Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  За власт истраживање корупције није у интересу јавности
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

27. 05. 2020.

Аутор: И. Николетић Извор: Данас

Пројектно суфинансирање се од добре идеје претворило у супротност

За власт истраживање корупције није у интересу јавности

Београдски конкурс за суфинансирање медијских садржаја од јавног значаја већ шесту годину заредом демонстрира како добра идеја за финансијску помоћ медијима може лако да се претвори у ефикасан канал за извлачење новца из џепова грађана, и његово раздељивање медијским кућама које отворено подржавају актуелну власт.

Слично претходним годинама, и ове је око 80 милиона динара додељено „пројектима“ Студија Б, таблоида који су у врху листе по кршењу закона и кодекса новинара и фиктивних продукцијских и рекламних агенција, власнички повезаних са Српском напредном странком.

Наводно независне комисије састављене од непознатих „медијских стручњака“ и представника струковних удружења за која није чула ни стручна, а камоли шира јавност, широм Србије раздељују вишемилионске износе „подобнима“, док објективни и професионални медији са традицијом, већ редовно остају без динара.

Саговорници Данаса су сагласни да је пројектно финансирање непрецизно осмишљен систем, без довољно механизама контроле па тиме и погодан за манипулацију.

С друге стране, управни спор, као једини правни лек на располагању кандидатима који се сматрају оштећенима, отклања тек формалне недостатке у самој процедури, док одлуке о додели средстава остају непроменљиве.

То је и разлог због ког многе независне медијске куће последњих година одустају од учешћа.

Ипак, портал Пиштаљка ће и ове године покренути управни спор због одлуке комисије да четврти пут заредом буде одбијена на конкурсу који је расписао београдски Секретаријат за информисање.

Пројекат под називом „Истраживање корупције и сукоба интереса у извршним органима Града Београда и градских општина“ није завредео пажњу комисије, под образложењем да „није у јавном интересу“.

– Пиштаљка је пред Управним судом недавно добила спор за тужбу коју смо поднели 2017, јер је и тада комисија сматрала да истраживање корупције није у интересу јавности. Управни суд је поништио одлуку Секретаријата и наложио да нову одлуку ваљано образложе. Секретаријат је поново одбио наш пројекат, а ни то решење није садржало образложење па смо тужбу поднели опет. Та пресуда Управног суда имала је за резултат једино то да је комисија ове године преформулисала образложење и нашла нови изговор, па је наш пројекат сада одбијен због тога што буџет „није довољно разрађен“, објашњава за Данас Владимир Радомировић, главни и одговорни уредник тог портала и председник УНС.

Он притом додаје да је фирма Видеотон, која је основана дан пре расписивања конкурса, конкурисала са пројектом сличног укупног буџета, добила нешто мање од шест милиона динара, иако је тражила помоћ која би покрила већи проценат пројекта, „и то без примедби да је буџет неразрађен“.

Радомировић каже да неће одустајати од тужбе, јер је то једина могућност коју медији имају на располагању да се „досадашња пракса промени“.

– Кључни проблем је састав комисије, као и у свим локалним самоуправама. Ми смо се као удружење изборили да конкурси Министарства културе и информисања буду колико-толико репрезентативни што се тиче комисија, док на локалу тај проблем траје. Врло брзо су локалне самоуправе схватиле како да изиграју закон и да формирају комисије по сопственом нахођењу, у којима нема репрезентативних удружења, већ нека за која се не зна ни колико чланова имају, а дешавало се да су и привремено брисана из АПР, наводи Радомировић.

Адвокат Слободан Кремењак сагласан је са оценом да је пројектно финансирање систем пун мањкавости, те да га треба мењати, те да кључни проблем сачињава избор комисија које оцењују пројекте.

– Суд може да се бави процедуралним одлукама али не и вредносним и не може уместо комисије да оцењује да ли је неки пројекат квалитетнији од другог. Када је увођен систем пројектног финансирања медија, у најбољој намери да комисија буде неутрална смишљен је компликован механизам овлашћених предлагача. А онда се у пракси десило да ти чланови и нису баш толико независни, да се одлучује не према јавном интересу него партијској погодности. Бирањем тих независних комисија само смо замаглили личну одговорност оних који стоје иза њихових одлука, добили смо тело за које не знамо ни ко је чланове именовао, ни „ко је чији човек“, наводи Кремењак.

Он истиче да би решење можда било тражити неку врсту интервенције од Комисије за заштиту државне помоћи, „јер се очигледно средства која држава даје са једном наменом, троше за неку другу“.

– Комисија може да провери да ли су те паре потрошене заиста на прави начин, а ако утврди ненаменско трошење средстава, може да наложи да тај новац буде враћен, закључује Кремењак.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси