Конкурс за годишње награде УНС-а
Конкурс за годишње награде УНС-а
Насловна  |  Новинари на суду  |  Судска пракса  |  Судска пракса - штампарке  |  Правноснажна пресуда: Новинари не морају истинитост чињеница утврђивати као на суду
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Судска пракса - штампарке

08. 05. 2019.

Аутор: М. Илић Извор: УНС

Правноснажна пресуда: Новинари не морају истинитост чињеница утврђивати као на суду

На порталу УНС онлајн (www.uns.rs) у рубрици „Новинари на суду - судска пракса“ објављујемо првостепене и правоснажне пресуде по тужбама против новинара и медија на основу Закона о јавном информисању и медијима, Закона о ауторским и сродним правима, Закона о облигационим односима, Закона о раду (тзв. штампарке, ауторке, радни спорови)… У овој рубрици извештавамо о суђењима, а обавештавамо и о пресудама, као и о ставовима Врховног, Управног и Уставног суда у вези са медијским парницама. Данас објављујемо пресуду - Новинари не морају истинитост чињеница утврђивати као на суд.

СУДСКА ПРАКСА: Медијско право

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ: Од новинара не може да се захтева да истинитост чињеница утврђују као у судском поступку

ПРЕСУДА: ПОТВРЂУЈЕ СЕ пресуда Вишег суда у Београду П3. 174/2015 од 1.11.2016 године и жалба тужиље (Мирјана Везировић из Сремске Митровице) ОДБИЈА као неоснована.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ: Пресудом Вишег суда у Београду П3. 174/2015 од 1.11.2016. године, ставом првим изреке, одбијен је као неоснован захтев тужиље Мирјане Везировић којим је тражила да суд обавеже тужено Привредно друштво „Политика новине и магазини“ д.о.о. Београд и туженог Драгана Бујошевића да тужиљи Мирјани Везировић солидарно исплате новчани износ од 500.000 динара на име накнаде нематеријалне штете због објављивања нетачних, непотпуних и непроверених информација у тексту „Делили земљу лажним фармерима“ који је објављен у дневном листу „Политика“ број 35728 дана 26.4.2013. године...Ставом другим изреке, обавезана је тужиља да туженима накнади трошкове парничног поступка у износу од 93.150 динара.

Против наведене пресуде, тужиља је благовремено изјавила жалбу лично и преко пуномоћника...Испитујући правилност и законитост првостепене пресуде...Апелациони суд у Београду је нашао да жалба тужиље није основана.

Парничне странке су у току првостепеног поступка учинилe неспорним да је 26.4.2013. године у јавном гласилу дневни лист „Политика“...на деветој страни у рубрици „Хроника“ објављен текст под насловом „Делили земљу лажним фармерима“, да је Привредно друштво „Политика новине и магазини“ д.о.о. Београд оснивач, власник и издавач... дневног листа „Политика“, да је друготужени Драган Бујошевић дана 26. 4. 2013. године, када је објављен предметни текст, био уредник дневног листа „Политика“, да је тужиља Мирјана Везировић као дипломирани правник била члан комисије која је, између осталог, била задужена и за издавање земљишта у закуп, да су тужиља Мирјана Везировић, Горан Чекеринац и Влада Вученовић били лишени слободе, односно ухапшени, због постојање основане сумње да су злоупотребили службени положај, и да је решењем МУП-а РС ПУ Сремска Митровица од 24.4.2013. године одређено задржавање у трајању од 48 сати Мирјани Везировић, да је МУП РС Кабинет министра Биро за сарадњу са медијима дана 24. априла 2013. године издао саопштење које је заведено под бројем 152/13 и нису спорни наводи из тог саопштења који су пренети у предметном чланку, као и да је предметни текст „Делили земљу лажним фармерима“ сачињен на основу јавног саопштења МУП-а од 24. априла 2013. године.

ОДЛУКА ПРВОСТЕПЕНОГ СУДА: На основу изведених доказа првостепени суд је утврдио да је МУП РС, кабинет министра Биро за сарадњу са медијима издао саопштење за јавност ...којим је информисао јавност да су у наставку акције сузбијања финансијског криминала припадници ПУ у Сремској Митровици у сарадњи са Вишим тужилаштвом из Сремске Митровице 24. априла 2013. године лишили слободе  и навели иницијале за четири лица, између осталог и иницијале тужиље М. В.(1961) из Сремске Митровице, члана–правника у Комисији за израду годишњег програма заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта Града Сремске Митровице за 2011. годину.

Аутор спорног текста објављеног у „Политици“ 26.4.2013. године је Јеленко Слатинац, новинар дневног листа „Политика“, који је преминуо 6.9.2014. године. У објављеном чланку је, између осталог, наведено: „Сремска Митровица - два бивша помоћника градоначелника Сремске Митровице, Горан Чекеринац (37), који је обављао дужност начелника Управе за пољопивреду и заштиту животне средине и Влада Вученовић(48) председник комисије за израду програма заштите, уређење и коришћење државног земљишта, ветеринар Владимир Ђурић (51) из Ветеринарске станице у Инђији и Мирјана Везировић (52) правник-члан комисије за издавање земљишта у закуп, ухапшени су због сумње да су злоупотребом службеног положаја и фалсификовањем исправе, издајући у закуп на три године државно обрадиво земљиште по праву пречег закупа, јер су од ветеринара Владимира Ђурића добили лажна документа да су власници сточарских фарми, по ком основу су имали предност при закупу, према решењу Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Србије.

Ухапшено је осам лажних фармера-пољопривредника са подручја Сремске Митровице, којима је на овај начин у трогодишњи закуп издато земљиште по цени од 217,40 евра за хектар, 476 хектара земље и тако су оштетили буџет града, покрајине и Републике Србије за 158.745 евра, јер је реална цена закупа 2011. године, када су почињена ова кривична дела, износила 384,15 евра по хектару“.

Како је новинар Јеленко Слатинац верно пренео информације, које су већ претходно биле јавно објављене у званичном саопштењу МУП-а РС, то је поступано, приликом сачињавања предметног текста, са дужном новинарском пажњом, у смислу одредбе члана 3 Закона о јавном информисању.

Ценећи разлике између чињеница изнетих у саопштењу и чињеница изнетих у спорном тексту, првостепени суд је нашао да је верно пренета информација из саопштења, да се ради о терминолошким разликама, те да је разлика између објављених иницијала у саопштењу МУП-а и објављеног имена и презимена тужиље у тексту, као и разлике из саопштења МУП-а да је „лишена слободе“ и у тексту да је „ухапшена“, с обзиром на то да је пренета истинита информација и да постоји оправдани циљ да се јавност упозна са овом врстом дешавања, не утиче на стандард дужности новинарске пажње и истинитост и потпуност објављених информација, нити ова разлика може бити лезионо способна да повреди углед и част тужиље, јер се не може у медијском праву од новинара захтевати утврђивање истинитости чињеница као у судском поступку.

Након објављивања спорног текста тужиља није покушала да умањи штету коришћењем средстава правне заштите у смислу одредаба Закона о јавном информисању, није тражила од главног и одговорног уредника да објави одговор у коме би тврдила да је информација неистинита, непотпуна, или нетачна, па је сходно одредби члана 47 Закона о јавном информисању себи ускратила могућност отклањања негативних последица објављивања спорног текста у јавности.....

СТАВ АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ: Апелациони суд у Београду сматра да је одлука првостепеног суда правилна, да је на потпуно и правилно утврђено чињенично стање правилно примењено материјално право и да се наводима жалбе тужиље правилност и законитост побијане пресуде не доводи у сумњу.

Нису основани наводи жалбе тужиље да је првостепени суд учинио битну повреду одредаба поступка... и да се пресуда не може испитати. Првостепени суд је дао довољно јасне разлоге о свим одлучним чињеницама, јер су наводи из образложења пресуде у складу са изведеним доказима, које је супротно наводима жалбе ценио правилно...Правилан је закључак првостепеног суда, да терминолошке разлике између објављеног саопштења и спорног текста, не могу да повреде част и углед тужиље. Ово стога што је разлика између објављених иницијала у саопштењу МУП-а и пуног имена и презимена тужиље у спорном тексту, при неспорној чињеници да је тужиља задржана 48 сати по решењу МУП-а, а касније јој је одређен притвор у трајању од 30 дана, није подобна да повреди част и углед тужиље, нити је утицала на претпоставку невиности.

Објављеним текстом није поступљено супротно члану 37 Закона о јавном информисању, јер у спорном тексту аутор није огласио тужиљу кривом, само је пренета тачна информација да је тужиља лишена слободе. Терминолошка разлика може да има значење само за прецизно изјашњавање органа који воде такве поступке, али последице саопштавање такве информације било да се саопшти и пренесе да је „лишена слободе“, било да је „ухапшена“, као и за оне којима је ова информација доступна имају исти ефекат, а то је да се тужиља не налази на слободи...

(Из пресуде Апелационог суда у Београду ГЖ3 132/2017 од 11.8.2017. године)

 

Коментари (1)

Остави коментар
сре

08.05.

2019.

ŽIKSI [нерегистровани] у 18:39

ZA NEZABORAV

Setio sam se onog vica "Zec beži iz Bosne, preko Drine u Srbiju. Zašto zeko bežiš? Neću dalje. Mnogo bezobrazno.

Одговори

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси