дошло, јер парламент у међувремену није ни заседао.
И Мариновићева институција јуче је још једном констатовала „да почетак примене закона нажалост није одложен, упркос чињеници да многи субјекти на које се закон односи нису или нису довољно спремни за почетак примене закона“.
Повереник је апеловао на све којима Закон намеће одређене обавезе и одговорности, а нарочито органе власти, велика привредна друштва, средња и мала предузећа и предузетнике да се, уколико то до данас нису учинили, ускладе са обавезама по новом Закону.
О неким манама новог Закона, Мариновић је недавно говорио у интервјуу за Данас. Он је, између осталог, навео да је неопходно да велики број обвезника Закона (најмање 12.000 органа власти, привредних друштава, предузетника…) ангажује лице за заштиту података о личности, „а лица која испуњавају све услове, посебно у погледу специфичне стручности и искуства у обављању те врсте посла, да тај посао обављају на законом прописан начин у Србији, нема довољно“.
„Посебно треба имати у виду да наведени обвезници закона морају имати и одговарајућу информациону технологију како би успешно применили закон а то изискује велике материјалне трошкове и многи од њих још увек нису спремни за планирани почетак примене закона“, нагласио је Мариновић.
И претходни повереник, Родољуб Шабић, константно је наглашавао да нови Закон о заштити података о личности није добар и да би га требало мењати.
– Примена Закона о заштити података о личности почела је упркос бројним упозорењима да је реч о лошем закону, тешко схватљивом и применљивом, крајње проблематичном и са становишта европских аката с којим је усклађиван – (ГДПР и Полицијска директива) и што је најважније проблематичног са становишта нашег Устава. Више пута сам упозоравао на то, указивао да би примена таквог закона подразумевала ризике по људска права, то су чинили и бројни други представници струке, упозорења су долазила и из ЕУ – истиче за Данас Шабић, додајући да је и он подржао потез новог повереника Мариновића да се одложи примена овог Закона како би то време било искоришћено за измену или потпуно нов закон, „али сам изразио сумњу да ће власт прихватити тај његов апел, да је спремна да повуче рационалан и одговоран потез“.
– И нажалост био сам у праву. Упозорења и аргументи и овај пут су игнорисани. Дакле, ако бих у једној реченици требало да изразим однос власти према овом питању била би то она Јована Скерлића : „Нема ничег страшнијег од бахатог незнања у акцији“ – каже Шабић за наш лист.
Катарина Голубовић, извршна директорка Комитета за људска права Јуком, истиче за Данас да је први потез повереника Мариновића у виду предлагања одлагања закона одговоран, „јер улазимо у систем потпуне правне несигурности“.
– Захтев да се исправи текст садашњег закона благовремено су поднели Повереник и бројна удружења. Сви – од Министарство правде које је израдило текст, Владе која је усвојила Предлог закона и потом Народне скупштине која је овај закон усвојила у новембру прошле године експресно са још 16 других, у једном дану, су се оглушили о захтев. А захтев је представљао уношење једне речи којом је требало да обезбеди да се само законом може уредити прикупљање, држање, обрада и коришћење података“, те да се онемогући уређивање ове области на основу „другог прописа“. Чини се да ћемо применом новог Закона доћи у ситуацију где добра решења неће моћи да се спроводе, због потпуне неприпремљености свих актера који би требало да пруже заштиту – указује Голубовић.
Како додаје, лоша решења која ће умањити ниво достигнуте заштите – а то је да само закон може да одређује ко и када може да обрађује и користи наше податке – утицаће да онај ко их држи – институција, предузеће, банка – не морају да прате слово закона када их некоме прослеђују.
– Не треба заборавити, ипак, да сви који од јуче примењују нови закон су дужни да поштују људска права грађана, међу којима је и право на заштиту података о личности. На потезу је Уставни суд који мора да поправи „рупе у закону“ – наводи Голубовић.
Јанковић: Најважнија пуна примена закона
„Наше колеге из Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, сагледале су све аспекте примене овог закона и указале да је потребно више времена да се сви припреме за пуну примену, због чега је тражено одлагање. Ми управо сматрамо да је пуна и неселективна примена закона најважнија а не доносити закон, а да не постоје услови за примену. Такође, не треба заборавити да ова институција до скоро није имала првог човека па нису били у могућности да на свеобухватан начин сагледају све аспекте примене новог законског решења. О томе сам разговарала на недавном састанку са колегом Миланом Мариновићем као и о томе да је заштита података о личности веома важна и из угла заштите од дискриминације, јер злоупотреба личних података може бити основ дискриминације“, истиче за Данас повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.