Насловна  |  Новинари на суду  |  Судска пракса  |  Судска пракса - штампарке  |  Правноснажна пресуда: „Рингиер“ нарушио равнотежу између права на приватност и интереса јавности
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Судска пракса - штампарке

03. 06. 2019.

Аутор: М. Илић Извор: УНС

Правноснажна пресуда: „Рингиер“ нарушио равнотежу између права на приватност и интереса јавности

На порталу УНС онлајн (www.uns.rs) у рубрици „Новинари на суду - судска пракса“ објављујемо првостепене и правоснажне пресуде по тужбама против новинара и медија на основу Закона о јавном информисању и медијима, Закона о ауторским и сродним правима, Закона о облигационим односима, Закона о раду (тзв. штампарке, ауторке, радни спорови)… У овој рубрици извештавамо о суђењима, а обавештавамо и о пресудама, као и о ставовима Врховног, Управног и Уставног суда у вези са медијским парницама. Данас објављујемо пресуду - „Рингиер“ нарушио равнотежу између права на приватност и интереса јавности

СУДСКА ПРАКСА-Повреда права на лично име и лик

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ : „Рингиер“ нарушио равнотежу између права на приватност и интереса јавности

ПРЕСУДА: ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба туженог (Издавачко друштво „Рингиер Аксел Спрингер“ д.о.о. Београд) и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Вишег суда у Београду П3 бр 467/16 од 17. 2. 2017. године, у ставу првом и трећем изреке.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ: Ставом првим изреке ожалбене пресуде, делимично је усвојен тужбени захтев тужиоца (Н. К. Из Београда), па је обавезан тужени („Рингиер Аксел Спрингер“) да тужиоцу на име накнаде нематеријалне штете  због повреде права на лично име, исплати износ од 50.000 динара, као и износ од 50.000 динара на име накнаде нематеријалне штете због повреде права  на лик…

Ставом другим изреке, одбијен је као неоснован захтев тужиоца којим је тражио да суд обавеже туженог да му на име накнаде нематријалне штете, по свим основама исплати износ од по још 50.000 динара, као и да му на име накнаде нематеријалне штете због повреде части и угледа исплати износ од 150.000 динара, са припадајућом каматеом. Ставом трећим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 84.300 динара...

Против наведене пресуде и то против одлуке садржане у ставу првом и трећем изреке, тужени је благовремено изјавио жалбу...

Испитујући правилност ожалбене пресуде, у побијајућем делу, овај суд (Апелациони суд у Београду) је оценио да је жалба туженог неоснована.

ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ: Према чињеничном утврђењу пред првостепеним судом  следи да је у дневним новинама „Блиц“...чији је оснивач и издавач тужени, објављен извештај о хапшењу осумњичених за изнуду станова, новца, луксузних аутомобила и мобилних телефона од фудбалера Н. В. И то у рубрици „Хроника“. На насловној страни је уз натписе „...у униформи“ и „...отели 20 станова“, објављена и фотографија овде  тужиоца (Н. К. Из Београда). Извештај се односи  на акцију откривања и хапшења  више лица осумњичених за кажњиво понашање према наведеном фудбалеру које траје од 2011. године, односно од када је оштећени почео да се бави изградњом станова за тржиште, а да су главни у групи браћа Д. И Д. Б, да је акција почела у кафићу „М“, где су на примопредаји 20.000 евра ухапшени тужилац и Д. Б. Наведени текст је илустрован са три фотографије. Изнад наслова на левој страни је фотографија Д. Б, али је иста означена тужиочевим именом, а испод је наслова је фотографија на којој се виде три мушке особе иза аутомобила, с тим да је у средњем делу фотографије мушкарац са рукама на леђима, кога са леве стране полицајац придржава за надлактицу, а са десне стране је други мушкарац у светлој јакни, окренут профилом. У доњем левом углу је уоквирена и увећана фотографија на којој се види тужиочево лице из профила, док је испод фотографије натпис „ Д. Б. је ухваћен на примопредаји 20.000 евра“.

Првостепени суд је полазећи од оавко утврђеног чињеничног стања, а у погледу захтева тужиоца за накнаду штете због повреде личног имена и лика, оценио да је тужиоцу објављивањем наведне информације повређено право на идентитет кроз право на лично име, с обзиром да је испод фотографије тужиоца наведено име Д. Б, а испод фотографије Д. Б. име тужиоца, а као отежавајућа околност је и то што је у тексту Д. Б. наведен као вођа криминалне групе, због чега пермутацијом имена, односно фотографије, просечног читаоца  може довести у заблуду у виду идентитета и улоге тужиоца у догађају. Надаље, фотографија тужиоца је објављена  без његовог пристанка, а што је у оваквој ситуацији дозвољено, међутим, у доњем левом углу, фотографија тужиоца је уоквирена и увећана, чиме је учињено препознатљивим да је мушкарац окренут леђима у средњем  делу веће фотографије тужилац, што је у супротности са одредбом члана 45 Закона о јавном информисању. Притом, првостепени суд је имао у виду да је обавештење о активностима полиције на откривању и  сузбијању кажњивих понашања или група у интересу јавности, због чега се право на приватност, односно  право на лично име може ограничити, због чега фотографија на којој се види тужилац са рукама на леђима у стојећем положају иза аутомобила и са још два мушкарца са његове леве и десне  стране, је оправдано објављена и иста се може сматрати записом друштвено важног догађаја, због чега потпада под под одступање из члана 45 наведеног закона, али није постојала потреба  да се тужиочево лице у доњем  левом углу фотографије увећава и приказује из профила, с обзиром  да се интерес да се јавност обавести о релевантном актуелном догађају могао задовољити  и без приказивања тужиочевог лика из профила, због чега је према налажењу првостепеног суда нарушена равнотежа између тужиочевог права  на приватност и интереса јавности, на штету тужиоца, па је сагласно одредби члана 200 ЗОО (Закона о облигационим односима-прим . УНС) обавезао туженог  на исплату износа од по 50.000 динара за наведена два основа и одлучио као и ставу првом изреке.

ОЦЕНА АПЕЛАЦИОНОГ СУДА: Оцењујући  наводе жалбе туженог, овај суд је нашао да је првостепени суд на правилно и потпуно утврђено чињенично стање, правилно применио материјално право када је делимично усвојио тужбени захтев тужиоца …Разлоге које је за одлуку  у том делу дао првостепени суд (Виши суд у Београду, прим. УНС), у свему као правилне прихвата и овај суд….

….Правилно је првостепени суд закључио да је тужиоцу заменом имена, односно објављивањем имена тужиоца  испод фотографије Д. Б, означеног као вође криминалне групе, односно објављивањем имена Д. Б. испод фотографије тужиоца, повређено право тужиоца на одентитет, због чега истом припада право на новчану накнаду штете из члана 80 Закона о јавном информисању, а у складу са са правилима из члана 200 Закона о облигационим односима, како је то правилно оценио првостепени суд. Наиме, име тужиоца је означено испод фотографије Д. Б, у тексту означеног као вође криминалне групе, због чега пермутација имена, односно фотографије просечног читаоца може довести у заблуду у погледу идентитета и улоге тужиоца у наведеном догађају, с обзиром да се погрешним означавањем титулар права на лик код просечног читаоца може створити заблуду о личности и довести до тога да се њему може приписати да је он учинио нешто што није или да је друга особа, а што представља повреду права на идентитет као вида повреде права личности. Такође, тужиоцу припада и штета због чињенице да је у наведеном издању новина “Блиц”…у левом  доњем углу  фотографије непотребно увећана његова фотографија са ликом, на који начин је лик тужиоца учињен препознатљивим, те да је мушкарац на фотографији окренут леђима у средњем делу са рукама на леђима, у ствари  тужилац. Наиме, обавештење о активностима полиције на откривању  и сузбијању кажњивих понашања или група је у интересу јавности, због чега се право на приватност, односно право на лични запис може ограничити, па фотографија на којој се види тужилац са рукама  на леђима у стојећем положају иза аутомобиле и са још два мушкарца са његове леве и десне стране, је оправдано објављена и иста се може сматрати информацијом друштвено важног догађаја, због чега иста потпада под одступање из члана 45 наведеног Закона, али по налажењу овог суда (Апелационог суда у Београду, прим. УНС) није постојала потреба да се тужиочево лице у доњем левом углу фотографије увећава и приказује из профила,  с обзиром да се интерес да се јавност обавести о релевантном актуелном догађају могао задовољити И без приказивања  тужиочевог лика из профила, па је и у конкретном случају дошло до нарушења равнотеже између тужиочевог права на приватност и интереса  јавности, а на штету тужиоца…

 

(Из пресуде Апелационог суда у Београду  Гж3 112/17 од 21. 6. 2017. године)

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси