UNS i Filozofski fakultet u Nišu su, u okviru projekta „Medijske oaze – Inkubator za lokalne medije“, koji je osmišljen da unapredi kapacitete lokalnih medija i novinara, od maja do kraja jula organizovali besplatnu obuku za razvoj i pokretanje inovativnih medijskih formi u lokalnim zajednicama.

Obuka je obuhvatila 38 polaznika koji su pohađali predavanja i vežbe iz oblasti novinarstva, digitalne produkcije, medijske etike, poslovanja na vebu, osnova internet oglašavanja i marketinga, novih medijskih formi i komunikacije s publikom… 

Njih 15 je steklo uslov za učešće u drugoj fazi – pisanje projekata, odnosno svojih lokalnih inicijativa.

Polaznici su u toku pisanja projekata imali obezbeđenu kontinuiranu  podršku mentora - novinara, medijskih stručnjaka i predstavnika fakulteta na kojima se izučava novinarstvo iz Beograda, Niša i Novog Sada.

Medijske projekte za takmičenje uspešno je završilo 12 polaznika, iz Šapca, Vranja, Beograda, Soko Banje, Čačka, Temerina, Kragujevca, Bačke Palanke, Rume, Niša, Kraljeva...

Fond je namenjen finansijskoj podršci redakcijama i novinarima koji rade u manjim sredinama i koji se susreću sa finansijskim poteškoćama zbog kojih su im ugroženi opstanak i rad.

Donacije mogu biti uplaćene konkretnom mediju ili autoru (što treba naglasiti prilikom uplate), ili za pomoć lokalnim medijima.

Novac uplaćen za pomoć bez konretne namene UNS će kroz projekte ili grantove prenositi onim medijima za koje proceni da su finansijski najugroženiji, a koji svoj posao obavljaju profesionalno i u skladu sa Kodeksom novinara i novinarki Srbije.

Fond za pomoć lokalnim medijima nastao je u oviru projekta „Medijske oaze – Inkubator za lokalne medije“.

Cilj projekta je da mladi novinari i studenti novinarstva razviju lokalne medijske inicijative i doprinesu stvaranju kvalitetnih sadržaja od značaja za svoje zajednice.

Medijske oaze su odgovor na pojavu takozvanih medijskih pustinja – područja u kojima nema dovoljno profesionalnih medija koji izveštavaju o lokalnim temama.

Kroz obuke i mentorski rad u okviru projekta, učesnici stiču znanja o inovacijama u kreiranju medijskog sadržaja, novim medijskim formatima, digitalnoj produkciji i biznis modelima u novinarstvu.

Svojom donacijom Fondu za lokalne medije možete pomoći novinarima i redakcijama koje iako rade u teškim uslovima,  doprinose razvoju lokalnih zajednica.

Više informacija o načinu uplate i podršci dostupno je na stranici “Donacije“.

Prilikom uplate, potrebno da je u meniju „Namena“ odaberete opciju „Fond za lokalne medije“.

Podržite lokalne medije! Gradimo zajedno informisanu lokalnu zajednicu.

Trening je namenjen organizacijama civilnog društva, neformalnim grupama, ali i zainteresovanim pojedincima.

Molimo vas da popuniti ovaj upitnik ukoliko želite da prisustvujete treningu. Možete prijaviti i više osoba iz vaše organizacije i proslediti poziv partnerskim organizacijama.

Prijave su moguće do 22. oktobra u 23.59.

Obuka vam pruža priliku da:

• – Naučite kako izgleda postupak javnih nabavki i kako da prepoznate nepravilnosti
• – Ovladate pretraživanjem Portala javnih nabavki u cilju nalaženja tema za dobru priču
• – Se informišete o drugim javno dostupnim bazama podataka koje raspolažu korisnim informacijama za vaš dalji rada
• – Dobijate potvrdu o odslušanoj obuci i sarađujete sa vrhunskim stručnjacima u oblasti javnih nabavki
• – Krenete na studijsku posetu u neku od zemalja Evropske unije u cilju daljeg usavršavanja i upoznavanja sa sistemom javnih nabavki u EU

Kada i gde se održava obuka?

Obuka će se održati u sredu, 8. oktobra od 11h, u prostorijama Media i reform centra, na adresi Generala Milojka Lešjanina 36. 

Kome je obuka namenjena?

Obuka je namenjena svim novinarima i novinarkama koji žele da nauče ili usavrše tehnike istraživačkog novinarstva, bilo da se nalaze na početku karijere ili imaju dugogodišnje iskustvo koje žele da obogate novim znanjima, kao i studentima završnih godina novinarstva.

Kako se prijaviti?

 Prijave su moguće putem google upitnika dok se ne popune mesta, a najkasnije do ponedeljka, 6. oktobra.

 Za dodatna pitanja i informacije možete nam pisati na a.nedeljkovic@naled.rs (Aleksandra Nedeljković, koordinatorka za odnose s javnošću u NALED-u).

Agendu događaja pogledajte ovde.

Šta učesnici dobijaju na podkast radionici?

Tokom četvoromesečnog programa (avgust – novembar 2025) biće odabrano 10 učesnika/ca, koji će dobiti priliku da:

• uče osnove pisanja scenarija za pripovedački podkast format,
• istraže principe solution journalism-a,
• usvoje tehnike „complicating the narrative“,
• rade uz iskusne mentore – priznate podkast autore i novinare,
• kreiraju novu 5-epizodnu sezonu narativnog podkasta.

Pored edukacije, učesnici će učestvovati i u promotivnim kampanjama, događajima i javnim slušaonicama, što ovu radionicu čini praktičnim i sveobuhvatnim iskustvom.

Predavači i mentori

Radionice će voditi stručnjaci iz Srbije i inostranstva sa bogatim iskustvom u novinarstvu i istraživačkom radu:

Norbert Šinković (Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu) – predavač i medijski istraživač, specijalizovan za narativno pripovedanje i radisko novinarstvo.

Christina Lee (Hostwriter / Unbias the News) – iskusna novinarka, urednica i međunarodna trenerka sa fokusom na globalnu saradnju među novinarima i inkluzivne prakse u medijima.

Meenal Thakur (Transitions) – stručnjakinja za medijski razvoj i inovativne pristupe u digitalnom novinarstvu, sa bogatim iskustvom u treninzima širom Evrope.

Njihovo iskustvo i različite perspektive garantuju da će učesnici dobiti ne samo tehničko znanje, već i širi uvid u to kako narativni podkasti mogu doprineti demokratiji, pluralizmu i medijskoj pismenosti.

Zašto narativni podkast i medijska pismenost?

Narativni podkast je moćan alat jer publici pruža dublje razumevanje složenih tema – od svakodnevnih društvenih problema, preko položaja manjinskih zajednica, do političkih i medijskih izazova.

U vremenu kada dezinformacije i pritisci na medije narušavaju poverenje građana, ovakav pristup može značajno doprineti razvoju medijske pismenosti u Srbiji i osnaživanju građana da kritički analiziraju informacije koje dobijaju.

Detalji podkast radionice

Trajanje: avgust – novembar 2025

Lokacija: Beograd i onlajn

Broj učesnika: 10 odabranih kandidata

Rok za prijave: 31.08.2025. godine

Kako se prijaviti za radionicu?

Ako želiš da naučiš kako da razviješ i ispričaš sopstvenu podkast priču, ovo je prava prilika za tebe.

Popuni prijavu putem formulara: Formular 

Finansijska podrška koja se obezbeđuje putem ovog javnog poziva ima za cilj unapređenje ukupnog kvaliteta i profesionalizma u produkciji medijskog sadržaja u lokalnim i manjim medijima širom Zapadnog Balkana.

Cilj je da se podstakne istraživačko i analitičko novinarstvo koje se bavi ključnim lokalnim i regionalnim pitanjima, kao i da se ohrabri kreiranje multimedijalnog sadržaja – poput video materijala, podkasta i digitalnog pripovedanja – kako bi se povećala uključenost publike.

Poseban akcenat stavlja se na promociju raznolikosti i inkluzivnosti u medijskom izveštavanju, s naglaskom na rodno osetljiv i sadržaj fokusiran na manjinske zajednice.

Inicijativa u celini podržava novinarstvo zasnovano na činjenicama i etičkim standardima, kao snažan alat u borbi protiv dezinformacija i manipulacije u medijima.

Pravo na prijavu imaju kandidati koji:

• Imaju sedište u jednoj od zemalja obuhvaćenih pozivom (Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo*, Crna Gora, Severna Makedonija ili Srbija), po mogućstvu van velikih urbanih centara;
• Su zakonski registrovani kao mala medijska kompanija ili organizacija civilnog društva (OCD) koja poseduje medij;
• Su u 2024. godini ostvarili prihod manji od 50.000 evra i imaju manje od sedam zaposlenih;
• Su registrovani najkasnije do 31. decembra 2023. godine;
• Imaju javno dostupan impresum;
• Su se registrovali na Journalift platformi i popunili MOVAT upitnik za samoprocenu.

Uspešni kandidati će:

• Dobiti do 7.000 evra za finansiranje produkcije medijskog sadržaja ili unapređenje strategija za angažovanje publike;
• Postati deo zajednice posvećene promociji činjenicama zasnovanog, etičkog novinarstva;
• Doprineti jačanju i raznolikosti medijskog pejzaža u regionu.

Grant pokriva do 100% prihvatljivih troškova projekta, što znači da nije potrebno obezbediti dodatno sufinansiranje.

Kako se prijaviti?

Kandidati treba da putem e-pošte dostave:

• Popunjen formular projektne prijave,
• Budžet,
• Prateću dokumentaciju (više informacija u punim smernicama poziva u nastavku).

Svi dokumenti moraju biti poslati u PDF formatu.

Prijave poslate na druge načine neće biti razmatrane.

Kompletne smernice poziva i obrasci za prijavu za svaku od zemalja učesnica dostupni su na sledećim linkovima:

• Albanija
• Bosna i Hercegovina
• Srbija
• Kosovo*
• Crna Gora
• Severna Makedonija

Rok za podnošenje prijava je 15. avgust 2025. godine do 12 časova (CET).

Ovaj poziv deo je projekta SMS Facility– Podrška malim medijima na Zapadnom Balkanu, trogodišnje regionalne inicijative koju vodi Centar za promociju civilnog društva (CPCD) u partnerstvu sa Thomson Media, Kosovo 2.0, Centrom za demokratsku tranziciju, Fondacijom Metamorphosis i SCiDEV centrom.

Projekat finansira Evropska unija sa budžetom od 1,3 miliona evra, a cilj mu je jačanje slobode medija i slobode izražavanja, kao i doprinos stvaranju otpornijeg i nezavisnijeg medijskog okruženja širom Zapadnog Balkana.

Odabrani učesnici/ce će učestvovati u intenzivnoj obuci, individualnom i grupnom mentorstvu, sesijama sa predavačima, umrežavanju, kao i dobiti pristup onlajn platformi za učenje.

Za prijavu, kandidati/kinje treba da podnesu kratak predlog projekta na kojem žele da rade uz podršku ovog akceleratora.

Rok za prijavu je 24. avgust.

Više informacija i prijava ovde.

Cilj je poboljšanje jednakog pristupa medijima za ugrožene grupe, pružanje alternativnih glasova i smanjenje uticaja zarobljavanja države u medijskom prostoru u ciljnim zemljama.

Podrška LIMENet-a ima za cilj podsticanje saradnje i jačanje otpornosti lokalnih i zajedničkih medija suočenih sa izazovima poput tehnoloških promena i manipulacije informacijama. Fokus je na osnaživanju lokalnih medija kroz obezbeđivanje neophodnih veština i resursa za proizvodnju kvalitetnog novinarstva, uz istovremeno jačanje njihove ekonomske održivosti.

Rok za prijavu je do 25. avgusta. 

Prijavu, kriterijume i dodatne informacije o grantu pogledajte ovde.

U sporazum su uvrštavane i smernice iz Sporazuma o saradnji novinara i medija.

Takođe, dat je pregled smernica, sporazuma o saradnji medija i preporuka za zaštitu sopstvenih i poštovanje tuđih autorskih prava.

Priručnik podstiče kolektivnu odgovornost novinarske zajednice i nudi praktične savete za odgovorno i zakonito postupanje sa medijskim sadržajem.

Pravila za fer preuzimanje novinarskih tekstova

Realizacija tri najbolje inicijative biće finansijski podržana (sa 30.000 dolara za prvo, 20.000 za drugo i 10.000 dolara za treće mesto).

Novinare i studente novinarstva će najpre, kako je rekla projekt menadžerka UNS-a Vesna Masalović,  istaknuti medijski profesionalci obučiti za osnivanje ili unapređenje postojećih digitalnih medijskih platformi koje su fokusirane na informisanje lokalnih zajednica.

Projekat „Medijske oaze“ je, objasnila je Masalović, odgovor na „medijske pustinje“ - područja bez dovoljno profesionalnih medija, koji izveštavaju o temama od značaja za lokalnu zajednicu.

Novinari i studenti novinarstva će, kako je navela Masalović, kroz obuku, steći znanja i praktične veštine kojima će moći da kreiraju kvalitetan medijski sadržaj za svoju lokalnu zajednicu i da odgovore na izazove sa kojima se lokalno novinarstvo suočava.

Oni će, kako je objasnila menadžerka projekta „Medijske oaze“ i urednica sajta UNS-a Kristina Kovač Nastasić, kroz obuku, steći znanja o inovacijama u kreiranju medijskog sadržaja, novim medijskim formama, produkciji digitalnog sadržaja i biznis modelima u novinarstvu.

Ovaj intenzivni trening će, kako je objasnila, trajati 100 dana – od čega će 40 dana činiti predavanja i vežbe, a 60 dana rad sa mentorima i razijanje medijskih inicijativa.

Kovač Nastasić je istakla da će nakon obuke i predavanja, koji traju od maja do avgusta, učesnici imati tri meseca za pripremu inicijativa, koje će predstaviti na završnom takmičenju pred žirijem sastavljenim od profesora, novinara, medijskih stručnjaka, predstavnika UNS-a i Američke ambasade.

Kovač Nasatasić ohrabrila je polaznike da rade u timovima, naročito ako dele slična interesovanja ili dolaze iz istog kraja.

Kovač Nastasić i Masalović navele su da će žiri posebno ceniti održivost predloga - odnosno potencijal da inicijativa opstane i nakon završetka projekta.

Kurikulum u skladu sa očekivanjima učesnika

Inače, u pisanju kurikuluma za predavanja i vežbe učestvovali su docent na Fakultetu političkih nauka Marko Nedeljković i docenti na Filozofskom fakultetu u Nišu Marta Mitrović i Neven Obradović.

Novinari i studenti podelili su danas svoja interesovanja i očekivanja od projekta, Mitrović i Obradović zaključili su da program predavanja i vežbi u potpunosti odgovara onome što su čuli od polaznika. Razmena ideja i informacija će biti obostrana, naveo je Obradović, dodajući da su on i njegove kolege svesni da će i oni biti u prilici da nešto novo nauče od učesnika obuke.

Projekat će uz Obradovića, Mitrović i Nedeljkovića koordnirati i profesorka na Filozofskom fakultetu u Nišu Nataša Simeunović Bajić, kao i istraživačica saradnica na ovom fakultetu Neda Necić.

Simeunović Bajić rekla je da veruje da će obuke biti produktivne i da projekat pokazuje da se kroz male korake može učiniti mnogo za razvoj lokalnog novinarstva.

Za promociju značaja lokalnih medija u okviru projekta odgovorna je menadžerka za društvene mreže Miljana Kerču.

Tripunović o osnovama pokretanja medijske inicijative

Da „Medijske oaze“ nisu samo edukativni program, već je i prostor za saradnju, razmenu ideja i pokretanje inicijativa koje mogu imati dugoročni značaj u lokalnim zajednicama, rekla je Jovana Tripunović, savetnica UNS-a za praćenje projekta, koja je u projekat bila uključena od samog početka.

Ona je danas držala uvodno predavanje „Kako možemo unaprediti medijske sadržaje i rešiti lokalne probleme kroz inovativne ideje“.

„Posebno me raduje što su među vama ljudi iz različitih delova zemlje, sa različitim novinarskim iskustvima – neko već radi u medijima, neko želi da pokrene svoj projekat, neko je možda još uvek u procesu obrazovanja, ali svi delite entuzijazam da nešto promenite i poboljšate“, rekla je Tripunović.

Tripunović je učesnicima pokazala kako se bira tema za medisjku inicijativu, procenjuje njen značaj u lokalnoj zajednici, definiše publika kojoj se obraćate i šta su ključni koraci u razvoju ideje.

Sa prisutnima je razgovarala i o inovativnim medijskim formama, kao i o tome kako ih novinari mogu iskoristiti da svoje priče prilagode potrebama i navikama publike.

Sutra će sa polaznicima sprovesti vežbu u okviru koje će oni imati priluku da razviju svoju početnu ideju, koja bi bila prvi porak u ovom medijskom procesu.

Ove godine, prijave su otvorene u tri kategorije: novinarstvo, foto-novinarstvo i video-novinarstvo. Pravo učešća imaju mladi iz država članica EU, susednih zemalja i zemalja kandidata za članstvo – uključujući i Srbiju.

Rok za prijavu je 7. jul 2025. godine, a sve troškove učešća u programu snosi Evropska komisija.

Zainteresovani mogu podneti prijavu putem zvanične veb stranice programa.

O programu:

Youth4Regions je program Evropske komisije koji studentima novinarstva i mladim novinarima pomaže da otkriju šta EU radi u njihovom regionu.

Šta nudi program?

• Obuke o novinarstvu i kohezionoj politici EU
• Priliku za mentorstvo od etabliranih novinara iz vaše zemlje
• Blisku saradnju s renomiranim novinarima tokom Evropske nedelje regiona i gradova
• Posetu medijskim kućama i institucijama EU
• Jedinstvenu priliku za učešće u novinarskim putovanjima Evropske komisije u države članice
• Troškove smeštaja, hrane i putovanja pokriva Evropska komisija.

Šta se traži od vas?

• Interesovanje za EU i kohezionu politiku u vašem regionu
• Iskustvo u novinarstvu (studije ili do 2 godine iskustva)
• Građanin EU ili države u susedstvu od 18 do 30 godina
• Dostupnost od 11. do 17. oktobra 2025. godine.

Milorad Doderović, zvani Doder, bio je lokalni novinar u Nišu. Profesionalnu karijeru započeo je 1978. godine u niškom omladinskom nedeljniku „Zbilja“, a nastavio je upravo u zabranjenom Grafit-u. Njegova profesionalna karijera završila se na današnji dan pre četiri godine, 30. decembra 2020. godine ,kada je preminuo.

Da se novinarstvom bavio do zadnjeg daha, govori i činjenica da je samo dva dana ranije emitovao svoj poslednji intervju na australijskom SBS radiju, čiji je dopisnik bio 26 godina.

„Svestan sam da sam profesionalno neizlečivo bolestan i da ću verovatno umreti pišući kao novinar“, rekao je on u jednoj emisiji. Govorio je da, da bi se došlo do činjenica, kako to biva i u profesionalnom novinarstvu, kojem je Doder posvetio četiri decenije, mora se „kopati dublje“.

Njegove kolege sa radija su više puta javno govorile da spada u novinarske posvećenike koji su radili i kada su bili u bolničkom krevetu.

Niš

Njegov višedecenijski prijatelj, novinar iz Niša Dragan Žika Stojanović, kaže da je Doder istinski voleo Niš, njegove običaje i ljude.

„Ponosio se što je Nišlija i uvek sa puno ljubavi govorio o našem gradu, ma gde bio, i ma za koga pisao. Za njega je svaki čovek, svaki događaj, svaki kutak ovog grada bila priča. Uvek je gledao ljude pravo u oči i imao vremena da ih sasluša i ako može pomogne. Uvek na strani građana, velika narodska duša“, naglašava on.

Dragica Doderović, njegova supruga, rekla je za UNS kako je on jedan od malobrojnih koji su se odupreli iskušenjima novinarskog posla i da će ostati upamćen kao novinar koji je uvek stavljao istinu i ljudsku pravdu iznad svega.

„Nije voleo samo Niš. On je voleo Srbiju, voleo je svet, voleo je ljude, bio je humanitarac. Zaista je bio novinar, „sav novinar“ i živeo je za novinarstvo, za svoje kolege, borio se za istinu i pravdu“, kaže ona.

Epitet „sav novinar“ dodelio mu je prijatelj i kolega, generalni sekretar UNS-a Nino Brajović, sa punim pravom, kaže ona.

Od grafita...

Mlađim kolegama uvek je posebno naglašavao da je pravo, nezavisno, pošteno, objektivno i časno, ako se iz novinarskih radova vidi da nisi ničiji, već da misliš svojom glavom.

Doderović je dobitnik brojnih priznanja i pohvala, ali je trpeo i različite kritike, presude i zabrane. Tako je 1989. dok je bio urednik Grafit-a 101. broj ovog nedeljnika zabranjen. „Krivac“ je bio on, tačnije njegov intervju sa Momom Kaporom.

Nije slučajno baš prvo pitanje bilo o Kaporu i Nišu, jer se Doder, šta god radio, uvek osvrtao na  lokalno novinarstvo. U svom odgovoru Momo Kapor kaže da je Niš, pored Beograda, najružniji grad u Evropi.

„Niš  i Beograd imaju jednu veliku vrednost, a to su ljudi. To nisu lepi gradovi, ni ljudi nisu lepotani, ali su lepotani u duši“, rekao je on i dodao da je u Nišu doživeo najlepše otvaranje svoje izložbe u životu.

„Imao je običaj da kaže da su najgori tekstovi oni koji nikoga ničim ne iritiraju. Tvrdoglavo je ostao pri tom shvatanju, smatrajući da je novinar profesionalac samo ako je spreman da svojom doslednošću ugrožava pa čak i vlastiti opstanak u redakciji“, rekao je o Doderu ranije Nino Brajović.

Držao je do svoje reči. Njegova hrabrost i odlučnost nisu prošle bez posledica. Dobio je otkaz u Glasu javnosti i Kuriru, gde je bio šef niškog dopisništva osam godina,  jer je odbio da piše pogrdno o jednom političaru, iako ga, kako je rekao, nije mnogo cenio.

Političare je smatrao listopadnim i prolaznim, a novinarstvo zimzelenim.

„Političari ga nisu voleli. Koliko je samo puta bio na sudu zbog njih, jer je pisao o aferama i nepravilnostima koje su se događale, o tome da ne rade po zakonu“, rekla je Dragica Doderović.

Kako kaže, uprkos svemu tome svi oni su ga cenili i poštovali, pa bi čak i oni koji su ga se plašili vadili ruke iz džepova kada bi ga sreli na ulici.

Političari su mu nudili da pređe u glavni grad, obećavali stan, auto, pa i posao njegovoj supruzi. Nikada se nije preselio u Beograd.

„To govori o njemu kao čoveku, kao osobi koja je težila do zadnjeg trenutka pravdi i poštenju“, tvrdi Dragica.

„Sedma sila bez krila“

Prvih 40 godina u novinarstvu obeležio je knjigom „Sedma sila bez krila“.

Sačinjena od 72 autentične priče o tome šta mu se kao novinaru događalo i šta je sanjao, Milorad je želeo da poruči da su „sedmoj sili ozbiljno očerupana krila pored ostalog i zbog mangupa iz naših redova“.

Naslov prve od priča „Novinarstvo kao dijagnoza“ krije kratku biografiju Doderevića i njegove „prve simptome oboljevanja od novinarstva“, koji se korene od osnovne škole.

Novinar Saša Dimitrijević je u predgovoru rekao da bi rado napisao pregovor svakoj epizodi, jer je svaka „poglavlje biografije krcate sretanjima sa raznim ljudima i vrlo turbulentnim događajima“.

Knjiga je nagrađena Svetosavskim pečatom na istoimenom sajmu knjiga u Nišu.

Novinar i pisac 

Dve godine je pisao roman „Hodžina kći“, razmišljajući da li da ga dovrši, svestan kritika koje može dobiti. Kroz ovu „naizgled naivnu“, ljubavnu priču, želeo je da pošalje važne poruke.

„Kao što reče jedan od junaka u romanu - čovek se rađa kao prazna tabla, kao ljudsko biće, a onda krivicom roditelja i okoline postaje pripadnik neke nacije, druge zajednice ili nečeg trećeg“, rekao je na promociji romana.

Objavio je i knjigu odabranih intervjua „Držim vas za reč“, među kojima se, pored ostalih značajnih sagovornika, našao i onaj jedini zabranjen za vreme Miloševića, sa Kaporom.

Napisao je više publicističkih dela „Amerikanac u Nišu“, „Kako se dogodio Šolević“, „Krf nije voda“, a delo „Borci plaču posle rata“ pretvorio je i u dramu koja je igrana širom Srbije.

Za bogat novinarski rad i doprinos kulturi 2020. godine nagrađen je „Zlatnom značkom“ Kulturno - prosvetne zajednice Srbije.

„Doderović je za četiri decenije rada ostavio dubok trag u niškom i srpskom novinarstvu, ali i među Srbima u Australiji koje redovno informiše iz matice kao dopisnik tamošnjeg državnog SBS radija“, rečeno je na dodeli nagrade.

I opet novinar

Tokom novinarske karijere objavljivao je svoje tekstove u jugoslovenskim i srpskim novinama i časopisima. Dvanaest godina je u niškim „Narodnim novinama“ bio politički komentator, urednik i izveštač iz saveznog i republičkog parlamenta. Jedan je od osnivača Lokalnog antikorupcijskog foruma (LAF) u Nišu.

Njegove autorske emisije emitovane su na niškim televizijama NTV i Zona plus, a bio je i saradnik emisije Hronika regiona RTS-a.

Bio je dopisnik republičkog i jugoslovenskog lista mladih NON i Mladost, riječkog Vala i zagrebačkog Poleta.

Sarađivao je i sa časopisima Ekonomist i Kapital.

Bio je predsednik Nadzornog odbora Saveza novinara Srbije i Crne Gore, više godina član Predsedništva Društva novinara Niša, a tri mandata zaredom član Uprave UNS-a.

Bio je član brojnih komisija za ocenjivanje medijskih projekata na lokalnim konkursima.

...Do murala

Nepune četiri godine nakon Doderovićeve smrti u Nišu je osvanuo mural sa njegovim likom.

Na inicijativu UNS-a podneta je odgovarajuća dokumentacija, a zatim su donacije prikupljene uz pomoć Lokalne fondacije Niš. Za manje od mesec dana prikupljeno je više novca nego što je bilo bilo potrebno.

Jelena Stanojević iz Lokalne fondacije Niš rekla je da su donacije prikupljene u rekordnom roku zahvaljujući podršci porodice, prijatelja, ali i zahvaljujući donacijama ljudi.

Mural se simbolično nalazi u ulici Oblačića Rada, na zgradi u kojoj je Doder živeo.

Na pomenu se govorilo i o ideji da i jedna ulica, kao i novinarska nagrada ponese ime Milorada Doderovića.

U međuvremenu, UNS je 21. decembra ove godine ustanovio novinarsku nagradu "Milorad Doderović" za doprinos lokalnom novinarstvu. Nagrada će biti dodeljivana svake druge godine u Nišu.

Njegov sin Nikola, koji ide tatinim stopama, rekao je da je ovaj mural znak da su novinari važni činioci u društvu.

Možda nije stigao da napiše nišku hroniku novinarstva, kako su priželjkivale njegove kolege, ali je svakako uspeo da ostavi trag u novinarstvu, ne samo kao lokalni novinar, već i kao čovek.

Zbog svoje profesionalnosti i “stečenog poverenja slušalaca veštim odabirom događaja i autoritativnim analizama turbulentnih političkih i tranzicionih procesa u Srbiji i njenom okruženju” dobio nagradu SBS-a za izuzetna novinarska dostignuća.

Vaš glas i iskustvo mogu biti inspiracija za mnoge, naročito u vremenu kada su informacije iz lokalnih zajednica sve ređe ili zanemarene.

Kako bi se održali i razvijali, lokalni mediji moraju postati prepoznatljivi i biti relevantni izvori u informisanju svoje zajednice.

Medijske oaze predstavljaju platformu koja pruža podršku mladim novinarima, omogućavajući im da kroz obuke, mentorstvo i finansijsku podršku stvore održive i uticajne medijske inicijative.

Šta želimo da čujemo od vas:

• Vaš pogled na položaj lokalnih medija i zbog čega su oni važni?
• Kako vidite razvoj novinarstva u lokalnim sredinama i koje su promene koje smatrate potrebnim?

Možete odabrati temu ili odgovoriti na obe, u trajanju do 1 minuta.

Kako snimiti:

- Snimite telefonom vertikalno - možete staviti telefon na stativ, nasloniti negde ili vas neko može snimati;

- Paziti da ton bude čist (koristite bubicu ako je imate);

- Možete biti opušteni, sedeti ili stajati, nasloniti se, gestikulirati rukama, smejati se i šaliti;

- Ukoliko ne želite da snimate sebe sve vreme, možete dok govorite snimati i neku zanimljivu lokaciju u Vašem mestu;

- Predstavite se na početku, recite odakle ste i navedite medij za koji radite/sa kojim sarađujete (ili ako ste slobodni novinar/ka)

- Kada nam budete slali video, molimo vas da u mejlu napišite i Vaš kontakt telefon.

Poruka koju je potrebno da kažete na kraju snimanja:

„Ja sam novinar/ka u mom gradu/selu/mestu/varoši...“

Rok za slanje videa je 15. januar 2025. godine.

Video snimci koje pošaljete biće korišćeni za dalju promociju ideje o medijskim oazama i jačanje zajedničke podrške za razvoj lokalnih medijskih platformi. Snimci će biti objavljivani na sajtu UNS-a i/ili UNS-ovim društvenim mrežama.

Video možete poslati Wetransferom, na mejl: kristina.kovac@uns.rs

Dajte nam svoje mišljenje i budite deo ove važne promene!

Podsećamo Vas da u okviru projekta Medijske oaze  imate priliku da učestvujete u besplatnoj obuci koju će UNS organizovati i pokrenete nove medijske forme na lokalu. Rok za prijavu na obuku je 15. januar 2025. godine.

U prvoj epizodi, autorka podkasta Milica Mihajlović kroz razgovor sa generalnom sekretarkom Lokal presa Snežanom Milošević, istraživačicom Tijanom Blagojev, glavnom urednicom Jugpres-a iz Leskovca Ljiljanom Stojanović i direktorom Sremskih novina iz Sremske Mitrovice Draganom Đorđevićem, sumira neke od najvećih izazova rada u lokalnim medijima, uz poseban osvrt na neizvesnost projektnog sufinansiranja, autocenzuru i pritiske.

Nova epizoda Glasa lokala pojavljivaće se jednom mesečno na platformi Podcast.rs, Spotifaju i Jutjubu. Za više informacija o podkastu, zapratite Instagram i Tiktok profil.

Nakon uspešno završene obuke polaznici će imati priliku da razviju svoju medijsku inicijativu i konkurišu za startap sredstva za pokretanje medijskog projekta. Sredstva za realizaciju tri najbolja predloga obezbedila je Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji u okviru projekta UNS-a „Medijske oaze – Inkubator za lokalne medije“.

Polaznici će u toku obuke i rada na razvijanju medijskih inicijativa imati kontinuiranu mentorsku podršku iskusnih novinara, profesora novinarstva Filozofskog fakulteta u Nišu, Fakulteta političkih nauka u Beogradu i Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, kao i medijskih stručnjaka. 

Kome je obuka namenjena?

Na obuku se mogu prijaviti mladi novinari koji rade u lokalnim medijima (van Beograda, Novog Sada i Niša), studenti novinarstva i diplomirani novinari koji žele da se posvete novinarstvu u svojim sredinama, kao i mladi koji su zainteresovani za informisanje o lokalnim temama.

Kako se prijaviti?

Da biste se prijavili na obuku potrebno je da popunite prijavni formular  i pošaljete biografiju do 15. januara 2025. godine, na mejl adrese kristina.kovac@uns.rs i vesna.masalovic@uns.rs.

Očekuju vas:

-          Inspirativne ideje i edukacije za pokretanje medija.

-          Šansa da učestvujete u takmičenju za finansijsku podršku.

-          Priče i analize koje lokalne teme stavljaju u prvi plan-

Pratite nas i pridružite se stvaranju medijskih oaza u svojim sredinama!