Насловна  |  Новинари на суду  |  Извештавање са суђења  |  Вештак на суђењу за рехабилитацију Ранка Милосављевића: Био је прогоњен због писања
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Извештавање са суђења

09. 03. 2020.

Аутор: Ј. Пешић Извор: УНС

Вештак на суђењу за рехабилитацију Ранка Милосављевића: Био је прогоњен због писања

На суђењу за рехабилитацију некадашњег дописника Радио Косовска Митровица из Зубиног Потока Ранка Милосављевића којем је 1989. године забрањено да извештава са територије ове општине вештак је на суђењу рекао да је Милосављевић „поједине теме обрађивао критички“ што није одговарало тадашњој власти.

Вештак Златко Чобовић рекао је да је одлука од 25. јануара 1989. године коју је донела Општинскa конференције Социјалистичког савеза радног народа (ОК ССРН) „фактички политичка“, као и да је „резултат незадовољства начином писања и обрадом тема које су биле актуелне у то време“.

„Текстови које је предлагач писао нису били политички подобни, јер је политички било ‘коректно’ да све буде у реду, да нема никаквих афера", навео је Чобовић.

Додао је да је писање о аферама у којима су функционери учествовали према тадашњем, владајућем политичком ставу, био „ударац на владајућу партију“ као и да забрана извештавања представља „политички и идеолошки прогон“ Милосављевића.

Према налазима вештака, у које је УНС имао увид, констатовано је да је Председништво ОК ССРН општине Зубин Поток донело одлуку, која је упућена Регионалној радио станици Титова Митровица, у којој се наводи да је информисање шире јавности Милосављевића и Зорана Влашковића „једнострано, тенденциозно, аферашки…“

Наводи се да је њихово писање имало за циљ да се „руководство омаловажи, радни људи и грађани узнемире са последицaма ширих размера“.

„Имајући у виду последице њиховог рада који је испод сваког нивоа новинарске етике Председништво је закључило да се забрани рад ових новинара у свим средствима информисања са територије општине Зубин поток“, наводи се у одлуци.

Вештак је закључио да никаква кривична пријава било ког органа или организација у Зубином потоку није поднета против Милосављевића, као и да ова одлука представља његову „јавну професионалну и моралну деградацију и дисквалификацију“, и као човека и као професионалног новинара.

У напомени вештак подсећа да је Савет Европе 1996. донео резолуцију према којој су земљама бивших комунистичких режима препоручене мере како би демонтирали наслеђе тоталитарних система, а да је Скупштина Савета 2006. године усвојила резолуцију према којој се Србија обавезује да се суочи да кршењима права у владавини таквог режима, да их оцени и осуди.

Подсетимо, како би заштитио уставна права на рад и слободно изражавање Милосављевић се, после одлуке Председништва ОК ССРН Зубин Поток, обраћао највишим инстанцама у СФР Југославији и СР Србији, као и УНС-у, чији је и тада био члан. Нажалост, институције нису успеле да га заштите.

Иначе, Ранко Милосављевић је од марта 1988. године радио као новинар-дописник Радија Косовска Митровица из Зубиног Потока, али и као дописник листа „Вечерње новости“ и агенције Танјуг из ове општине.

Када му је у октобру 1989. године онемогућено да текстове објављује у „Вечерњим новостима“ и Танјугу и када је скинут са платног списка у Радију Косовска Митровица он је напустио своје родно место и преселио се у Београд.

Извештавао је за „Вечерње новости“ из Словеније и других места. Радни однос са „Вечерњим новостима“ као новинар-дописник из Крагујевца, где и данас живи, засновао је маја 1990. године.

У предлогу за рехабилитацију Милосављевића наводи се да је „политичким насиљем натеран да се исели из свој родног краја“, онемогућен да ради у средини у којој је рођен, у којој су му вековима живели преци, родитељи, браћа и родбина, а где поседује значајну породичну непокретну имовину.

„Подносилац захтева са снажном надом очекује од суда да у складу са законом донесе одлуку којом ће одлуку Председништва ОК ССРН Зубиног Потока прогласити ништавном“, наводи се у предлогу.

Иначе, УНС је подржао Милосављевића пославши Вишем суду писмо у којем се између осталог, наводи да је „време да суд пресуди оваквој злоупотреби власти и пружи задовољење колеги“.

„Рехабилитација Милосављевића није само задовољење појединцу који је претрпео огромне патње, губитак посла, исељавање из родног краја и политичку репресију у најгорем виду, већ и значајан допринос изградњи друштва у коме ће се поштовати људска и радна права, слобода мишљења и изражавања, правна сигурност и демократија, којима тежи данашња Србија, а што је и услов њеног придруживања заједници европских народа, односно Европској унији“, наводи се у писму УНС-а суду.

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси